Klimatske promene i njihov uticaj na Rumuniju

U kontekstu ubrzanih klimatskih promena, leto 2024. donelo je novi niz alarmantnih globalnih i regionalnih rekorda, naglašavajući značajan uticaj koji globalno zagrevanje ima na životnu sredinu i društvo.

Dejan Perinacz и Daniel Onea, 28.02.2025, 18:55

U kontekstu ubrzanih klimatskih promena, leto 2024. donelo je novi niz alarmantnih globalnih i regionalnih rekorda, naglašavajući značajan uticaj koji globalno zagrevanje ima na životnu sredinu i društvo. Štaviše, u Rumuniji je došlo do intenziviranja u poslednjih sedam decenija i pojavio se fenomen „urbanog toplotnog ostrva”. Nakon kolektivnog naučnog rada grupe od 11 autora, objavljen je izveštaj koji detaljno analizira sve klimatske promene i njihove efekte u Rumuniji.

Prema izveštaju „Stanje klime. Rumunija, 2024“, između 1950. i 2023. godine, trajanje i učestalost toplotnih vrednosti značajno su porasli, pri čemu je većina regiona registrovala produženja toplotnih talasa od 10-15 dana, a jugozapad i istok zemlje više od 25-30 dana. Projekcije ukazuju na nastavak ovog trenda do kraja veka, utičući na javno zdravlje i privredu. Pored toplotnih talasa, suša je još jedan veliki izazov za Rumuniju.

Površine pogođene umerenom, jakom i ekstremnom sušom su se povećale, sa vrhuncem u intervalima 2018-2020 i 2021-2023. Suša u intervalu 2018-2021 je najduža zabeležena, sa razornim posledicama po poljoprivredu i bezbednost hrane. Trend aridifikacije se nastavlja, duboko utičući na ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju. Učestali su i drugi ekstremni vremenski događaji, poput jakih oluja. Između 1940. i 2023. godine primećen je porast povoljnih uslova za ovakve pojave, posebno na istoku i severu zemlje. Projekcije za period 2025-2050 i kraj veka ukazuju na intenziviranje ovih pojava, sa negativnim uticajem na poljoprivredu i infrastrukturu.

Bogdan Antonesku, jedan od autora izveštaja, istraživač je u oblasti meteorologije i klimatologije, predavač na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Bukureštu i istraživač na Nacionalnom institutu za istraživanje-razvoj planetarne fizike i stručnjak u proučavanju jakih oluja i ekstremnih meteoroloških pojava u kontekstu klimatskih promena. Među njegovim doprinosima su razvoj prve klimatologije tornada u Rumuniji i detaljne klimatologije tornada u Evropi.

Nažalost, izveštaj nam pokazuje da ćemo imati sve veći uticaj. To je zato što prosečna globalna temperatura nastavlja da raste. Evropa se zagreva više od drugih regiona tako da ćemo sve češće osećati uticaj ovih klimatskih promena. Imaćemo više toplotnih talasa, sa dužim i intenzivnijim trajanjem. Dobar primer je ono što se desilo ove godine u Rumuniji, kada smo imali veoma veliki toplotni talas. Tada će uticaj biti direktno na gradsko stanovništvo. To je zato što u gradovima postoji takozvano „urbano toplotno ostrvo“.
Zbog činjenice da u urbanim sredinama ima betonskih, asfaltnih površina, grejanje je veće nego u susednim seoskim sredinama. Dakle, svaki toplotni talas koji pogodi grad, pojačava sam grad. Odatle će se pojaviti implikacije na zdravlje, na ekonomiju, ali, generalno, toplotni talasi će imati još veće implikacije, jer je reč o toplotnim talasima koji će se preklapati sa periodima suše, sa velikim uticajem na poljoprivredu. Dakle, u narednih nekoliko godina stvari će nastaviti da se razvijaju u ovom pravcu. Više toplotnih talasa, više sušnih perioda, nažalost, i više oluja u Rumuniji nego što smo videli do sada.

U prošlosti je bilo perioda jake suše i prevelike vrućine. Ovome se sada dodaju još gasovi staklene bašte u atmosferi, što znači povećanje globalne prosečne temperature. Dakle, prirodna varijabilnost, sa prirodnim pojavama, sada je pojačana. Učestalost pojavljivanja fenomena, njihovo trajanje i, pre svega, intenzitet se menjaju, objašnjava istraživač Bogdan Antonesku.

Na primer, povećanje nevremena, kao što smo imali oluju Boris, koja je proizvela padavine u srednjoj Evropi. Ova oluja je detaljno analizirana i količina padavina bi bila 20% manja da nije bilo ovih klimatskih promena. A glečeri su kritična tačka u klimatskom sistemu. Jednom istopljeni, neće se oporaviti. U principu, govorimo o nestanku glečera, što znači povećanje nivoa okeana i plavljenje nekih priobalnih područja. Prvo će biti pogođeni vodeni ekosistemi, ali i naselja i građevine u priobalnim područjima. Nažalost, ovo je pravac, ali glečeri će se topiti jako dugo. Čak i ako dostignu kritičnu tačku, na primer, grenlandski glečeri, proces topljenja će trajati dugo, ne govorimo o nekoliko godina.
Još jednu kritičnu tačku predstavljaju korali. Na korale snažno utiče činjenica da je u okeanima viša temperatura. Ali za ostale pojave radi se o decenijama, ako ne i stotinama godina. Nažalost, tehnološka rešenja se još uvek razvijaju. Na primer, izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere. Ali ono što možemo da uradimo sad, je da delujemo na uzrok, a to je da pokušamo da smanjimo gasove staklene bašte kako ne bismo nastavili da menjamo klimatski sistem. Do promene je došlo, i jedino što nam preostaje je da pronađemo rešenja za prilagođavanje toplotnim talasima i periodima suše. Na primer, u poljoprivredi, da gajimo druge biljne vrste koje se lakše prilagođavaju periodima suše. Moramo delovati na smanjenju emisija gasova staklene bašte u velikim razmerama, ne samo regionalno.

Autori izveštaja „Stanje klime. Rumunija, 2024“ pokazuju da su sprovedene mere na nacionalnom nivou u pogledu energetske efikasnosti i promovisanja obnovljive energije, ali to što nemamo nacionalni zakon o klimi i loša primena, potvrđuje potrebu za integrisanom vizijom. Energetski sektor je centralni za ovu tranziciju. Iako fosilna goriva preovlađuju, postoje planovi za povećanje obnovljivih i nuklearnih kapaciteta do 2050. Takođe, elektrifikacija privrede i razvoj infrastrukture za skladištenje energije su od suštinskog značaja za postizanje klimatske neutralnosti.

S druge strane, percepcije javnosti su pomešane. Iako su klimatske promene prepoznate kao problem, samo 4% Rumuna ih smatra nacionalnim prioritetom, a ekonomski problemi su dominantni. Svest o uticajima na poljoprivredu, vodu, ekonomiju i zdravlje izgleda da još uvek nije dovoljno jaka da bi osnažila i ojačala zahteve za ozbiljnim, masovnim, klimatskim akcijama.