Vesti – 26.02.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 26.02.2025, 17:18

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan danas održava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvrđivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta početkom sledećeg meseca. U ovom komplikovanom i dinamičnom kontekstu sa promena na međunarodnom planu, Rumunija će možda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Boložan u video poruci. „Međutim, postoje stvari koje se neće promeniti, a to su nacionalni interesi Rumunije, sigurna zemlja, prosperitetna zemlja, zemlja od poverenja, u miru sa svojim susedima“, naglasio je privremeni predsednik. ,,Mi smo bezbedna zemlja, jer imamo koristi od čvrstih garancija odbrane. Svoju i evropsku bezbednost dugujemo štitu NATO-a i garancijama koje daje Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Prisustvo američkih i savezničkih trupa na rumunskoj teritoriji nije učinilo ništa osim jačanja bezbednosti Evrope, a mi ćemo se zalagati da se održi. Članstvo u EU je osiguralo napredak naše zemlje u ovim godinama. Evropske investicije i fondovi, pristup tržištima i mogućnosti su stvorili prosperitet i bolje uslove života. To je put kojim moramo da nastavimo“, naglasio je Ilije Biložan. Takođe danas, privremeni predsednik učestvuje u konferencijskom pozivu sa liderima zemalja članica EU, tokom kojeg francuski predsednik Emanuel Makron iznosi najnovije informacije o svom nedavnom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Bivši kandidat za predsednika Rumunije, proruski ekstremista Kalin Đeorđesku, priveden je na saslušanje po nalogu Generalnog tužilaštvoa, rekli su AGERPRES-u izvori iz pravosuđa. Tužioci su u sredu ujutro izvršili na desetine pretresa u pet okruga, u okviru krivične istrage o finansiranju izborne kampanje, osnivanju fašističke, rasističke ili ksenofobične organizacije, kao i promovisanje kulta osoba, počinioca genocida. Na meti istrage je i blizak Đeorđeskuov saradnik, Horaciu Potra, vođa plaćeničke grupe koja je delovala u Africi. Prema navodima Tužilaštva, u ovom predmetu pokrenute su istrage za krivična dela: radnje protiv ustavnog poretka; nepoštovanje zakona o oružju i municiji; protivzakonito delovanje sa pirotehničkim sredstvima; javno podstekivanje; pokretanje ili formiranje organizacije fašističke, rasističke ili ksenofobične prirode, kao i pridruživanje ili podržavanje, u bilo kom obliku, takvoj grupi. Takođe, krivične istrage su pokrenute i za promovisanja, u javnosti, kulta osoba krivih za zločine genocida protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i širenja, u javnom prostoru, fašističkih, legionarskih, rasističkih ili ksenofobičnih ideja, stavova ili doktrina.

Parlament u Bukureštu usvojio je u sredu zakon koji dozvoljava vojsci da obara dronove koji ilegalno ulaze u vazdušni prostor Rumunije, na osnovu nivoa pretnje i rizika po ljudske živote i imovinu. U Rumuniji, državi članici EU i NATO koja deli granicu sa Ukrajinom od 650 km, delovi ruskih dronova su više puta padali, dok je ruska vojska ciljala ukrajinsku lučku infrastrukturu. Oba doma parlamenta usvojila su zakon, uprkos snažnom protivljenju ultranacionalističkih političara krajnje desnice koji kontrolišu više od trećine poslaničkih mesta. Nacrt zakona uspostavlja posebne uslove za Rumuniju da kontroliše korišćenje svog vazdušnog prostora i za pilotirane i za bespilotne letelice. Prema predloženom zakonu, saveznički sistemi prisutni u Rumuniji mogli bi da učestvuju u bilo kojoj akciji, u skladu sa ugovorima o kolektivnoj odbrani sa državom članicom NATO-a i EU.

Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke njihove članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja i da ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.

Rumunski ministar obrazovanja Danijel David podstakao je uključivanje svih zainteresovanih strana u izradu nacrta okvirnih planova za srednju školu. U novoj debati o ovoj temi, koja je održana u Jašiju (severoistok), ministar je uverio da će predlozi biti uzeti u obzir, a dokumenti mogu da pretrpe izmene, kao što se već desilo nakon brojnih diskusija i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti predati na javnu raspravu. On je skrenuo pažnju na značaj srednjoškolskog programa, s obzirom na visok nivo funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima. Ministar David je precizirao da će, nakon ovog perioda izgradnje, master planovi za srednju školu biti podvrgnuti simulacijama u različitim školama. Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja.

U istrazi o nedozvoljenim aktivnostima u luci Konstanca (jugoistočna Rumunija) privedeno je 20 osoba, uključujući suspendovanog šefa opštinske organizacije PSD Konstanca Jona Dumitrakea i nekoliko ljudi iz uprave Uprave pomorskih luka. Optužbe se odnose na mito i iznudu. Prema navodima antikorupcijskih tužilaca, u periodu od 2024. do 2025. godine, nekoliko privrednika i predstavnika privrednih društava navodno je obećalo i dalo državnim funkcionerima iznose od 2.000 do 100.000 evra, kao i drugu robu koja će im pomoći da razviju svoje poslovanje na području luke Konstanca, Iznosi koje obećavaju privrednici procenjeni su na 6 miliona evra. Sudije suda u Bukureštu odbile su zahtev za preventivno hapšenje 7 optuženih, koji su stavljeni pod sudsku kontrolu. Slični zahtevi u slučaju 13 drugih optuženih još nisu procesuirani.

Papa Franja (88), i dalje hospitalizovan u kritičnom stanju, sa dvostrukom upalom pluća, „proveo je mirnu noć i odmara se“, saopštio je Vatikan u sredu ujutro, 13. dana hospitalizacije. Hospitalizacija, četvrta i najduža od početka njegovog pontifikata 2013. godine, izaziva ozbiljnu zabrinutost jer je papa Franja već oslabljen nizom zdravstvenih problema poslednjih godina, od operacija debelog creva i abdomena do poteškoća u hodanju.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je između Vašingtona i Kijeva postignut dogovor o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa i obnovi zemlje nakon invazije koju je pokrenula Rusija pre tri godine. Sporazum, o kome se zna malo detalja, mogao bi da bude potpisan u Vašingtonu ove nedelje, u petak. Dogovor je postignut nakon što je američki predsednik Donald Tramp zatražio pristup ključnim ukrajinskim mineralima kao kompenzaciju za pomoć koju je pružila Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Zvanični izvori koje citiraju zapadni mediji kažu da je Vašington odustao od prvobitnih zahteva za prihod od 500 milijardi dolara od korišćenja prirodnih resursa, ali takođe nije ponudio čvrste bezbednosne garancije koje je u zamenu tražila Ukrajina, o čemu će se pregovarati kasnije.