Rumunska revolucija nakon 35 godina

Često se govori o velikim resetovanjima kada jedan tip lidera pobedi na izborima u velikoj globalnoj zemlji, kao što je bila pobeda Donalda Trampa u novembru 2024. u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali velika resetovanja su ona koja se dešavaju kada dođe do velikih promena u velikim i važnim geopolitičkim prostorima, kao što je 1989. bila u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 06.01.2025, 16:00

Često se govori o velikim resetovanjima kada jedan tip lidera pobedi na izborima u velikoj globalnoj zemlji, kao što je bila pobeda Donalda Trampa u novembru 2024. u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali velika resetovanja su ona koja se dešavaju kada dođe do velikih promena u velikim i važnim geopolitičkim prostorima, kao što je 1989. bila u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Tada su komunistički režimi u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Čehoslovačkoj, Bugarskoj i Rumuniji predali vlast ili su bili nasilno zbačeni narodnim gnevom. Slučaj Rumunije je slučaj rušenja režima nasilnim sredstvima, najnasilnije od svih promena od 1989. godine.

Dugo komentarisana od 1989. godine pa naovamo, iako manje vidljiva nego u drugim godinama, Rumunska revolucija nastavlja da bude, 35 godina kasnije, glavna referenca za sve što povezuje Rumune sa svakodnevnim životom. Njeno nasleđe je neosporno pozitivno i promene koje su se od tada dogodile donele su značajno povećanje životnog standarda, dosledno prisustvo u najvažnijim vojnim i civilnim savezima, a to su NATO, Evropska unija i Šengenski prostor. Sve je to bilo moguće zahvaljujući žrtvovanju onih iz decembra 1989. i konstantnom naporu nekoliko desetina miliona Rumuna tokom 35 godina. Istoričari se bave prošlošću i od njih saznajemo šta se dešavalo čovečanstvu do sadašnjeg vremena. Istoričar Virđiliju Carau, profesor na Univerzitetu Babeš-Boljai u Klužu, osvrnuo se na promenu pre 35 godina i težak put, takozvanu „tranziciju”.

„Iako imamo još malo vremena, oko deceniju, dok se ne izjednačimo i premašimo vreme istočnoevropskog komunizma, napominjemo da je prelazak sa ovog režima na demokratski bio i kratak i dug. Vreme promene je bilo kratko, intenzivno, revolucionarno, vreme transformacije i pre svega metabolizma transformacije bilo je dugo, raznoliko i složeno. Imao je jasne putanje u tranziciji na regionalnom i nacionalnom nivou. Kao takva, ako je promena bila naizgled brza, tranzicija je bila dug proces, u kome se transplantacija novog sistema na društvene, političke, ekonomske, kulturne i mentalne korene iz komunizma pokazala napornom i ponekad kontradiktornom. Čitanje trenutka promene uvek je nosilo otisak kontingenta, situacione tranzicije, sadašnjosti koja je uvek uslovljavala i uticala na razumevanje nedavne prošlosti, kako na Zapadu, tako i u centralnoj i istočnoj Evropi“.

Rumunska revolucija se može shvatiti samo u duhu evropskog vremena koje ju je proizvelo. To je samo poseban slučaj velikog resetovanja od pre 35 godina koji je doveo do današnje željene realnosti. Virđiliju Carau.

„Kumulativni događaji iz 1989. odveli su svet u novom pravcu. Rečeno je da je to evropocentristički, demokratski, liberalni i integrativni, put tokom kog se istočna Evropa transformisala, mirnim putem ili na drugi način, odričući se političkog poretka i komunističkih režima moći. Bio je to put koji je doveo do ujedinjenja Nemačke, a zatim i Evrope, u ambicioznom projektu: od Portugala do baltičkih država. Tada su se stvorile premise još jedne globalizacije, ali i sveta koji se činio da je prevazišao realnost Hladnog rata“.

U analizi britanskog istoričara Timotija Gartona Eša iz 1989. godine, načini na koje je uklonjena komunistička vlast u zemljama centralne i istočne Evrope učinjeni su mirnim putem, izborima ili revolucionarnim nasiljem. Virđiliju Carau je govorio o sopstvenosti Rumunije, o revoluciji.

„Ovo je bilo povezano sa događajima koji su se odigrali u Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj i Rumuniji u poslednjim mesecima 1989. Ova razlika koju je formulisao Timoti Garton Eš je napredovala uzimajući u obzir posebno izazov komunističke moći na ulici, pritisak odozdo koji je klijao i doveo do skidanja sa vlasti komunističkih elita. Neprozirnost i zamrzavanje u projektu staraca Honekera, Huska i Čaušeskua, slepilo i nasilnost njihovih reakcija, nedostatak dijaloga u krugovima komunističke vlasti, ali i dijaloga sa opozicionim strukturama, bili su drugi sastojci ovog drugog vrsta promene u koncepciji Gartona Eša. Protesti, osporavanje i politički preokret bili su povezani sa padom Zida, baršunastim ili krvavim preuzimanjem vlasti koje je pratilo promenu 1989“.

Bez obzira na način na koji su izašli sa scene istorije, mirno ili nasilno, komunistički režimi su bili truli. Virđiliju Carau.

„Izvan spoljnih uticaja, strateških igara, istorijski zapisi nam pokazuju da su komunistički sistemi podlegli iznutra, da su krivci za ovu imploziju bili sami komunistički lideri, nesposobni da upravljaju sve korumpiranijim i nefunkcionalnim sistemom. U suštini, više ne održiv i legitiman, komunizam su napustili upravo ljudi koji su upravljali njegovom sudbinom, aparatčici i tehnokrate. U zaključku, transformacijom Gvozdene zavese u najlonsku, subverzija unutra je postajala sve doslednija. Nedostatak resursa za rešavanje problema duga doveo ih je u poziciju da pregovaraju i na kraju predaju vlast kada se uličnim protestima više nije moglo upravljati.“

Rumunska revolucija 1989. deo je velikog resetovanja Centralne i Istočne Evrope. To je proizvelo pozitivne efekte u svim aspektima života društava koja su se pre 35 godina očajnički borila sa ekonomskom bedom i zatvorenim horizontima.