Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji
Dragana Diamandi и Iulia Hau, 11.12.2024, 14:57
Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i zloupotrebe porodice te devojčice i zene ostaju bez zaštite. Iako Rumunija i dalje prednjaci u Evropskoj uniji po broju maloletnih majki, državne institucije nemaju centralizovan sistem za prikupljanje podataka o prinudnim brakovima. „Bez podataka to pitanje nije na dnevnom redu. Bez podataka, ne znamo ni uzroke ni koji su prioriteti“, kaže Mariuka Oana Konstantin, univerzitetski predavač u Nacionalnoj skoli za političke i administrativne studije u okviru kampanje za podizanje svesti koju sprovodi E-Romnja — jedina nevladina organizacija u Rumuniji posvećena devojčicama i majkama Romkinjama.
Karmina, 10-godišnja devojčica, završavala je četvrti razred kada se udala za 14-godišnjeg dečaka, kao rezultat braka koji su ugovorili roditelji. Dve godine kasnije, Karmina postaje majka. Iako su vlasti same prijave ovoj slučaj, dosije je odbačen pod obrazloženjem „žrtva je pristala na sporazumne seksualne odnose, koje su roditelji odobrili“ ili „tradicija Roma podstiče takve odnose“, iako nije sprovedena istraga.
Karminina životna priča je samo jedna od 5 priča predstavljenih u kampanji „U ime tradicije“, koju je pokrenula nevladina organizacija E-Romnja, i ima za cilj da razbije mit da su dečji brakovi isključivo problem romskih zajednica, jedna od onih štetnih predrasuda koje opravdavaju slučajeve nasilja nad ugroženim osobama. Kako znamo da problem prevazilazi romsku zajednicu? Državni sekretar Nacionalnog saveta za borbu protiv diskriminacije Cerasela Banika tvrdi da demografski podaci o učestalosti porodjaja adolescentkinja potvrđuju tu činjenicu.
Na pitanje zašto tema prinudnih brakova nije od interese za institucije, Roksana Oprea, stručnjak za jednake mogućnosti u E-Romnji, odgovara:
„Vrlo je jednostavno i za to postoje očigledni dokazi, usudjejem se da to kažem, jer u institucijama ima mnogo rasizma. Ljudi taj fenomen nazivaju kulturnom praksom koja je specifična samo za romsku zajednicu, ali je realnost drugačija. To ne tvrdimo samo mi, udruženje E-Romnja, to govore i druge institucije i međunarodna tela. Iz tog razloga nikada nije bio prioritet za institucije i donosioce odluka. Dakle, posto to ne utiče na celokupnu populaciju, posmatra se kao kulturna praksa i zbog pristrasnosti i predrasuda, ne intervenišu».
Karminina priča je jedna je od stotina takvih priča koje nikada nećemo saznati. Ove priče se često dogadjaju zato što društvo ponekad decu doživljava kao vlasništvo njihovih roditelja, ne prepoznajući ih kao pojedince koji imaju svoja prava i potrebe. Što se tiče prinudnih brakova, najverovatnije je najveća greška upravo onih koji žele da pomognu (socijalni radnici, nastavnici, psiholozi, zaposleni u nevladinim organizacijama, pravosudni radnici itd.) jer odlaze i razgovaraju sa roditeljima, misleći da problem može i mora biti rešen u porodici ili u zajednici. Zapravo, najčešće roditelji su zlostavljači. Roksana Oprea:
„I dalje dolazimo u tu oblast normalizacije; onog trenutka kada ste vi, kao institucija, kao škola, kao Direkcija za opštu socijalnu pomoć, primetili da se te stvari dešavaju, a niste ništa uradili po tom pitanju, kakav onda signal šaljete roditeljima? To što rade je u redu. Dakle, vi, praktično, potvrđujete zlostavljanje odraslih na njihovoj sopstvenoj deci.
To je začarani krug i ako ne ojačamo taj pristup, odnosno da prestanemo da upiremo prstom samo u romsku zajednicu i svalimo svu krivicu na romsku zajednicu, nećemo se uskladiti sa međunarodnim standardima. I dalje ćemo biti na sramnoj listi zemalja koje dozvoljavaju dečje brakove.“
Krivični zakonik ima zakonodavni propust u zakonskoj regulativi o prinudnom braku, zakonodavstvo ne prepoznaje prinudni brak kao samostalno krivično delo. U retkim okolnostima kada takvi predmeti dospeju pred sud, oni se sude kao zločini seksualnog nasilja. E-Romnja je pokrenula još jedan ključni problem: vlasti koriste termin „konsenzualna zajednica” za brakove izmedju dve osobe, od kojih je najmanje jedna mlađa od 16 godina.
Od maloletnog lica mlađeg od 16 godina NE MOŽE se tražiti saglasnost za sklapanje braka, navedeno je u Interventnom vodiču za slučajeve sklapanja braka između dece/prisilnih brakova, objavljenom početkom godine.
Takođe, Cerasela Banika je za Radio Rumunija objasnila da dosijei krivičnog gonjenja ne uzimaju u obzir ovaj nedostatak saglasnosti, već klasifikuju slučaj na osnovu motiva kao što su „roditelji se slažu“, „već su živeli zajedno“, „već su imali seksualne odnose“ ili „to je običaj romske zajednice“. To žrtvu stavlja u potpuno bespomoćnu situaciju.“
Upitana kako na kampanju gledaju vlasti, Roksana Oprea odgovara:
”Kampanja se gleda sa interesovanjem, ali iz koje perspektive? Iz perspektive činjenice da je Rumunija na neki način pravno prinuđena da eliminiše takvu praksu, budući da je potpisnica nekoliko međunarodnih konvencija o sprečavanju i borbi protiv rodnog nasilja. Imamo Direktivu br. 1385 Evropskog parlamenta i Evropskog saveta izdatu 15. maja 2024. godine, koja propisuje da zemlje članice EU imaju na raspolaganju tri godine, počev od datuma stupanja direktive na snagu, da prenesu propise u domaće zakone.
Dakle, nekako imamo pritisak na evropskom nivou da se Rumunija uskladi sa međunarodnim standardima. Tu je i Grevio izveštaj, koji je preuzela rumunska vlada, koji, shodno tome, poziva državu da preduzme mere i kriminalizuje takvu praksu. “
Roksana Oprea takođe tvrdi da se ovaj problem ne posmatra kao problem rodnog nasilja, pa cak i iako je tako sagledan u nekim slučajevima, kada je nasilje usmereno na Romkinju, ona se više ne posmatra kao pripadnica društva:
„Mislim da je to toliko normalizovano, jer ako govorimo o nasilju kao opštem fenomenu, ono je normalizovano u svim zajednicama. Imamo izveštaje koji otkrivaju da su Rumuni tolerantni u pogledu verbalnog, seksualnog nasilja da je silovanje opravdano ako žena izgleda nekako provokativno. To su razlozi rumunskih sudija kada kažu da je devojčica od 11 ili 12 godina zavela muškarca ili da je pristala na silovanje.“
Pod pritiskom Evropske unije, Rumunija ima rok do 2027. da preduzme mere protiv ove pojave.