Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau - graditi i haus - kuća.
Dejan Perinacz и Ana-Maria Cononovici, 20.11.2024, 18:30
Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna u arhitekturi, likovnoj umetnosti, skulpturi, enterijeru i industrijskom dizajnu, fotografiji, tipografiji, dizajn kućnih predmeta, nakita i ornamentici, nameštaju i unutrašnjoj dekoraciji, ova umetnička škola i pokret koji je iznedrio nemački arhitekta i pedagog Valter Gropijus, u 20. veku. u gradu Vajmar, koja je delovao na svom vrhuncu, između 1919-1933, u tri nemačka grada: Vajmaru, Desau i Berlinu, postala je vremenom, uprkos zabrani od strane nacista (1933), jedna od najvažnijih i inspirativnih umetničkih struja moderne arhitekture. Sa emigracijom osnivača umetničkog pokreta Bauhaus, Valtera Gropijusa, u Sjedinjene Američke Države, ovaj umetnički pokret će doživeti renesansu poznatu generalno kao „Novi Bauhaus“, ili „Novi Bauhaus stil“.
Više od jednog veka kasnije, Bauhaus postaje obrazovni faktor koji stimuliše mlade ljude iz Bukurešta da otkriju nove mogućnosti izražavanja. „Bauhaus 2024” je izložba koju ovih dana ugošćuje Nacionalni muzej rumunske književnosti, u našoj prestonici, izložba koja okuplja radove dece iz nekoliko srednjih škola.
Nikolae Stojan, vizuelni umetnik, nam preporučuje izložbu:
Izvanredna izložba koja podseća na koncepte Bauhausa, ove međuratne škole, koja nas i danas impresionira principima koje je promovisala, vezano za umetnost, dizajn, moderni koncept, ideje koje prihvataju i mladi ljudi, fokusiramo se na mlade iz srednjih škola.
Izlagač sa dva rada, Aleksandru Kristijan Gezea učenik Visoke tehničke škole za javne radove i arhitekturu Jon N. Sokolesku iz Bukurešta, rekao nam je:
Danas je veoma poseban dan u Muzeju rumunske književnosti gde je organizovano raskošno otvaranje Bauhausa, veoma značajne nemačke škole osnovane 1919. Ovde imamo izloženo mnogo radova, od malih do velikih, od devetog razreda do 12. razred, iz različitih srednjih škola, arhitekture, odakle sam i ja, ili matematičko-informatičkih, ili prirodnih nauka. Veoma veliki izbor!
Aleksandru Kristijan Gezea je svoja dela nazvao „Bauhaus kompozicija u viziji Rumuna“ i objasnio zašto:
Bio sam u Nemačkoj, posetio sam Berlin. Bauhaus je nastao u jednom gradu na zapadu Nemačke, ne baš u Berlinu, ali na primer, u Berlinu sam pronašao u mnogim poslastičarnicama ili kafićima, taj Bauhaus čajnik, koji je, čini mi se, dizajnirao Marsel Brauer, ne znam sigurno, Marsel Brauer je taj koji je dizajnirao stolicu koju sam ja nacrtao, a koju sam, takođe, često nalazio na različitim mestima u Berlinu i bila je veoma lepa.
U stvari, kasnije smo uradili neka istraživanja i otkrili da je nemačka umetnica Marijana Brant dizajnirala Bauhaus čajnik, uzimajući dizajn konvencionalnog čajnika i lišivši ga svih ukrasa kako bi kreirala sopstveni geometrijski infuzer i filter za čaj, 1924. godine.
Ali kreacije našeg mlađeg sagovornika zaista zaslužuju pažnju! Kao i one Frančeske Vladaraš, studentkinje Nacionalnog koledža Jon Kreanga, koja nam je ispričala o svom izloženom radu i koliko je bila impresionirana prisustvom radova tolikog broja talentovane dece:
Ovde sam sa reprezentativnom stolicom u stilu Bauhaus, napravljenom prošle godine, zajedno sa još jednim crtežom koji ima druge kompozicije u stilu Bauhausa, kao što je šolja o kojoj je moj kolega ranije pričao i dve reprezentativne lampe. Svi radovi mi se jako dopadaju, pogotovo što su veoma raznovrsni, sa raznih mesta i iz raznih razreda, od 9. do 12. Čini mi se da su to veoma talentovani mladi ljudi! I zaista bih volela da sam pohađala srednju školu Sokolesku, to je veoma lepa srednja škola, i volela bih da provodim više vremena crtajući, kao što to radi moj kolega.
Profesorka Graciela Stojan, vizuelna umetnica, je ta koja podstiče studente Nacionalnog koledža informatike Tudor Vianu da otkriju svoju umetničku stranu:
Imam zadovoljstvo da biram studente koji, pak, imaju želju da se razvijaju kroz umetnost. I ne mogu da veruju, jer kažu „gospođo, ali ja nemam talenat“ a ja im objašnjavam da ne moraju da imaju talenat već koncept-ideje, da mogu da se dokumentuju u prvom redu. I umetnost je neverovatna. Povezuje se sa svim predmetima, ne samo sa skulpturom, slikarstvom, grafikom, već i sa fizikom, matematikom i biologijom. I stalno im objašnjavam da ako samo pogledamo kroz mikroskop videćemo takva čuda, da ne pričamo o Fibonačiju, u matematici, ili o spektru svetlosti i dugi, u fizici. A kada pričamo o takvim stvarima, čak i deca koja nisu u umetničkim školama uspevaju da urade neke izuzetno lepe stvari.
Crveno, plavo i žuto, krugovi, kvadrati i trouglovi, apstraktno i konkretno, lepo kombinovani radovi izložbe „Bauhaus 2024“ izražavaju mladost na delu!