Vesti – 04.11.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 04.11.2024, 17:27
Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravi danas u radnoj poseti Francuskoj, gde će se sastati sa kolegom Mišelom Barnijeom. Poseta počinje na Euronaval Salonu, najvećoj i najstarijoj izložbi na svetu posvećenoj pomorskoj odbrambenoj industriji, koja je jutros otvorila svoja vrata u blizini Pariza. Ovogodišnje izdanje sajma, na kojem učestvuje više od 500 izlagača iz celog sveta, posvećeno je pomorskoj bezbednosti i jačanju borbenih sposobnosti, u napetom geopolitičkom kontekstu, u kome industrija mora da ponudi brza rešenja za ratne mornarice uključene u sukobe i zaštiti osetljivih područja. Francuska je jedan od najvažnijih komercijalnih partnera i investitora u Rumuniji. Odnosi između dve zemlje poslednjih godina kontinuirano jačaju, uključujući na političkom i odbrambenom planu, zahvaljujući strateškom partnerstvu i posvećenosti Francuske svojoj ulozi kao okvirne nacije multinacionalne borbene grupe NATO-a u Rumuniji, nakon što je Rusija započela rat protiv Ukrajine. Takodje Čolaku se sastao sa predstavnicima rumunske zajednice u regionu Pariza. On je priznao da je politika administracije u Bukureštu odgovorna za to što su milioni Rumuna sada deo dijaspore i rekao da je obaveza države da stvori mogućnosti da se oni koji su otišli u inostranstvo vrate kući.
.
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu proverava, preko rumunske ambasade u Madridu i rumunskog konzulata u Kasteljon de la Plana, informaciju o četvoro rumunskih državljana koji su nestali usled razorne poplave u Španiji. Region Valensije, na jugoistoku Španije, pogodile su razorne poplave, koje stručnjaci smatraju „bez presedana“, poplave u kojima je poginulo najmanje 217 ljudi, među kojima i jedan Rumun. . Desetine drugih se vode kao nestale. Španska štampa je pisala i o porodici Rumuna koja je izgubila život u poplavama u La Toreu, okrugu u blizini Valensije. Ministarstvo je u saopštenju za javnost navelo da predstavnici diplomatske misije i konzulata ostaju u stalnom kontaktu sa španskim vlastima, a mobilni konzularni timovi održavaju kontakt sa građanima Rumunije, u zavisnosti od njihovih zahteva.
Vršilac dužnosti predsednika Republike Moldavije (bivšeg sovjetske, većinski rumunofonskog stanovnistva), proevropska Maja Sandu, osvojila je drugi mandat, pošto je u nedelju u odlučujućoj rundi predsedničkih izbora pobedila Aleksandra Stojanogla. Prema podacima Centralne izborne komisiji u Kišinjevu, Sandu je dobila preko 55 odsto glasova. Ona je zahvalila građanima koji žive u dijaspori što su u velikom broju glasali za nju. Posećenost glasanja u dijaspori, uključujući i susednu Rumuniju, smatra se istorijskim, najveća u poslednjih 30 godina. Više od 320.000 građana Moldavije glasalo je u nedelju u inostranstvu, u poređenju sa skoro 240.000 u prvom krugu glasanja. Izlaznost u drugom krugu izbora u Republici Moldaviji bila je 54,31%.
Tokom ovog perioda, u Rumuniji se istovremeno održavaju kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore. 24. novembra održaće se prvi krug predsedničkih izbora, 1. decembra – glasanje za imenovanje poslanika i senatora, a 8. decembra – drugi krug predsedničkih izbora. U predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore stranke, savezi ili nezavisni kandidati moraju da ubede biračko telo da glasa za njih kako bi osvojili što više od 466 mesta senatora ili poslanika. S druge strane, 10 kandidata koje su predložile političke partije i 4 nezavisna kandidata takmiče se za predsednika zemlje.
Senat Rumunije usvojio je, kao organ odlučivanja, nacrt izmene Zakona o vojnim penzijama, koji predviđa preračun i povećanje vojnih penzija. Senatori koji su članovi Odbora za odbranu, javni red i nacionalnu bezbednost okupili su se u ponedeljak i dali pozitivno mišljenje o tekstu zakona, nakon što je već velikom većinom glasova prošao u Poslanickom domu. Dokumentom je predviđeno da se ove penzije u isplati indeksiraju na osnovu plate razreda ili radnog mesta. Krajem prošlog meseca oko 5.000 rezervista iz cele zemlje protestovalo je ispred sedišta Vlade tražeći veće državne vojne penzije. Nakon pregovora, njihovi predstavnici su dobili obećanja da će izvršna vlast podržati donošenje zakona u vezi sa tim.
Kandidat demokrata Kamala Haris i republikanac Donald Tramp i dalje su u tesnoj trci u sedam kolebljivih država uoči predsedničkih izbora u SAD, pokazala je poslednja anketa Njujork tajmsa/Sijena koledža. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da potpredsednica Haris ima minimalne prednosti u Nevadi, Severnoj Karolini i Viskonsinu, a bivši predsednik Tramp u Arizoni. Prema anketi 7.879 glasača u sedam država između 24. oktobra i 2. novembra, njih dvoje su skoro izjednačeni u Mičigenu, Džordžiji i Pensilvaniji. U svih sedam država, rezultati su bili u granicama greške ankete od 3,5 odsto. Oko 40 odsto ispitanika je već glasalo i Kamala Haris vodi za 8 procentnih poena među njima, dok Donald Tramp vodi među onima koji kažu da će vrlo verovatno glasati, ali još uvek nisu, pokazuje anketa. Oba kandidata su učestvovala u kampanjama krajem nedelje u državama u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi, tkz. sving dršave.
Zaposleni u Nacionalnom arhivu u Rumuniji najavili su simboličan štrajk, prvi u 192-godišnjoj istoriji ove ustanove. Arhivisti iz 42 filijale širom Rumunije nezadovoljni su što su njihove plate mnogo niže od onih u centralnim strukturama institucije. Postoje razlike od 2.000 leja (500 evra) između zaposlenih sa istim veštinama i dužnostima, kažu sindikalci. Štaviše, žele da upozore nadležne da su potrebna sredstva za poboljšanje uslova u kojima se čuvaju dokumenti, od kojih su neki od neprocenjive vrednosti. Današnji simbolični štrajk mogao bi da preraste u sveopšti štrajk 11. novembra, ako nadležni ne daju odgovor na zahteve zaposlenih.
U Bukureštu i šest okruga na jugu Rumunije danas se vrši 30 pretresa u dosijeu o nepoštovanju režima oružja i municije, švercu i trgovini drogom. Takođe, na saslušanja je dovedeno 60 ljudi, među kojima je i vođa galerije fudbalskog kluba i pevač. Prema sudskom izvoru, istraga je otkrila da je strani državljanin turskog porekla, zajedno sa nekoliko Rumuna, organizovao kriminalnu grupu specijalizovanu za nabavku i prodaju smrtonosnog oružja, bez identifikacionih oznaka, napravljenog od komponenti proizvedenih u Turskoj. Ovo oružje, poznato kao oružje duhova, ilegalno je u svim evropskim državama. Trgovci su ih dovozili u Rumuniju drumom, skrivene u vozilima za prevoz robe ili u sastavnim delovima automobila i prodavani su preko posrednika klanovima ili pojedincima. Do sada je oduzeto skoro 50 komada takvog oružja.
