Raskid Sekuritatee i KGB-a
Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 28.10.2024, 17:28
Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom, informativnom i represivnom, Sekuritatea je do kraja 1950-ih bila pod totalnom kontrolom KGB-a, kao i cela Rumunija. Ali od početka 1960-ih takozvana „politika nezavisnosti Rumunije od SSSR-a“ značila je raskid Rumunske službe bezbednosti od KGB-a, njenu emancipaciju. Lider iz Bukurešta George Georgiju-Dež bio je taj koji je sa velikim taktom krenuo u proceduru razilaženja.
General Njagu Kosma je bio oficir u Upravi za kontrašpijunažu Resora državne bezbednosti, koju je takođe vodio. Godine 2002, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, ispričao je priču o uklanjanju Sekuritatee iz KGB-a:
„Dok su Sovjeti bili ovde i bili moćni, imali su savetnike i svoje ljude na komandnim pozicijama, kako u politici tako i u specijalnim službama, stvari su se lako rešavale. Rešili su to u Kremlju. Tada su vršena masovna hapšenja iz osnovanih i neosnovanih razloga, po sitnicama. Uloga savetnika, koji je bio oficir KGB-a, bila je da savetuje komandanta jedinice. Postoji odbornik na ministarskom nivou, šef svih odbornika i odbornici u jedinicama. Morao je da savetuje na zahtev komandanta, odnosno na zahtev ministra. Imali smo problem orijentacije, tehnike, metodologije rada, davali smo mu zadatak i on je, <sa svojim iskustvom>, tako se govorilo, morao da vam da rešenje. I primenjuješ to ili ne. Ovo je bila njegova teorijska uloga. Uglavnom, mešao se u sve. U stvari, sovjetski savetnici su bili i provodnici špijunskih mreža, svojih mreža, koje su postojale u strukturama Sekuritatee“.
Ugušeni sveprisutnošću Rusa, Rumuni pokušavaju da nađu rešenje. Njagu Kosma:
„U jednom trenutku, ministar Dragić, očajan što se svuda mešaju, nazvao nas je i rekao: <Momci, napravite im raspored! Vole pecanje, vole šetnje, vole izlete, možda žene i votku. Dajte im šta vole, vodite ih, da ih ne bude kad radite.> I pošto su Rusi posle događaja u Mađarskoj bili veoma agresivni, odjednom smo se našli sa 6 savetnika u Direkciji. Nisam nikoga ništa pitao, ali onda su nas stvarno jahali. Nisam baš znao šta rade. Oni su prikupljali informacije, nisu imali nikakvo objašnjenje za svoje prisustvo. Trebalo je, prema konvenciji vlade, da bude savetnik komandanta. Ali ovi ostali nisu imali više objašnjenja, došli su da pomognu savetniku. Objašnjenje je bilo da moraju da imaju dodatna mesta, plašili su se da se ovde nešto dešava i poslani su da budu prisutni“.
Početkom 1960-ih, Dej je odlučio da je granica u rumunsko-sovjetskim odnosima prešla svaku meru. Bezbednosno-informaciono-dokumentacioni centar je korišćen da se eliminiše prisustvo agencije KGB. Tim od 5-6 ozbiljnih i diskretnih oficira kojima je koordinirao Njagu Kosma počeo je da pravi tabelu.
„Do ’62, mislim da smo rekonstruisali veliki deo, možda 80% njihove mreže na teritoriji naše zemlje. Nismo imali drugu vrstu misije, nego samo da je rekonstruišemo, da je upoznamo. Neke tabele su napravljene od vrha do dna, to je bila mreža, sa kratkim referencama, sa kratkim komentarima i napomenama. Tabele su uključivale staru mrežu koja je bila aktivna ovde, mrežu koja je došla sa divizijom Tudor Vladimiresku, sa divizijom Horia Kloška i Krišan, oni padobranci tokom rata, ruski ljudi. I ove tabele su predstavljene Georgiju-Dežu.“
Strategija Rumuna je bila jednostavna. Sovjetskim špijunima je rečeno da su sve njihove aktivnosti poznate, pomilovani su i zatraženo im je da prestanu da sarađuju sa KGB-om. U suprotnom, mogli su biti krivično gonjeni. Većina je prihvatila ponudu Sekuritatee. Njagu Kosma je pokazao koji je bio prvi kriterijum koji je bio osnova za uvrštavanje na tabelu.
„U prvoj fazi, mislim da smo imali oko 180 špijuna u tabeli, iz cele zemlje. Njima su pridodati i oni sa manje izvesnim situacijama, ali sa čvrstim indikacijama da bi mogli biti sovjetski špijuni. Na primer, došli su iz Sovjetskog Saveza sa studija venčani sa Ruskinjama. Na oko to nije bilo ništa, to je bilo normalno u normalnom režimu. Ali kod Rusa to nije išlo tako, znao sam pravilo. Za nas su bili sumnjivi oni koji su došli sa Ruskinjama. A onda sam Ruskinje, pre svega, sve uzeo na ispitivanje, a nije ih bilo malo. Bile su u braku sa vojnicima koji su bili na visokim položajima u vojsci i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a da ne govorimo o ekonomiji. U političkom aparatu bilo je dosta njih oženjenih Ruskinjama. Naravno da je bilo izuzetnih ljudi i mnogi su bili nevini, ali opšta mera je bila da smo ih na kraju sve evakuisali iz glavnih institucija“.
Sekuritatea i KGB su se razišli početkom 1960-ih, ali su obe institucije do 1989. zadržale isti karakter, bile su represivne institucije represivnog političkog režima.