Ključni izbori u Republici Moldaviji (14.10.2024.)
Republika Moldavija se sprema za predsedničke izbore i referendum putem kojih bi pristupanje EU moglo biti zapisano u Ustavu.
Dragana Diamandi, 14.10.2024, 14:00
U susednoj Republici Moldaviji, sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, za nedelju su zakazani predsednički izbori i referendum kojim bi pristupanje EU moglo biti zapisano u Ustavu. Radio Kišinjev javlja da je aktuelna predsednica, proevropski orijentisana Maja Sandu, favorit u ispitivanjima javnog mnjenja, ali se Republika Moldavija suočava sa masovnom ruskom kampanjom uticaja i dezinformisanja, kako bi udaljila zemlju od Evrope. Američki državni sekretar Entoni Blinken nedavno je upozorio da će Moskva pokušati da manipuliše rezultatima predsedničkih izbora i referenduma, čak i putem programa propagandne televizije „Russia Today“, koja koordinira svoju aktivnost sa ruskim obaveštajnim službama. SAD su uvele sankcije protiv nekoliko subjekata i pojedinaca iz Rusije zbog mešanja u izbore u Republici Moldaviji. Oni koji su na listi optuženi su da su organizovali kampanju za kupovinu glasova i podršku prokremljskim kandidatima, a pre nekoliko dana je i Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se podržava Republika Moldavija u borbi protiv mešanja Rusije u otmicu nacionalno-demokratskih procesa, u kontekstu početka pregovora o pristupanju EU. Prema pisanju štampe, Vlada u Kišinjevu procenjuje da je Moskva u bivšu sovjetsku republiku usmerila najmanje 100 miliona evra, kako bi uticala na izbore i proevropski referendum od 20. oktobra. Maja Sandu, bivša funkcionerka Svetske banke, izabrana je za predsednika u novembru 2020. godine, kao antikorupcijski reformator sa proevropskim programom. Zalagala se za skroman način života – što je ogromna suprotnost u odnosu na političare koji su dugo dominirali političkom scenom u ovoj zemlji. U nedavnom intervjuu, predsednica je rekla da deli dvosoban stan sa svojom majkom, dok je u njenom izveštaju o imovini za 2023. naveden njen bankovni bilans od 600 dolara. 2021. godine, prozapadna stranka Maje Sandu, PAS, osvojila je većinu na parlamentarnim izborima, dajući joj moć bez presedana da sprovede reforme i usmerava zemlju ka Zapadu. Ali, tri godine kasnije, Republika Moldavija ostaje zaglibljena u ekonomskoj i političkoj nestabilnosti. Bivša sovjetska republika je upala u energetsku krizu kada je Gasprom koji je kontrolisao Kremlj smanjio isporuku gasa zemlji za trećinu i zahtevao više nego duplo od prethodnih tarifa da bi održao prodaju, što su mnogi protumačili kao političku osvetu od strane Moskve zbog prozapadne orijentacije predsednice Maje Sandu. Zatim je rat Rusije protiv Ukrajine gurnuo Republiku Moldaviju u veću finansijsku krizu. Nalazeći se na samo nekoliko sati vožnje od Odese, Republika Moldavija je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika, testirajući tako svoj zdravstveni sistem, javne usluge i infrastrukturu. Inflacija je porasla do 40%, dok je robna razmena sa Moskvom i Kijevom naglo opala.