Vesti – 11.10.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 11.10.2024, 18:45

Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon što je u avgustu zabeležila vrednost od 5,1%. Ovo su zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povećane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabeležene su kod citrika i drugog egzotičnog voća – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrće i konzervisana hrana. Značajno visoke cene zabeležene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, poštanske tarife su povećane za 17,8%, kod vazdušnog saobraćaja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao što su deterdženti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije takođe su zabeležile rast tarifa za 12,6%.

Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslušaće u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona ​​za prava žena i ravnopravnost polova i Komisija za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove – imaće status gosta, odnosno imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da drži, u narednih pet godina, portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje.

Na glasačkim listićima u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra u Rumuniji biće upisano 14 kandidata – 10 uz podršku političkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u četvrtak uveče žrebom odredila redosled po kome će se oni pojaviti na glasačkom listiću, ali je jedan od kandidata najavio da će osporiti proceduru. U ponoć je istekao period do kojeg su rumunski državljani sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra.

Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za „svoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oružja“, saopštio je norveški Nobelov komitet, prenele su međunarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norveški Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodišnju nagradu, uključujući 197 pojedinaca i 89 organizacija. Prošle godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi „za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i borbu za unapređenje ljudskih prava i sloboda za sve“.

Pravna komisija Poslaničkog doma ima rok do ponedeljka da sačini izveštaj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuće u slučaju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslaničkog imuniteta bivšem ministru zdravlja, optuženom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da će glasati za zahtev tužilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u opštinskoj bolnici „Dimitrije Kastrojan“ u Hušiju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optužila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani više od 100 puta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije pokrenuće u ponedeljak kampanju „Daleko od kuće, želimo da budete bezbedni“ za sprečavanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa važnim informacijama podeliće međunarodna organizacija „Pravda i briga Rumunija“ i strukture Ministarstva unutrašnjih poslova na kopnenim graničnim prelazima i glavnim međunarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podrške Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukureštu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila oštro kritikovana u evropskim izveštajima i u izveštajima Stejt departmenta u Vašingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament pooštrio kazne za one koji su krivi, između ostalog, za trgovinu ljudima i uveo načine podrške žrtvama.

Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u četvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutrašnjih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament kažu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima još mnogo toga da se uradi. „Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i više nego što je bilo potrebno. Veoma sam optimistična i nadam se da će ova odluka biti doneta što je pre moguće, dok sam ja na funkciji“, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, prema kojoj će se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.

Odnosi između Rumunije i Španije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u snažnom strateškom partnerstvu, izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je učestvovao na svečanosti koju je, u Bukureštu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine Španije organizovala Ambasada Španije u Rumuniji. Marčel Čolaku je naglasio da partnerstvo dve države predstavlja „dinamičnu konstrukciju, zasnovanu na zajedničkom istorijskom, kulturnom i jezičkom nasleđu”. On je precizirao da je više od milion rumunskih državljana izabralo Španiju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da će bilateralni sporazum o dvojnom državljanstvu, što je važna želja rumunske zajednice u Španiji, biti potpisan što pre. „Bilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra“, rekao je premijer Marčel Čolaku.

Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobraćajnim nezgodama zabeleženih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u poređenju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga što su predložile evropske vlasti, koje žele da prepolove ukupan broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju do 2030. i da ih eliminišu do 2050. Rumunija je među zemljama koje su prošle godine napravile najveći napredak u smanjenju broja žrtava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Veću stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobraćajnim nesrećama svake nedelje na evropskim putevima.

Rumunija se nalazi na trećem mestu na listi zemalja članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domaćeg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i Češka. Prema Rumunskom udruženju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se približila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je prošle godine napravilo najmanje jednu onlajn porudžbinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povećanje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.

„Oda radosti“ večeras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sašom Gecelom, osmišljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Beču, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoće više uopšte nije mogao da čuje. „Oda radosti“ je prva muzička partitura uvrštena u svetsku baštinu Uneska.