Samit o evropskoj kulturnoj baštini
Rumunija je prisutna na čelu evropskog i univerzalnog nasleđa kroz bogatstvo kulturne raznolikosti i kroz strast i profesionalizam brojnih stručnjaka, naveo je predsednik Klaus Johanis u poruci izrečenoj tokom Evropskog samita kulturnog nasleđa, održanog u Bukureštu od 6. do 8. oktobra.
Marija Nenadić-Zurka и Leyla Cheamil, 08.10.2024, 11:36
Rumunija je prisutna na čelu evropskog i univerzalnog nasleđa kroz bogatstvo kulturne raznolikosti i kroz strast i profesionalizam brojnih stručnjaka, naveo je predsednik Klaus Johanis u poruci izrečenoj tokom Evropskog samita kulturnog nasleđa, održanog u Bukureštu od 6. do 8. oktobra. U organizaciji Europa Nostra, najveće federacije profesionalnih nevladinih organizacija na kontinentu, Samit je najvažniji događaj posvećen očuvanju kulturnog nasleđa u bloku zajednice. Stručnjaci iz ove oblasti razgovarali su o prioritetima javne politike na evropskom nivou, kao i u odnosu sa rumunskim vlastima.
Prema rečima šefa države, događaj u Bukureštu protekao je u kontekstu koji je obeležio niz kriza sa ozbiljnim globalnim uticajem na mir, bezbednost i razvoj zajednica i čovečanstva u celini. Klaus Johanis je naglasio da u ovako komplikovanom periodu, spomenici, muzeji, spomen-kuće, tradicije i njihovi čuvari postaju sve važniji za očuvanje kao kulturne znamenitosti osnovnih vrednosti. „Evropa koju smo nasledili je konstrukt i prostor sećanja. Zajednica u kojoj se danas nalazimo, sa blagostanjem i bezbednošću koju od nje očekujemo, sve se snažnije oslanja na obrazovanje, interkulturalnost i plodove različitosti“, istakao je šef države. On je rekao i da je kulturno nasleđe postalo nezamenljiv resurs prosperiteta i održivog razvoja, a za budućnost Evrope kultura je fundamentalna, jer hrani slobodu i demokratiju.
U ponedeljak uveče, dobitnici nagrada za evropsku baštinu, Europa Nostra Awards 2024, najbitnija nagrada za nasleđe u Evropi, proslavljeni su na događaju visokog profila koji je održan u kultnoj zgradi Rumunskog Ateneuma u Bukureštu. Od 26 ovogodišnjih dobitnika, iz 18 evropskih zemalja, izabrano je pet laureata na osnovu preporuke nezavisnog stručnog žirija. Ovo uključuje Istorijski rudnik Ignaci u Poljskoj, Sasku crkvu Alma Vii u Rumuniji, Tradicionalnu šemu poljoprivrednih zgrada u Irskoj, Udruženje tvrđave Ciskarauli građana Gruzije i Društvo prijatelja antikviteta u Dubrovniku, Hrvatska. Projekat iz Rumunije nagrađen je u kategoriji Konzervacija i adaptivna ponovna upotreba. Ovaj projekat je obnovio kulturno obeležje koje predstavlja vekove istorije i zanatstva u živopisnom gradu Alma Vii u Transilvaniji. Obnovom je sačuvan arhitektonski i istorijski integritet crkve, a istovremeno je ojačana lokalna zajednica i promovisan razvoj održivog turizma.