Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove komercijalne rečne flote.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 07.10.2024, 17:35
Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove komercijalne rečne flote. Rumunske kneževine do tada nisu imale rečnu i pomorsku vojnu flotu jer nisu imale to pravo, budući da su bile pod kontrolom Osmanskog carstva, niti su imale izlaz na more. Od 1878. godine, nakon što je Dobrudža postala deo rumunske države i otvorila se ka morima i okeanima, započela je i istorija rumunske pomorske flote.
Rumunska rečna vojna flota učestvovala je u rusko-rumunsko-turskom ratu 1877-1878 kroz vojne operacije na Dunavu. Rumunski brodovi kojima su komandovali Nikolaje Dumitresku-Majkan i Joan Murđesku postavili su brane na reci, napali otomanske brodove, bombardovali osmanske položaje na južnoj obali Dunava i čak uspeli da potope dva turska posmatrača.
U narednom periodu, rumunska mornarica nastavlja da se razvija i koristi programe opremanja borbenim brodovima. Godine 1907. četiri monitora i osam rečnih torpiljarki stupaju u službu za nadzor i odbranu Dunava. U pohodu tokom Prvog svetskog rata, vojna flota na Dunavu je bila angažovana u bici kod Turtukaje 1916. godine i u povlačenju rumunske vojske iz Dobrudže. Sledeće 1917. godine rumunski vojni brodovi na Dunavu kojima je komandovao Konstantin Belesku bombardovali su nemačke artiljerijske položaje u gradu Tulča i likvidirali pobunu ruskih brodova u delti Dunava.
Posle 1918. nastavljeno je opremanje rumunske vojne flote. Novi tipovi vojnih brodova ušli su u službu za pomorsku flotu, poput razarača „Marašešti“, „Marašti“, „Kralj Ferdinand“ i „Kraljica Maria“, prve rumunske podmornice „Delfin“ i brod-škola „Mirča“ .
U Drugom svetskom ratu rumunska vojna mornarica se angažovala sa dve velike jedinice, Morskom divizijom i Dunavskom divizijom. Morska divizija je imala 4 razarača, 3 torpedna čamca, 3 minolovca, podmornicu, 3 torpiljarki, 8 remorkera i flotilu hidroaviona. Dunavska divizija se sastojala od 7 monitora i 6 torpiljarki. Rumunsku obalu Crnog mora branila je baraža mina udaljena 12 nautičkih milja i obalska artiljerija. Zbog disproporcije u korist sovjetske mornarice, rumunska mornarica je u prvoj fazi rata imala odbrambeni stav.
Nekoliko dana nakon što je Rumunija ušla u rat za oslobođenje Besarabije i Bukovine, pripojene Sovjetskom Savezu 1940. godine, 26. juna 1941. godine, razarači „Marašti” i „Kraljica Maria” i dobruške obalske baterije potopile su „Moskvu”, zastavni brod sovjetske flotile koji se približio rumunskoj obali, i oštetio razarač „Harkov”. Pomeranjem fronta na istok, rumunska vojna mornarica prelazi u akcije podrške kopnenim trupama koje su se borile u Odesi i Sevastopolju.
Sve do 23. avgusta 1944. sovjetski brodovi se više nisu približavali rumunskoj obali, ali su sovjetske podmornice predstavljale stvarnu opasnost. Operacija velikih razmera u kojoj je bila uključena rumunska vojna mornarica bila je evakuacija rumunskih i nemačkih trupa sa poluostrva Krim pod nazivom „Operacija 60.000“. Izvori pokazuju da je oko 36.000 rumunskih vojnika, 584.000 nemačkih vojnika, 720 slovačkih vojnika i 25.000 sovjetskih zarobljenika i građana spašeno kao rezultat te operacije.
Nakon 23. avgusta 1944. godine, kada je Rumunija prešla na stranu saveznika, rumunska mornarica je došla pod sovjetsku kontrolu, a njihovi brodovi i osoblje su uhapšeni. Oficir Nikola Koslinski, sin admirala Georgija Koslinskog, koji je preminuo kao politički zatvorenik u zatvoru Ajud 1950. godine, rekao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1999. godine da je u noći između 4. i 5. septembra 1944. bio na torpiljarki „Vulkan“.
„Oko 4.30 ujutro, čuvši neke zvukove napolju, skočio sam iz kreveta, uzeo pištolj i stavio ga u džep pantalona. Otišao sam do vrata gde me je dežurni operater obavestio da dolaze neki Rusi. I zaista, u veću spavaću sobu u kojoj sam spavao ušao je Rus sa uperenom balalajkom u mene, a za njim i drugi koji su tražili da im dam pištolj. Prvo sam im rekao <dobro veče> i oni su izgledali malo iznenađeni, a onda su od mene tražili pištolj. Podigao sam ruke. Došao mi je ruski podoficir, opipao mi džep. Ali verovatno, pošto je pištolj bila mala Bereta i sa maramicom na njemu, nije shvatio da je tu. Pogledao je moju ruku u kojoj je bio smotani kaiš i bacio ga je, mislio je da je to pištolj. Rekao je da se obučem da idemo na sastanak u morsku stanicu“.
Rumunski brodovi su odvedeni u SSSR, a tokom transporta su se, iz nepoznatih razloga, topovnici „Dumitresku“ i podmornica „Marsuinul“ potopili. Posle nekoliko godina, sovjetske vlasti su vratile rumunskoj vladi 23 broda, većinom stari i neispravni, uključujući dva razarača, nekoliko torpednih čamaca i nekoliko topovnjača. Ali treba napomenuti da je iz redova rumunskih mornara bilo učesnika i u antikomunističkom pokretu otpora, poput admirala Horije Mačelarijua.