Vesti – 30.09.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 30.09.2024, 18:05

Većina državnih univerziteta u Rumuniji odredila je ponedeljak, 30. septembar, kao datum početka nastave, kada su bile zakazane i zvanične ceremonije otvaranja nove akademske godine. Privatni univerziteti sami određuju datum za početak akademske godine. U akademskoj 2024 – 2025. godini 52 državne visokoškolske ustanove organizuju preko 2.200 različitih studijskih programa. Takođe, postoje 34 akreditovane privatne visokoškolske ustanove koje mladima nude 338 studijskih programa.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku primio je u ponedeljak delegaciju koju je predvodio predsednik nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Vinfrid Krečman, koji boravi u radnoj poseti Rumuniji. Potpisane su dve zajedničke deklaracije u cilju konsolidacije saradnje između rumunske vlade i vlade Baden-Virtemberga i bilateralne saradnje u oblasti civilne zaštite. Zajednička deklaracija o saradnji Vlade Rumunije i
Vlada pokrajine Baden-Virtemberg ponovo potvrđuje dobru saradnju između dve strane, kao i zajedničku podršku Republici Moldaviji. Potpisivanje dva dokumenta predstavlja izuzetno važan korak ka produbljivanju i proširenju bilateralne saradnje, tim pre što je Baden-Virtemberg glavni privredni partner Rumunije, izjavio je premijer Marčel Čolaku. Obim komercijalne razmene dostigao je 8,32 milijarde evra u 2023. Šef rumunske izvršne vlasti je istakao doprinos velike rumunske zajednice u Baden-Virtembergu produbljivanju bilateralne saradnje.

Rumunski poslanici i senatori sastaju se u utorak, na zajedničkoj plenarnoj sednici, kako bi imenovali članove Upravnog odbora Narodne banke. Politički izvori kažu da sadašnji guverner Mugur Isaresku, koji je na ovoj funkciji od 1990. godine, ima podršku da obezbedi još jedan novi mandat.
Takođe u utorak, parlament će raspravljati i o dva zahteva predsednika Klausa Johanisa, jedan u vezi sa učešćem rumunske vojske u komandi NATO-a za bezbednosnu pomoć i obuku za Ukrajinu i drugi koji se odnosi na stvaranje na nacionalnoj teritoriji pomorske ustanove za obuku ukrajinskog osoblja. Takođe, dva doma Parlamenta biće obaveštena o odobrenju prolaska kroz Rumuniju opreme i materijalnih dobara koje je Švedska donirala Ukrajini, ali i o prisustvu na teritoriji Rumunije, u periodu od dve godine, američkog kontingenta pomorskih snaga za operacije specijalne.

Strane direktne investicije su prošle godine smanjene za više od 70% u odnosu na 2022. godinu, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni banka Rumunije. Neto strane investicije u Rumuniji, u 2023. godini, zabeležile su vrednost od skoro 6,75 milijardi evra, za 36,3% manje u odnosu na rekordnu vrednost zabeleženu u prethodnoj godini. Evolucija je u skladu sa međunarodnim trendom i uglavnom se može pripisati ekonomskim neizvesnostima i geopolitičkim tenzijama, posebno u kontekstu dugotrajnog rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, što je navelo strane investitore da zauzmu oprezan pristup. Glavne privredne oblasti u koje se ulagalo prošle godine bile su industrija, finansijsko posredovanje i osiguranje, odnosno trgovina. Iz perspektive unutrašnje geografske distribucije, region Bukurešt-Ilfov nastavlja da privlači najviše stranih investicija, čije učešće u ukupnom rastu sa 62,7% u 2022. godini na 63,8% na kraju prošle godine.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se u ponedeljak sa predstavnicima međunarodnih jevrejskih organizacija u Bukureštu povodom događaja posvećenih Sastanku rabinskog saveta i međunarodnih jevrejskih lidera, kao i 145. godišnjici dodele donacije prvog rumunskog državljanstva Jevrejima iz Rumunije. Šef rumunske izvršne vlasti je ovom prilikom istakao čvrstinu odnosa i kontinuitet dobrih odnosa Rumunije i Izraela, najbližeg saveznika i pouzdanog partnera Bukurešta na Bliskom istoku, već više od sedam decenija. Istovremeno, premijer je podsetio na veoma dobru saradnju sa Savezom jevrejskih opština Rumunije i njenim predsednikom Silviuom Vekslerom u pravcu napora na sprečavanju i suzbijanju antisemitizma.

Krajnje desničarska, evroskeptična, proruska i antiimigrantska Partija slobode pobedila je na parlamentarnim izborima u Austriji u nedelju sa preko 29 odsto glasova, prema preliminarnim rezultatima koje je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je prvi put od završetka Drugog svetskog rata da jedna krajnje desničarska stranka osvaja poslanička mesta u ovoj zemlji. Drugo mesto u izboru biračkog tela pripalo je Austrijskoj narodnoj partiji, konzervativnoj, aktuelnog austrijskog kancelara Karla Nehamera. Konzervativci su osvojili preko 26 odsto glasova, 11 procentnih poena manje nego na izborima 2019. godine, socijaldemokrate su dobile treći najveći broj glasova – oko 21 odsto. Pobeda krajnje desnice je, smatraju analitičari, posledica nezadovoljstva stanovništva: između ostalog, Austrija je usred ekonomske krize, a nezaposlenost je sve veća.

Velika Britanija od danas odustaje od proizvodnje struje sagorevanjem uglja, zatvaranjem svoje poslednje termoelektrane. Rojters napominje da Velika Britanija tako postaje prva iz grupe sedam industrijalizovanih zemalja (G7) koja je napustila ovu vrstu energije. London je 2015. objavio da namerava da zatvori svoje elektrane, koje su u to vreme proizvodile 30 odsto energije u zemlji. Gašenje elektrana smanjilo je emisiju gasova staklene bašte za Britaniju, koja ima za cilj da u potpunosti eliminiše emisije ugljenika iz svog energetskog sektora do 2030. i postane neutralna do 2050. Ostalih šest zemalja G7 bi, zauzvrat, morale da zatvore sve svoje elektrane, najkasnije sredinom naredne decenije, prema sporazumu potpisanom u aprilu.

Ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku ponovila je poziv vlasti Bukurešta rumunskim građanima da izbegavaju putovanje u Liban, zbog dešavanja u regionu. Za Rumune koji su već u Libanu i koji ne mogu da napuste ovu zemlju, ona je dala preporuku da svoje prisustvo obaveste u rumunskoj ambasadi u Bejrutu. „U stalnom smo kontaktu sa kolegama u ambasadi i sa kolegama u regionu, stalno koordiniramo. Koordiniramo i na konzularnoj liniji sa ambasadama drugih država članica Evropske unije i sa ostalim partnerima u regionu – rekao je šefica diplomatije u Bukureštu.