Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad tržištem i cenom energije i da ubrza tranziciju na klimatsku neutralnost, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju energetske unije.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 20.09.2024, 09:47

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad tržištem i cenom energije i da ubrza tranziciju na klimatsku neutralnost, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju energetske unije, dokument predstavljen javnosti ovog meseca. Ova vrsta izveštaja objavljuje svake godine bilans rezultata na planu ispunjavanja zadataka energetske unije. ,,Utvrdili smo opširan zakonski okvir za usmeravanje energetskog sektora na dekarbonizacijsku budućnosti, naglasila je  komesarka za energetiku Kadri Simson. Europska unija je sada spremna za dostizanje klimatske neutralnosti i istovremeno sačuvala i konkurentnost industrije. Dogovorili smo se u vezi sa glavnim ciljevima obnovljive i efikasne energije, imamo reformisana tržista i instalacije obnovljive energije na najvišim svetskim standardima i smanjili smo emisije metana. Posle dve rekordne godine, u prvoj polovini tekuće godine solarna energija i energija vetra dostigle su maksimalne kvote i premašile prvi put energiju iz foslilnih goriva u mašem električnom miksu, naglasila je evropska zvaničnica: ,,Ekološke investicije dostigle su rekordne kvote zahvaljujući nacionalnim planovima oporavka i otpornosti. Do polovine juna ove godine, od 240 miliardi evra iz Nacionalnih planova oporavka i otpornosti, 184 miliarde je izdvojeno za reforme i investicije u energiju. Integracija tržišta i razvoj mreže i infrastrukture odigrali su klučnu ulogu u ekspanziji obnovljivih resursi.“

Evropa treba više da se oslanja na energiju proizvedenu na domaćem planu i da uvozi manje količine fosilnih goriva kako bi osigurala konkurentnost, bezbednost snabdevanja, energetski i ekonomski suverenitet Unije, precirirala je Kadri Simson. Postigli smo velike pomake sa našim projektima od zajedničkog interesa i sa brzom promenom naše gasne infrastrukture da bismo podržali uvozne modele posle ruske invazije na Ukrajinu, dodala je  evropska zvaničnica: ,,Jedinstvo i solidarnost dozvolili su nam da pretvorimo jednu krizu u šansu. Zajedno smo uspeli da prekinemo decenijsku zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Uvozili smo 150 miliardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije, a sada manje od 50 miliardi. Naša zavisnost od Rusije smanjena je sa 45% u 2021. godini na 15% prošle godine. U vezi sa sledećom zimom treba naglasiti da su na skladistima kapaciteti punjenja pre nekoliko dana dostigli nivo od 90% i to pre predvidjenog roka. Evropljani su u periodu 2021/2024 smanjili potrošnju gasa za 18%, što je takodje više od predvidjenja.“

I Rumunija kao deo Evropske unije i napora za dekarbonizaciju smanjila je potrošnju prirodnog gasa. Ako je najviša potrošnja gasa pre nekoliko godina bila od skoro 70 miliona kubnih metara dnevno, prošle godine potrošnja je smanjena na 54-55 miliona kubnih metara. Trenutno zalihe gasa su na rekordnom novou od 94%, a uglja premašuju 550 000 tona i dovoljne su za jednu normalnu zimsku potrošnju. Rumunija za zismku sezonu ima dovoljno gasa iz domaće proizvodnje. Nažalost osim energetske tranzicije, u Rumuniji i dalje postoje osobe koje nemaju električnu energiju. Prema zvaničnim podacioma u teško pristupačnim zonama više od 11 000 osoba u 5400 domaćinstava nema struju. Za ove stanovnike naše zemlje u toku je realizacija Projekta ,, Energija za život“ . U izolovanim zonama postavljaju se solarni panoji sa ambicioznim sloganom ,, Nijedno domačinstvo bez struje“. Dumitru Kisalica, predsednik Asocijacije inteligentne energije kaže: ,,U predvidjenom ritmu smatramo da se za dve godine može iskoreniti ovo ekstremno energetsko siromaštvo. Uz učešće državnih instiutucija i pozamašnih fondova. Na kraju krajeva 5400 domačinstava je malo u odnosu na mogućnosti Rumunije. Prema našim procenama oko 15-17 miliona evra bilo bi potrebno za iskorenjavanje energetskog siromaštva, novac koji se može nabavljati iz pojedinih fondova, iz Programa ,, Zelena kuća“ , razvoja mreže distribucija električne energije koje imaju tehničke i finansijske mogućnosti i od sponzora i raznih metoda pomoći .“

U poslednje 4 godine ovim projektom Asocijacija je uspela da prijključi na struju 51 zgradu, 39 domaćinstava, 10 salaša i dva planiska skloništa u 25 naselja.