Vesti – 03.09.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 03.09.2024, 18:19

Ambasadorka Rumunije u Beogradu gospodja Silvija Davidoju, , nedavno se sastala sa Dejanom Ristićem, ministrom za informisanje i telekomunikacije Srbije. Tokom razgovora istaknuti su odlični istorijski odnosi Srbije i Rumunije i potreba za jačanjem saradnje u oblasti informisanja i telekomunikacija između dve susedne države. Razmatrane su i mogućnosti jačanja saradnje u sektoru javnog informisanja i informaciono-komunikacionih tehnologija. Ambasadorka Republike Rumunije se osvrnula i na problem pristupa pripadnika rumunske zajednice u Srbiji medijima na rumunskom jeziku, kao i mogućnosti podrške aktivnosti medijskih subjekata na rumunskom jeziku u susednoj zemlji.

Silvia Davidoju, ambasadorka Rumunije u Srbiji, nedavno je posetila brodogradilište u gradu Apatinu, Zapadnobački okrug, zajedno sa predstavnikom Luke Konstanca u Srbiji, gospodinom Vladanom Misićem. Delegaciju je primila direktorka preduzeća „Brodogradilište Apatin” Jasmina Pecić. Brodogradilište predstavlja značajnog poslovnog partnera rumunskim kompanija u oblasti pomorskog transporta i uživa ugled od ekonomskih operatera u pogledu kvaliteta i stepena završetka remontnih radova. Rumunska delegacija boravila je i u zvaničnoj poseti Gradskoj kući Apatin. Domaćini posete bili su predsednica opštine Apatin Dubravka Korać, načelnik upravnog okruga Goran Nonković i predsednik Privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Slobodan Stevančev. Strane su razgovarale o ekonomskom potencijalu i mogućnostima buduće saradnje između Luke Konstanca i Apatin, posebno nakon proglašenja jednog dela obale Dunava u oblasti Apatina za lučku oblast, aspekt koji može otvoriti nove mogućnosti za ekonomsku saradnju.

Ognjen Krstić, predsednik i poslanik Saveza Srba Rumunije u Parlamentu Rumunije, prisustvovao je, zajedno sa članovima delegacije Saveza Srba u Rumuniji, na značajnom skupu pod nazivom „Jedinstvo i snaga – Srbija“. Manifestacija je održana u Beogradu u prisustvu rukovodećeg vrha Srbije i impresivnog broja delegata srpske dijaspore. Delegatima iz čitave dijaspore i regiona, njih preko 250, obratili su se premijer Srbije Miloš Vučević u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ministar Đorđe Milićević, iz Kabineta ministra bez porftelja, zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, vladika Ilarion, izaslanik Patrijarha srpskog, gospodina Porfirija

Predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion, sastao se nedavno u Beogradu, zajedno sa premijerom Vlade Srbije Milošem Vučevićem, sa predstavnicima rumunskih zajednica u Timočkoj Krajini i Vojvodini. Sastanak je održan na inicijativu predsednika Alijanse za ujedinjenje Rumuna. Sastanku su prisustvovali Predrag Balašević, predsednik Partije rumunske nacije, Zaviša Žurž, predsednik Udruženja za kulturu Rumuna/Vlaha u Srbiji „Ariadnae Filum“, Danijel Magdu – predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine i predsednik Zajednice Rumunima iz Srbije, Stevan Mihajlov, potpredsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine i potpredsednik CRS. Glavna tema bila su prava etničkih Rumuna. Među temama koje su obrađene bile su uvođenje rumunskog jezika u škole u mestima gde žive Rumuni, mediji na rumunskom jeziku, izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju rumunskih crkava.
Rumunski institut za kulturu proglasio je pobednike konkursa za eseje, priče i sastave „Ja i Rumunija“, održanog od 1. jula do 31. avgusta sa temom „Rumunski jezik je moja domovina“. Učestvovalo je 59 rumunske dece iz 14 zemalja, iz istorijskih zajednica i dijaspore. Najviše se prijavilo dece iz Velike Britanije (12), Srbije (8), Italije (8) i Ukrajine (7). Radove, grupisane u 3 starosne kategorije (8-10 godina, 11-14 godina i 15-18 godina), ocenjivao je nezavisni žiri, koji je izabrao dobitnike 9 nagrada, po 3 za svaku starosnu kategoriju. U kategoriji od 8-10 godina, prvu nagradu osvojila je Mariela Putina iz Francuske, zatim Alekandru Stanila iz Italije i Olivia-Nikole Suna-Weingard iz Velike Britanije. U kategoriji od 11-14 godina prvu nagradu osvojila je Elizabet Mari Fišer-Dieskau iz Nemačke, zatim Irina Stanease iz Francuske i Nadia Bandiu iz Ukrajine. Prvu nagradu u kategoriji od 15 do 18 godina osvojila je Mara Stavaru iz Mađarske, zatim Aleksandra Maleta iz Srbije i Lavinia Maria Tirzioru iz Italije.

Opština Svinica je u partnerstvu sa Savezom Srba iz Rumunije organizovala u Svinici, okrug Mehedinci, od 30. avgusta do 1. septembra, 25. izdanje Festivala smokava. Pored Sajma smokava, učesnici su uživali u srpskom i rumunskom folkloru, u slatkim i ljutim proizvodima od ovog voća (rakija od smokava), kao i tradicionalnom balu smokava.

Senatori i poslanici iz Bukurešta započeli su poslednje jesenje zasedanje u ovom sazivu s, obzirom da će 1. decembra, na Dan državnosti, biti održani parlamentarni izbori. Jedan od prioriteta je nacrt zakona koji ima za cilj povećanje gornje granice oporezivanja penzija na 3.000 leja (600 evra), a ta mera će se primenjivati od 1. oktobra. S druge strane, u Senatu je izglasan normativni akt kojim će Rumunija Ukrajini pokloniti raketni sistem PATRIOT. O ovom normativnom aktu će po hitnom postupku raspravljati Poslanički dom, odlučujuće telo.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije (MAE) objavilo je rezultate izbora studenata iz zemalja van Evropske unije koji će koristiti stipendije koje nudi rumunska država, preko Ministarstva spoljnih poslova, za akademsku godinu 2024 – 2025. Ministarstvo je ove godine primio rekordan broj zahteva – 81.914, od kandidata iz 160 zemalja, sa pet kontinenata, što, prema saopštenju za javnost, ukazuje na sve veće interesovanje, na globalnom nivou, studenata za mogućnosti obrazovnih programa koje nude rumunski univerziteti. Prijave su podnošene isključivo onlajn, na platformi StudiinRomania (www.studiinromania.gov.ro), u periodu od 16. januara do 16. marta 2024. U procesu selekcije, uticaj su imali kriterijumi koji se odnose na akademsku izvrsnost, geografsku raznolikost i ravnotežu polova, kao i spoljnopolitički ciljevi Rumunije u odnosu na države porekla kandidata. 500 stipendista će studirati u prestižnim univerzitetskim centrima širom zemlje (Brašov, Bukurešt, Kluž-Napoka, Konstanca, Krajova, Jaši, Sibiju, Temišvar i drugi) i obučavaće se u širokom spektru oblasti, kao što su međunarodni odnosi, inženjering, informacione tehnologije, agronomiju, pravo, scenske umetnosti, filologiju, ekonomiju, poslovnu administraciju i obrazovne nauke.