Vesti – 21.08.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 21.08.2024, 16:09

Premijer Rumunije Marčel Čolaku od srede boravi u dvodnevnoj posetu Briselu u pratnji ministra za investicije i evropske projekte, kao i ministra finansija. On će sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen razgovarati o resoru koji će Rumunija dobiti u budućoj Komisiji, ali i o imenovanju budućeg rumunskog komesara. Čolaku je rekao da je njegova opcija Viktor Negresku, koji je trenutno i potpredsednik Evropskog parlamenta. Marčel Čolaku i Ursula fon der Lajen će takođe razgovarati o fazi implementacije Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Očekuje se da će tokom posete premijer Rumunije predstaviti i opšte principe koje želi da primeni za smanjenje budžetskog deficita.

Suša je ozbiljno uticala na proizvodnju žitarica u Rumuniji, posebno na jugu zemlje. Nadležni kažu da je pogodjena sušom površina od oko 2 miliona hektara. Prema nekim procenama, ugroženo je oko 40% useva pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta. Ovo je četvrta godina suše u poslednjih pet, a gubici farmera se gomilaju. Nadu polažu u nadoknadu koju mogu da dobiju od države. Rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu nedavno je izjavio da će ove godine poljoprivrednici dobiti pomoć od 200 evra po hektaru za useve pogođene sušom. On je dodao da je napravljen jedinstveni mehanizam u Evropi, koji bi našoj zemlji osigurao 7 miliona hektara protiv suše.

NATO jača odbrambene sposobnosti Rumunije novim radarom pod nazivom LANZA, koje je premeštenim iz Italije zajedno sa svojim operativnim timom. Smešten u okrugu Tulčea, na jugoistoku Rumunije, ovaj najsavremeniji radar pruža jedinstvenu sposobnost komandnom i kontrolnom centru NATO-a. Pomenuti radar je dizajniran da unapredi operativne sposobnosti različitih platformi, uključujući vojne brodove i podmornice Mobilni aktivni radari su izuzetno efikasni i nude dodatnu zaštitu nad vazdušnim i statičkim platformama za komandu i kontrolu jer poboljšavaju interoperabilnost unutar saveza i partnerstva jačajući spremnost vazdušno-svemirskih snaga NATO-a.

Rumunska nacionalna avio kompanija TAROM ne planira da odustane od drugih avio ruta u narednom periodu, ali nestabilna situacija na tržištu vazduhoplovstva može da podstakne moguće promene – rekao je u utorak privremeni generalni direktor Kostin Jordake. Saopštenje dolazi nakon što je TAROM najavio svoju nameru da proda flote koje poseduje na londonskom aerodromu Hitrou (Heathrow) Katar ervejzu. Planirano je da strateška transakcija bude završena 26. oktobra. Trenutno je TAROM u punom procesu restrukturiranja.

Rumunska vlada je danas usvojila niz odredbi koje će podržati proizvođače energije u hladnoj sezoni. Tako će izvršna vlast dozvoliti lokalnim javnim vlastima da garantuju bankarske kredite koje će proizvođači energije pod njihovom nadležnošću uzeti kako bi mogli da kupuju prirodni gas kojim će proizvoditi toplotnu energiju za narednu zimu. Vlada je takodje raspravljala o budžetu za program raspodele povrća, mleka i voća u školama za školsku 2024-2025. Takođe u oblasti obrazovanja, Izvršna vlast planira da dopuni budžet resornog ministarstva sa 40 miliona leja (oko 8 miliona evra) za obnovu i sedam studentskih domova, koji su u različitim fazama obnove.
Tokom svoje nacionalne konvencije u utorak uveče u Čikagu, američke demokrate su zvanično potvrdile Kamalu Haris kao potencijalnog kandidata za predsedničke izbore 5. novembra. Delegacije demokrata iz svih krajeva SAD ponovo su izrazile svoju podršku Haris na svečanom glasanju nakon što je predsednik Bajden odustao od svoje kandidature. Haris će održati veliki govor tokom konvencije u četvrtak, obeležavajući kraj četvorodnevnog događaja koji ima za cilj da proslavi i da podstakne kandidate demokrata za ostatak kampanje. Potpredsednica Kamala Haris (60 godina) je druga žena koju je Demokratska partija nominovala za predsedničke izbore od njenog osnivanja 1828. i mogla bi da postane, ako bude izabrana, prva žena predsednica u istoriji SAD. Ona zamenjuje sadašnjeg šefa Bele kuće Džoa Bajdena (81 godina), koji je odustao od kandidature za drugi mandat, a njegove godine i mentalne sposobnosti podležu sve pažljivijem ispitivanju. Njen protivkandidat na predsedničkim izborima je bivši američki predsednik, republikanski milijarder Donald Tramp.

U Rumuniji su danas maturanti u srednjim školama polagali pismeni test izbornog predmeta obrazovnog profila u okviru jesenjeg roka velike mature. Maturanti koji su pripadnici nacionalnih manjina u četvrtak ce polagali test iz maternjeg jezika i književnosti. Preliminarni rezultati ispita biće objavljeni 26. avgusta, kada će učenici, koji nisu zadovoljni rezultati moći da podnesu žalbe. Konačni rezultati zakazani su za 30. avgust. Za jesenje rok prijavilo se oko 33.000 kandidata, a u prvom roku, u julu završni ispit odnosno veliku maturu položilo je 78% kandidata.

U Rumuniji, braća Endru i Tristan Tejt u sredu su saslušani u Upravi za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), u novom slučaju. Kako su naveli iz policije obavljeni su pretresi u sredu ujutru u okrugu Ilfov i u Bukurestu. Istrage se sprovode u krivičnom predmetu koji se odnosi na izvršenje krivičnih dela formiranje organizovane kriminalne grupe, trgovina maloletnicima, trgovina ljudima, polni odnosi sa maloletnim licem, uticaj na izjave i pranje novca. Protiv braće Tejt, sa dvojnim državljanstvom, britanskim i američkim, u junu 2023. godine pokrenuta je optužnica da su činili organizovanu kriminalnu grupu, radi regrutovanja, smeštaja i eksploatacije, primoravajući žene da kreiraju materijale sa pornografskim sadržajem, namenjen za distribuciju uz naknadu na odredjnim sajtovima. Ovim aktivnostima optuženi su ostvarili značajne sume novca. Dela koja im se stavljaju na teret su formiranje kriminalne grupe za seksualno iskorisčavanje zena, kontinuirana trgovina ljudima, silovanje, ilegalni pristup računarskom sistemu, promena integriteta računarskih podataka, tuče i druga nasilja.

Ukrajina je tokom noći pokrenula jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama na Moskvu do sada – rekao je gradonačelnik grada Sergej Sobjanin, a ruske jedinice protivvazdusne unistile su najmanje najmanje 10 dronova. Napad na Moskvu je udvostručen napadima dronova na nekoliko ruskih regiona – prenosi Rojters. U međuvremenu, ukrajinske operacije se nastavljaju u ruskom regionu Kursk, gde Kijev kaže da su njegove snage zauzele 93 grada i preko 1.250 kvadratnih kilometara. Prema Moskvi, ukrajinska ofanziva je pripremana uz učešće obaveštajnih službi SAD, Velike Britanije i Poljske, bez iznošenja bilo kakvih dokaza s tim u vezi. Više vladinih izvora sa Zapada i Ukrajine, koje citira međunarodna štampa, insistiralo je u poslednje dve nedelje da partneri Kijeva nisu unapred obavešteni o operaciji, jer Ukrajinci nisu želeli da budu pritisnuti da odustanu. Međutim, oblast Kurska nije najžešći deo fronta. Zeštoke borbe vode se na istoku Ukrajine, gde Rusi napreduju ka dva strateška grada, Pokrovsku i Torecku.

Evropska komisija je, u pismu upućenom privremenom ministru obrazovanja, od Bugarske zatražila pojašnjenje u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, kojima se zabranjuje „LGBTIQ propaganda u školama. Dokument je poslat nakon što je bugarski predsednik Rumen Radev odlučio da proglasi izmenjeni zakon. Ministar ima dve nedelje da objasni potrebu za izmenama zakona. Narodna skupština je početkom avgusta usvojila amandmane kojima se zabranjuje rasprava o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu u školama u Bugarskoj. Jednakost i poštovanje dostojanstva i osnovnih prava su osnovne vrednosti EU, smatra EK. S druge strane, zabrinutost zbog izmena ovog zakona izražavaju predstavnici ambasada Australije, Belgije, Nemačke, Danske, Irske, Kanade, Holandije, Slovenije, Finske, Francuske, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva u Sofiji. i potvrđuju zajedničku posvećenost ljudskim pravima, uključujući i prava LGBTIQ zajednice.