Vesti – 17.07.2024
događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 17.07.2024, 18:50
Predsednik Klaus Johanis učestvovaće u četvrtak na četvrtom sastanku Evropske političke zajednice, koji će se održati u palati Blenhajm u Oksfordširu u Velikoj Britaniji – saopštila je u sredu Predsednička administracija. Diskusije će obuhvatiti teme kao što su bezbednost u Evropi, podrška Ukrajini, izazovi u vezi sa migracijama, zaštita demokratije i unapređenje energetske bezbednosti. Kako se navodi u saopštenju za javnost, tokom debata šef države će se pozabaviti aktuelnim pitanjima u vezi sa nastavkom podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u kontekstu agresorskog rata Rusije. Klaus Johanis će takođe učestvovati u radnoj grupi za energiju i povezanost, gde će naglasiti potrebu za „izbalansiranim pristupom između zelene tranzicije i obezbeđivanja energetske bezbednosti na evropskom nivou i važne uloge Crnog mora u obezbeđivanju regionalne energetske interkonektivnosti ‘ – navodi se u saopštenju. Sastanku je najavilo prisustvo više od 40 šefova država ili vlada, kao i važnih evropskih i NATO lidera.
Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 2,6% u junu, u odnosu na 2,7% u maju, a Rumuniju, koja je pet meseci bila zemlja sa najvećom inflacijom u bloku Evropske unije, prošlog meseca je premašila Belgija, navodi se u podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). U junu, zemlje članice Evropske unije sa najnižom godišnjom stopom inflacije bile su Finska (0,5%), Italija (0,9%) i Litvanija (1%). Na suprotnom polu, zemlje članice Evropske unije sa najvišom stopom inflacije bile su Belgija (5,4%), Rumunija (5,3%), Španija i Mađarska (obe sa 3,6%). U slučaju Rumunije, Nacionalni institut za statistiku (INS) je ranije obavestio da je godišnja stopa inflacije pala u junu 2024. godine na 4,94%, sa 5,12% u maju. Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,9%, sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine.
Rumunija je dobila sredstva za tri infrastrukturna projekta u ukupnoj vrednosti od skoro 260 miliona evra, preko Instrumenta za povezivanje Evrope, objavila je u saopštenju za javnost evropska poslanica Adina Valean, bivša evropska komesarka za saobraćaj. Fast Danube 2 je jedan od projekata koji će dobiti preko 195 miliona evra i poboljšaće uslove plovnosti na zajedničkom dunavskom sektoru Rumunije i Bugarske. Takođe, suma od 45 miliona evra dodeljena je za rehabilitaciju železničke pruge Valea Kalugareaska – Buzau. Prema rečima evroposlanice, Rumunija, zajedno sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, dobija skoro 14 miliona evra za unapređenje infrastrukture na granici Galacca, Đurđuleštija i Renija. Evropska komisija je na ovom pozivu za projekte odabrala 134 saobraćajna projekta, od 408 prijava, od kojih su većina železnički projekti i plovni putevi – navodi se u saopštenju.
Rumuni koji su otišli da rade u inostranstvu poslali su u zemlju 2023. godine 6,5 milijardi evra, što je ekvivalentno 2% rumunskog bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Narodne banke Rumunije. Taj iznos je samo za 1,2% manji od vrednosti stranih direktnih investicija koje je Rumunija privukla prošle godine, navodi Narodna banka Rumunije. Iznos, koji predstavlja novi rekord, više je nego dvostruko veći od onog iz 2014. godine. U poslednjoj deceniji, Rumuni koji su otišli na rad u inostranstvo poslali su u zemlju preko 46,5 milijardi evra, sa samo 14,2% ispod nivoa stranih direktnih investicija u istom intervalu. Velika Britanija je, drugu godinu zaredom, ostala na prvom mestu na rang listi zemalja porekla doznaka, sa skoro četvrtinom ukupnog iznosa, odnosno 1,5 milijardi evra. Drugu poziciju zauzela je Nemačka sa 1,4 milijarde evra, zatim Italija sa 800 miliona evra i Španija sa 400 miliona evra. Više od 5,7 miliona Rumuna zvanično je imalo prebivalište ili boravište van zemlje 2021. godine, prema Ministarstvu spoljnih poslova. Najviše ih je bilo u Italiji, preko 1,1 milion, u Španiji preko milion, u Velikoj Britaniji skoro 950.000, u Nemačkoj preko 800.000 i u Sjedinjenim Američkim Državama oko 465.000.
Senat Rumunije, koji je u sredu zasedao na vanrednoj sednici, obavešten je o nacrtu zakona o usvajanju hitne uredbe koja dozvoljava vraćanje dozvola vozačima koji ne dobiju na vreme rezultate testova krvi nakon testova na drogu. Uredba je objavljena u Službenom glasniku, ali, prema ustavnim odredbama o zakonodavnom delegiranju, može stupiti na snagu tek nakon podnošenja na raspravu, po hitnom postupku, nadležnom skupštinskom veću. Normativni akt je već dostavljen specijalizovanim komisijama Senata na analizu. Prema Uredbi o vanrednom stanju, ako se brzim testovima na drogu utvrdi da je vozač pozitivan i oduzme mu se dozvola, on će ponovo imati pravo da vozi ako u roku od tri dana ne dobije rezultate testova obavljenih u laboratoriji. Hitnu uredbu nedavno je usvojila Vlada, koja je navela da je reagovala na zapažanja civilnog društva u vezi sa greškama koje prave brzi testovi na drogu.
Apelacioni sud u Bukureštu poništio je odluku Glavnog suda od 5. jula kojom su braća Endru i Tristan Tejt, koji imaju dvojno državljanstvo, britansko i američko, dobili dozvolu da napuste teritoriju Rumunije. Dakle, Sud je uvažio žalbu tužilaca i odluka je konačna. Dvojici se u Rumuniji, pod sudskom kontrolom, sudi za trgovinu ljudima i silovanje, u predmetu koji je vodila Nacionalna direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Endrju i Tristan Tejt i dve mlade saučesnice upućeni su sudu prošlog juna, optuženi za formiranje organizovane kriminalne grupe, sa ciljem regrutovanja, smeštaja i eksploatacije žena koje su primoravali da prave materijale sa pornografskim sadržajem. Ovim aktivnostima optuženi bi dobili značajne sume novca.
Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u drugo pretkolo Lige šampiona, pošto je u utorak uveče u Bukureštu u revanšu prvog pretkola savladao ekipu Virtus AC iz San Marina rezultatom 4-0. U kolu su Bukureštanci pobedili sa 7-1. U preliminarnom drugom kolu FCSB će se sastati sa Makabijem iz Tel Aviva. Prvi meč igraće se kod kuće 23. ili 24. jula, a revanš u gostima 30. ili 31. jula. Ostali rumunski timovi uključeni u evropska takmičenja su Korvinul Hunedoara (centar-zapad, nosilac Kupa), CFR Kluž (severozapad) i Universitatea Kraiova (jugozapad).