Vesti – 02.07.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 02.07.2024, 13:16

Poboljšanje zdravstvene infrastrukture u fokusu je vlasti u rumunsko-srpskom pograničnom regionu, uz finansiranje Evropske unije. U sedištu Ministarstva razvoja, javnih radova i uprave potpisan je, u prisustvu prof. Luke Konstantina Tudora, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Temišvar, ugovor o finansiranju projekta od strateškog značaja „Harmonizacija upravljanja kardiovaskularnim bolestima od prevencije do transplantacije srca u prekograničnom području“, finansiranog od strane Interreg IPA Programa Rumunija-Srbija 2021-2027. Finansiranje ovog projekta, u iznosu od 5 miliona evra, doprineće poboljšanju pristupa stanovništva rumunsko-srpskog pograničnog regiona kvalitetnim medicinskim uslugama za dijagnostiku kardiovaskularnih bolesti i podržaće modernizaciju medicinske infrastrukture kroz nabavku najsavremenije opreme. U okviru projekta će biti uspostavljen i protokol saradnje koji će omogućiti partnerima da nastave saradnju u pronalaženju rešenja za zajedničke izazove u zdravstvenom sektoru u pograničnom području i olakšati sticanje novih znanja i veština medicinskog osoblja koje radi u partnerskim institucijama, za dijagnozu i lečenje. U pograničnim oblastima živi 33,5% stanovništva Evropske unije. Ovaj projekat nema samo lokalnu dimenziju, već i evropsku. On se bavi izazovima kao što su starenje stanovništva i potreba za digitalizacijom zdravstvenih usluga, izazovima sa kojima se suočava i rumunsko-srpski pogranični region i Evropa u celini, rekao je Slavomir Tokarski, direktor Interreg programa u Evropskoj komisiji.

U Kulturnom centru Saveza Srba u Rumuniji, u Temišvaru, 28. juna održana je manifestacija „Vidovdanska akademija”. U okviru svečanog skupa dodeljena su i Vidovdanska odlikovanja „Vidovdanska povelja“. Prisustvovali su Đorđe Milićević, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom, Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju u Vladi Republike Srpske, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Vesna Kolinović, konzul Srbije u Temišvaru, Marinko Markov, protojerej stavrofor, arhijerejski namesnik Eparhije temišvarske, Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji. Domaćin je bio Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, koji je predvodio i sastanak visokih zvanica sa predstavnicima Saveza i novoizabranim savetnicima. Odlikovanja su primili Đorđe Milićević, Blagoje Čobotin, Vera Jupunki, Dragomir Zlatomir Petkov, Darko Vlaščić, Goran Maksimović, Milica Pljoskar. Svoju najznačajniju nagradu, „Vidovdansku povelju“, Savez Srba u Rumuniji dodelio je ministru u Vladi Republike Srbije Đorđu Milićeviću za izuzetne zasluge i predan rad na jačanju veza između matične države i Srba koji žive u regionu i dijaspori. Zahvalivši na priznanju, ministar Milićević je istakao da je posebno ponosan jer je „Vidovdan dan koji simbolizuje veličinu, snagu i hrabrost našeg naroda“. On je naglasio da „srpski narod, gde god da živi, mora biti jedinstven u svojim ciljevima i nastojanjima”. Umetničke trenutke tokom manifestacije pružili su Pozorišna trupa «Thalia» i kamerni hor Odjek Centra za kulturu Požarevac.

Srbin Nedeljko Matić biće novi trener muške rukometne reprezentacije iz Bukurešta CSA Steaua. Matić je diplomirao u fiskulturi i sportu na Univerzitetu u Beogradu. Vlasnik Master EHF licence, srpski tehničar je trenirao i ekipe PKB Beograd, Metaloplstika Šabac, HK Novi Pazar (svi iz Srbije), Makabi Kirjat Mockin i Makabi Tel Aviv (Izrael). U Izraelu je dva puta proglašavan za najboljeg trenera, osvojivši titulu sa Makabijem iz Tel Aviva 2016. godine.

Srpski golman vaterpolo tima CSM Oradea završio je iskustvo u Bihoru posle samo jedne sezone. Radoslav Filipović je izabrao da se vrati u rodnu zemlju, gde će nastupiti za Radnički iz Kragujevca. Filipović je prošlog leta došao iz Novog Beograda, sa kojim je igrao u finalu LEN Lige šampiona, ali sa Oradeom nije uspeo da bude prisutan ni u finalu rumunske Superlige.

U utorak su nastavljene konsultacije sa političkim partijama koje je pokrenuo rumunski premijer Marčel Čolaku na temu kalendara predsedničkih i parlamentarnih izbora. Snaga desnice podržava organizaciju prvog kruga predsedničkih izbora istovremeno sa parlamentarnim, 1. ili 8. decembra, izjavio je u utorak, posle konsultacija, predsednik te političke formacije Ludovik Orban. Nakon razgovora u ponedeljak, ispostavilo se da, dok neke formacije – Unija spasimo Rumuniju (USR) ili Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – žele vanredne izbore, u novembru i decembru, druge – Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) ili Socijalno-liberalna humanistička partija – kažu da su spremne za predsedničke izbore u septembru, kao što bi želela i Socijaldemokratska stranka (PSD). Štaviše, rasprave koje je pokrenuo socijaldemokratski premijer odvijaju se u pozadini nesporazuma koji su nastali u koaliciji Socijaldemokratske stanke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), koja je na vlasti. Na sastanku održanom uporedo sa vladinim raspravama, liberalno rukovodstvo je jednoglasno odlučilo da se predsednički izbori održe na vreme, u novembru, nakon što su, na proleće, pristali na njihovu organizaciju u septembru. Podsećamo da su se 9. juna u Rumuniji već održani kombinovani lokalni i evropski parlamentarni izbori.

U Bukureštu se nastavio rad godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine OEBS-a, kome prisustvuju političari iz preko 50 zemalja. U ponedeljak se raspravljalo o rezolucijama generalnih komisija o temama kao što su bezbednost, klimatske promene i zaštita životne sredine ili sprečavanje upotrebe korupcije kao oruđa u spoljnoj politici, koje će biti uključene u Bukureštansku deklaraciju, završni dokument Sastanka. Na marginama plenarne sednice, rumunski parlamentarci su bili domaćini događaja na kojima su skrenuti pažnju na prioritete Rumunije u oblastima kao što su infrastrukturna povezanost sa državama Centralne Azije, energetska povezanost, međunarodni transportni putevi ili digitalizacija, istraživanje i inovacije.

Nacionalni institut za statistiku zabeležio je prošle godine veći apetit Rumuna za čitanje u bibliotekama i za kulturne aktivnosti. Tako su 2023. godine biblioteke izdale preko 19 miliona knjiga za 2,4 miliona aktivnih korisnika, 54.000 više nego 2022. godine. Nacionalni institut za statistiku navodi da je broj posetilaca muzeja i javnih zbirki u 2023. godini bio za preko 3 miliona veći u odnosu na pre dve godine. Isto se desilo i sa brojem gledalaca na predstavama i koncertima, koji je u odnosu na 2022. porastao za skoro 2 miliona.