Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)
Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9. juna biraju 720 evroposlanika.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 21.06.2024, 06:16
Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9 juna biraju 720 evroposlanika. Rezultati glasanja pokazali su da su partije centra sačuvale većinu u Evropskom parlamentu. Evropska narodna partija (PPE) je i dalje najbrojnija politička grupa u zakonodavnom telu, koja je osvojila daleko veći broj glasova nego na prethodnim izbotima. Progresistička alijansa socijalista i demokrata osvojila je drugo mesto, ali je izgubila nekoliko poslaničkih mandata, dok je na trećoj poziciji grupa Rinju (Renew) koja je dobila manje glasova nego na prethodnim izborima za Evropski parlament. Grupa evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i Grupacija identitet i demokratija (ID) osvojile su zajedno 14 mandata više nego na prethodnim izborima, ali ni ovaj uspeh ne može da utiče na parlamentarnu ,,političku kuhinju“, ocenjuju analitičari. Ove dve grupacije zauzimaju četvrto i peto mesto u Parlamentu i osvojile su manje glasova od predvidjanja. Zeleni su pali sa četvrto na šesto mesto, a na sedmom je grupa Levice koja je osvojila manje mandata nego na prethodnim evroparlamentarnim izborima. Poslanici nepridruženih partija i nestranački kandidati imaju ukupno 100 mandata. Sa 400 mandata tri političke stranke, ravnoteža snaga ostaje u velikoj meri nepromenjena u Evropskom parlamentu. Ono što je izazvalo zabrinutost političkog establišmenta i snažne reakcije je značajan napredak ekstremne desnice u Francuskoj i Nemačkoj, gde su, po oceni analitičara , nezadovoljstvo birača u vreme pandemije i geopoliotičke tenzije uticale u velikoj meri na rezultat izbora. Kakve poruke šalje izborno telo Eropskoj komisiji?. Sorin Jonica, predsednik Ekspert foruma (Expert Forum) kaže: ,,Desile su se mnoge promene u poslednjim decenijama, mnoge promene u zapadnim društvima, od globalizacije do talasa migracije, govorilo se o klimatskim promenama, promeni tehnologije i svet je pod velikim stresom, želi mali predah od ovog ubrzanog ritma, želi malo vremena da se privikne na ove promene i praktično glasa za populističke partije koje poručuju: ,,Hajde da bude kao ranije, hajde da zaustavimo promenu“, što je jasno da se neće desiti. Nisam video velike razlike u odnosu na rezultate sondaža, i dobro je što su ovi desničarski ekstremisti podeljeni u dva tabora, jedni su za Kremlj, a drugi su prozapadne i proatlanske orijentacije. I ovde je velika razlika izmedju Djordjije Meloni i Poljaka sa jedne strane koji neće nikada preći na rusku stranu, i Nemaca iz AfD, koji po profilu zabrinjavaju kao i partija Marine Le Pen, iako i ova postala umerenija. “
O evropskoj ekstremnoj desnici profesor Štefan Popesku, analiti;ar i spoljnopolitički komentator, smatra da će se uspon ove desnice nastaviti: ,,Jer smo u kriznom periodu sa više kriza za koje se nije pronašlo rešenje. Ekonomska kriza posle pandemije Kovida 19 , kriza izazvana ratom u Ukrajini, trka sa Kinom i SAD koja utiče na eroziju evropske privrede, migratorski pritisak, bezbednosni problemi, odjeci rata na Srednjem istoku. Sve ovo će stvarati atmosferu nesigurnosti koja je pogodno tlo za ovakve pokrete.“
Profesor političkih nauka Andrej Caranu o kontekstu održavanja izbora, o velikim temama koje preokupiraju evropske držaljane je kazao: ,,Zapadna Evropa je zainteresovana, ima problem sa ratom i mirom u Ukrajini i sa novom politikom naoružanja Unije. U Istočnoj Evropi ekonomski problemi su najozbiljniji. Većina istočnoevropskih državljana zaiteresovana je za moguću krizu u Evropskoj uniji, od baltickih drzava pa sve do Grčke. Problemi zemalja južnog kontinenta, Grčke, Italije, Španije i manje Portugala, ostaje migracija iz Severne Afrike i Srednjeg istoka, dok su problemi skandivnavskih država vezani prvenstveno za klimatske promene. Zapad ima ovaj problem vezan za evropsku rekonstrukciju, reviziju sporazuma kako bi se Unija postala aktivnija, za evropsku birokratiju umešanu u život evropskih državljana, dok na Istoku žele aktivniju političku implikaciju Evropske unije u pravosudje, ljudska prava itd. Koji bi bili glavni prioriteti nove Komisije?. Profesor Štefan Popesku odgovara: ,, Prioriteti će biti veoma važni i mogao bih da kažem čak od suštinskog značaja. U prvom redu ova Komisija treba da upravlja ratom u Ukrajini, načinom na koji će Unija nastaviti da pomogne Ukrajini, naročito ako ćemo 5. novembra biti svedoci jedne promene u Beloj kući. Zatim upravljanjem postkonfliktnom situacijom, jer ovaj rat neće trajati još 5 godina, iako bi mogao da traje još koju godinu dana.“
Zatim, proširenje na Zapadni Balkan, Ukrajinu i Republiku Moldaviju zavisi od mnogih faktora. Ovo proširenje predpostavlja korenitu reformu procesa odlučivanja na evropskom nivou, dodao je Štefan Popesku.
