Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji
Evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli najviših funkcija u Evropskoj Uniji.
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 18.06.2024, 13:44
Nezvanično okupljeni početkom ove nedelje, prvi put posle izbora za Evropski parlament održanih od 6. do 9. juna, evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli „najviših poslova“, odnosno najviših funkcija u Evropskoj Uniji. Tačnije, razgovaralo se o predlozima Evropskog saveta za tri od četiri glavna mesta u EU: predsednika Komisije, predsednika Saveta i šefa diplomatije. Buduće nosioce imenuje Savet, a o njima mora glasati i Parlament. U pregovorima se mora uzeti u obzir i konfiguracija parlamentarne većine koja je rezultat izbora, ali i potreba za balansom između zapadnih i istočnih država.
Najveće šanse za predsedavanje Komisijom ima aktuelna šefica izvršnog odbora zajednice Ursula fon der Lajen. I to u uslovima kada evropskim političkim kontekstom nakon izbora novog zakonodavnog tela dominira Evropska narodna partija (EPP), koja uključuje formacije 13 od 27 lidera, kao i Hrišćansko-demokratska unija iz koje potiče fon der Lajen. Da bi nastavila da vodi evropsku izvršnu vlast, Ursula fon der Lajen mora da ispuni i kvalifikovanu većinu od najmanje 15 zemalja, koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, a potom i apsolutnu većinu od 361 člana novog Evropskog parlamenta, koji će glasati po prvi put na novoj sednici 16. jula.
Zajedno sa šefom Komisije, države članice moraju da odluče ko će biti budući predsednik Evropskog saveta, kao i šef evropske diplomatije. Socijaldemokrate, druga politička grupacija u Evropskom Parlamentu, traže da bivši portugalski premijer Antonio Kosta nasledi Belgijanca Šarla Mišela. Ovaj 62-godišnji portugalski socijalista je prošlog novembra bio primoran da podnese ostavku na čelu vlade u Lisabonu, jer je u svojoj zemlji pod istragom zbog trgovanja uticajem, ali mnoge diplomate smatraju da to nije nepremostiva prepreka, s obzirom da se čini da se sumnja u njega rasipa. Španski premijer Pedro Sančez ili bivši italijanski premijer Enriko Leta su druge opcije o kojima se spekuliše za mesto predsednika Evropskog saveta.
Treća grupa koja je u većini u Evropskom parlamentu – Renew – koja verovatno oseća da ima pravo da preuzme šefa evropske diplomatije, pa otuda spominjanje imena estonske premijerke Kaje Kalas ili belgijskog premijera Aleksandra De Krua, oboje deo grupa Renew. Istovremeno, čini se da je Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta od januara 2022. godine, obezbedila četvrtu od najvažnijih funkcija u Evropskoj Uniji. Element koji komplikuje pregovore tiče se podele funkcija između zapadne i istočne Evrope. Čini se da Zapad ima nominacije na svim frontovima, dok Istok ima samo Kaju Kalas, estonsku premijerku. Lideri će zvaničnu odluku doneti na samitu koji će se održati 27. i 28. juna, na kojem će se razgovarati i o političkim ciljevima za narednih pet godina u važnim oblastima kao što su odbrana i ekonomija.