Pregled glavnih društveno-politickih dogadjaja nedellje (18.05.2024)

Tekuća nedelja startovala je protestom Nacionalnog sindikalnog bloka i 29. pridruženih federacija protiv prekomernog oporezivanja rada. Nekoliko hiljada sindikalista organizovalo je miting ispred sedišta Vlade sa zahtevom da se smanje ogromni porezi u odnosu na visinu ličnih dohodaka.

Daniela Budu и Mircea Mihai, 18.05.2024, 13:18

Tekuća nedelja startovala je protestom Nacionalnog sindikalnog bloka i 29. pridruženih federacija protiv prekomernog oporezivanja rada. Nekoliko hiljada sindikalista organizovalo je miting ispred sedišta Vlade sa zahtevom da se smanje ogromni porezi u odnosu na visinu ličnih dohodaka. Sindikalisti smatraju da sadašnja situacija ne ohrabruje ljude da rade i da veliki porezi samo povećavaju rad na crno. Prema navodima Nacionalnog sindikalnog bloka Rumunija je jedina zemlja na svetu u kojoj su od 2018. godine doprinosi za socijalno osiguranje poslovavaca stavljeni na grbači zaposlenih i da Rumunija sada ima jedan od najvećih poreza na radnu snagu u Evropskoj uniji, od 42,8%, za 4,2 % veći od evropskog proseka. Pozivajući se na podatke Eurostata, Nacionalni sindikalni blok navodi da su niski lićni dohovci i visoki porezi u Rumuniji razlozi za jednu od najnižih stopa zaposlenosti radne snage u Evropskoj uniji. Niže stope imaju samo Italija i Grčka. Samo 69% radno sposobnih Rumuna od 20 do 60 godina starosti je zaposleno, a to znači da skloro jedna trećina nema radno mesto. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prosečni bruto lični dohodak u martu u Rumuniji iznosio je 1700 evra, a neto 1040 evra, što predstavlja povećanje za 6% u odnosu na prethodni mesec i za 14% u odnosu na isti period prošle godine. Prilikom predstavljanja Izveštaja o stopi inflacije, guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je upozorio da se u Rumuniji lični hohoci povećavaju brže od rasta produktivnosti rada i da će ova situacija negativno uticati na inflaciju. Centralna banka Rumunije je korigovala na gore prognozu inflacije sa 4,7% na 4,9% godišnje. Prema prolećnoj prognozi Evropske komisije Rumunija će u 2024. godini zabeležiti stopu inflacije od skoro 6%, dva puta veću od procenjenog evropskog proseka. Mugur Israesku je izjavio da je Rumunija zabeležila sporiji ritam povećanja stope inflacije u odnosu na prethodne godine i da sada beleži takodje sporiji ritam smanjenja od zemalja regiona.

Parlament Rumunije usvojio je Zakon kojim će vozači koji upravljau vozilom pod dejstvom alkohola i droga ostati bez vozačke dozvole 10 godina. Zakon istovremeno zabranjuje odlaganje kazne zatvorom za vozače koji su pod dejstvom alkohola ili droga vozilom usmrtili učesnike u saobraćaju. Praktično svakom vozaču koji upravlja vozilom pod dejstvom alkohola ili droga pored kazne za prekršaj sledi i zabrana upravljanja vozilom u trajanju od 10 godina. Vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i droga neće platiti više kaznu za ovaj prekršaj već će morati u zatvor. Parlament Rumunije je usvojio i zakon koji predvidja da osobe osudjene na zatvorske kazne koje beže iz zemlje morati da plate troškove vraćanja u Rumuniju. Ministarka pravde Alina Gorgju je izjavila da vračanje begunaca košta izmedju nekoliko hiljada i 25 000 vevra i da je do sada država snosila ove troškove.

Kritikovana u prošlosti zbog neefikasnih mera za suzbijanje trgovine ljudima, Rumunija je u ponedeljak pokrenula Nacionalnu strategiju protiv trgovine ljudima za 2024-2028. godinu. Strategija predvidja smanjenje trgovine ljudima, identifikovanje žrtava i kažnjavanje krijumčara. U odnosu na 2000. godinu, Rumunija je napravila značanje pomake u suzbijanju ove pojave na pravnom planu kao i instutucionalnom planu, ali prestoji još mnogo posla, kažu učesnici prisutni na lansiranju Strategije. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, Strategija protiv trgovine ljudima zasniva se na prevenciju, kažnajvanje, zaštitu i partnerstvo. Istovreneno utvrdjen je jasan okvir za akciju usmeren na poboljšanje kapaciteta svih nadležnih struktura za suzbijanje trgovine ljudskim bićima. Prema podacima Nacionalne agencije protiv trgovine ljudima od osnivanja ove agencije 2005. godine, u Rumuniji je registrovano 19 000 žrtava trgovine ljudima i više od 4000 sudskih kazni. Vlasti tvrde da su identifikovane interventne mere, da postoje partnerstva i da će se izdvajati i potrebna sredstva za suzbijanje ove pojave.

Rumunska crnomorska luka Konstanca povećala je u sredu kapacitet sa dva nova terminala. Prvi terminal je namanjen istovaru kamiona direktno na brodove i ima kapacitet od 80 000 vozila godišnje, dok je kargo terminal namenjen za proizvode velike težine i dimenzija. Novi terminali poboljšaće konektivitet postojećeg železničkog i pomorskog saobraćaja Rumunije i protok roba izmedju kontinentalne Evrope i Crnog, Jadranskog i Severnog mora. U pomenute terminale kompanija DP World iz Dubaja investirala je 65 miliona evra. Konstanca je najveća crnomorska kontejnerska luka i iduće godine ovde će se otvoriti još jedna transportna platforma u koju će pomenuta kompanija uložiti 50 miliona evra.