Zamak Korvina, živa legenda Transilvanije
Zamak Korvina je najbolje očuvani spomenik gotičke, civilne i vojne arhitekture u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Daniel Onea и Marija Nenadić-Zurka, 16.05.2024, 16:31
Zamak Korvina je najbolje očuvani spomenik gotičke, civilne i vojne arhitekture u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Smeštena u zapadnoj Rumuniji, impozantna građevina je jedna od glavnih turističkih atrakcija u ovom kraju Rumunije. Vremenom je zamak Korvini ušao na nekoliko lista na svetskoj mapi: jedan od najlepših zamkova na svetu, ali, u isto vreme, jedan od najstrašnijih. Dakle, spomenik u Hunedoari ima različite aspekte koje očigledno čekaju da ih posetioci otkriju, kaže Sorin Tinku, direktor Muzeja zamka Korvina.
„Što se tiče istorije zamka, ona počinje u 14. veku, i usko je povezana sa metalurgijom gvožđa, metalom koji je definisao postojanje ovog lokaliteta kroz njegovu istoriju. Inače, nemački naziv Hunedoare je Ajzenmarkt ili Gvozdena pijaca. Tako je u 14. veku na sadašnjoj lokaciji zamka postojalo malo utvrđenje sa jednom odbrambenom kulom, trouglastog oblika, utvrđenje direktno povezano sa eksploatacijom gvožđa u oblasti Hunedoara, ali i za postojanje plemića koji je, uostalom, posedovao vlast u Hunedoari. Ovu tvrđavu je 1409. godine dao kralj Žigmund Luksemburški rumunskom plemiću po imenu Vojku, kao rezultat njegovih zasluga u službi kralja Ugarske“.
U ovom trenutku nema informacija koje potvrđuju fazu izgradnje onoga što danas nazivamo zamkom Korvina, kojeg pripisujemo Vojkuu. Sigurno je da je njegov sin, po imenu Joan de Hunedoara taj koji započinje izgradnju onoga što danas zovemo zamkom Korvina, nastavlja Sorin Tinku.
„Ova izgradnja je podeljena u dve faze. U prvoj fazi izgradnje, Joan od Hunedoare je proširio utvrđenje sa sedam novih odbrambenih kula. Novinu u transilvanskoj vojnoj arhitekturi predstavljaju kružne kule. Ove kule, normalna pojava u Evropi iz 15. veka, izgleda da su ušle u Transilvaniju sa izgradnjom zamka Korvina i periodom u kome je živeo Joan od Hunedoare. Posle smrti Joana de Hunedoare, gradnju nastavlja njegov najmlađi sin Matijas Korvin, koji gradi jednu od najranijih manifestacija renesanse u Transilvaniji. Reč je o krilu zvanom Logia Mattia. Trećeg i poslednjeg velikog graditelja zamka, nalazimo u 17. veku, u liku erdeljskog princa Gabrijela Betlena, koji gradi niz vojnih i civilnih zgrada.“
Ruta posete, kaže Sorin Tinku, direktor Muzeja zamka Korvina, prvo vodi posetioca do Husarskog dvora. Da biste došli ovde, morate preći potok Zlašti.
„Prelaz ovog potoka je napravljen na mostu koji je u prošlosti imao pokretni segment. U slučaju opasnosti podiže se. Trasa se nastavlja do nove kapijske kule. Ovde možete pronaći i tamnu stranu zamka, levo i desno od ulaza se nalazi zatvor, ali i bastion mučenja. Istorijske informacije takođe pominju postojanje Stuba srama u ovom sektoru. Odavde se posetilac vodi u prizemlje Logia Mattia, gde dolazi u dodir sa opštim opisom zamka, nakon čega ulazi u kuhinju garnizona, a odavde na terasu koja brani most, odakle se pruža izdašan pogled na dvor husara, ali i na okolinu dvorca“.
Nakon obilaska ovih prostorija, posetilac se stepenicama spušta u unutrašnje dvorište zamka, odakle dolazi do dvorane Viteza, možda jedne od najreprezentativnijih prostorija zamka Korvina, nedavno obnovljenog. Tada će upoznati jednu od legendi zamka.
„Posle dvorane Viteza, posetilac zamka stiže do bunara spomenika, sa poznatom legendom. Priča o izgradnji ovog bunara od strane trojice turskih zarobljenika koji su 15 godina radili kopajući dolomitski krečnjak da bi isplivale podzemne vode. Međutim, po završetku posla, njihova poslednja želja, da budu oslobođeni, nije im ispunjena, već su bili pogubljeni. Jedan od njih je napisao na zidovima zamka, kako legenda kaže: „Vode imaš, srca nemaš“. Nakon bunara posetilac može da poseti gotički lapidarij, gde se može diviti nizu gotičkih komponenti uklonjenih sa zidina zamka u tipu restauracija iz 19. i 20. veka, a dalje se stiže do tzv. Artiljerijske terase. ili Bastiona municije, još jedne građevine iz 17. veka, ali i u Jamu Medveda. Ovo je granično dvorište zamka, sa krvavom legendom koja nam govori da su ovde držani medvedi, a zatvorenici dovedeni u zamak bacani su unutra da im postanu hrana.“
Tokom cele godine, posebno u toplom godišnjem dobu, posete zamku animiraju događaji puni boja i zvuka. U 2024. godini kalendar događaja je bogat, saznajemo od Sorina Tinkua, direktora Muzeja zamka Korvina.
„Osim manjih manifestacija, mesečnih umetničkih otvaranja ili otvaranja putujućih izložbi koja su takođe veoma česta, akcenat je ipak na događaje velikih razmera poput onih u maju, junu i avgustu. Reč je o Evropskom sajmu dvoraca, za koji se već spremamo. Reč je i o Noći muzeja, koja će se održati 18. maja, manifestaciji koja u Husarskom dvoru okupi više od 15.000, ponekad i više od 20.000 posetilaca. Jednako važan događaj je i Srednjovekovni festival koji se održava krajem avgusta, na kome se podsećamo na ličnost Joana od Hunedoare. Imamo i niz manjih događaja, kao što je Dan srednjovekovne robotike, gde se učenici strastveni za robotiku, ali i istoriju, sastaju u zamku Korvina u pravom srednjovekovno-modernom takmičenju. Kraj godine dočekujemo koncertom korinđanja u dvorskoj kapeli.“
Više od 20 prostorija u zamku Korvina u Hunedoari renovirano je kroz evropski projekat vredan približno pet miliona evra. Prošle godine zamak je posetilo oko 400.000 ljudi.
