Vesti – 08.05.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 08.05.2024, 18:32
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u utorak i sredu u poseti SAD. Johanisa je u utorak u Beloj kući primio njegov američki kolega Džo Bajden. U fokusu razgovora bila je situacija u Ukrajini i Crnom moru, kao i jačanje bezbednosti u evroatlantskom području. Klaus Johanis je zahvalio na značajnom doprinosu Sjedinjenih Država u osiguravanju bezbednosti Rumunije i celog istočnog krila NATO-a, kao i na priznanju strateške uloge Crnog mora u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Sa svoje strane, Džo Bajden je izrazio posebnu zahvalnost za dosledne napore koje Rumunija čini za dobrobit savezničkog prostora i istovremeno, za kontinuiranu podršku koju pruža Ukrajini. Takođe je obrađeno i pitanje prijema Rumunije u program bezviznog režima.
Zastava Evropske unije projektovana je, u sredu i četvrtak uveče, na fasadi zgrade Palate parlamenta u Bukureštu. Parlament se tako pridružuje drugim institucijama i poznatim arhitektonskim znamenitostima, iz više od 60 gradova Evrope, na kojima se na taj način simbolično obeležava Dan Evrope i ujedno, odbrojavanje do izbora za Evropski parlament koji će se održati 9. juna, saopštio je Predstavnički dom. Svake godine, 9. maja, obeležava se istorijski trenutak „Šumanove deklaracije“, prekretnica koja je označila početak evropskih integracija i saradnje za mir i jedinstvo. Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman je 9. maja 1950. predložio da se proizvodnja uglja i čelika stavi pod kontrolu zajedničke vlasti, čime se izbegava izbijanje novog vojnog sukoba između evropskih naroda. Predlog, poznat kao ‘Šumanova deklaracija’, smatra se kamenom temeljcem Evropske unije. Rumunija se pridružila EU, zajedno sa Bugarskom, 2007. godine.
Rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar primio je u sredu svog gruzijskog kolegu Iraklija Čikovanija, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Tokom razgovora, dva ministra su se osvrnula na pitanja regionalne bezbednosne situacije u pozadini agresorskog rata Ruske Federacije u Ukrajini, merama koje je Rumunija preduzela za bezbednost saobraćaja u Crnom moru i o stanju bilateralne odbrambene saradnje. Takođe, rumunski ministar odbrane dao je uveravanja svom gruziskom kolegi da Rumunija podržava evropske težnje njegove zemlje, pri čemu je neophodan nastavak reformi kako bi Gruzija obezbedila status kandidata za članstva u EU. Sa svoje strane, gruzijski ministar je istakao značaj Posmatračke misije Evropske unije.
Rumunska policija potvrdila je smanjenje broja krivičnih dela registrovanih ove godine tokom mini praznika između 1. maja – Praznika rada i pravoslavnog Uskrsa, 5. maja. Smanjen je broj razbojništava, teških saobraćajnih nezgoda, kao i broj žrtava saobraćajnih nesreća – rekla je portparolka MUP-a Monika Dazbog. Ona je takođe najavila da će strukture ministarstva nastaviti da se fokusiraju na obezbeđivanje nesmetanog odvijanja javnih događaja povodom Dana Evrope i Dana nezavisnosti Rumunije, 9. maja, kao i za kampanju za parlamentarne i lokalne izbore, koja počinje 10. maja.
Posle višednevnog putovanja morem na brodu iz Grčke, olimpijski plamen stigao je danas u Marsej, na jug Francuske, gde ga je dočekalo oko 150.000 ljudi. Bivša rumunska olimpijska šampionka u mačevanju u ekipnom takmičenju i dvostruka osvajačica srebrna u pojedinačnoj disciplini, Ana-Marija Branza nosiće olimpijsku baklju kada stigne u Francusku zajedno sa ostalim sportistima iz 27 zemalja EU. Zapaljen 16. aprila na drevnom grčkom mestu Olimpija, plamen – simbol Olimpijskih igara – preći će celu Francusku, prolazeći kroz Antile i Francusku Polineziju, da bi na dan ceremonije otvaranja, 26. jula, stigao do Pariza. Letnje olimpijske igre trajaće do 11. avgusta.
Svake godine, širom sveta, 8. maja, obeležava se Dan Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kroz lokalne i međunarodne događaje i aktivnosti. Kroz njih se prepoznaje značajan doprinos ovog Pokreta u pružanju humanitarne pomoći, medicinske pomoći i zaštite onima kojima je potrebna širom sveta. Medjunarodni komitet crvenog krsta osnovao je Henri Dunant (1828-1910), švajcarski biznismen, nakon jedne od najkrvavijih bitaka veka, kod Solferina (Italija), gde su se sukobile francuska i austrijska vojska, a broj žrtava iznosio je 40.000. Henri Dunant je shvatio hitnu potrebu da se organizuju medicinske službe za pružanje neutralne humanitarne pomoći tokom ratova. Stoga, Pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ima za cilj da zaštiti život i zdravlje, spreči i ublaži ljudsku patnju bez ikakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti, rase, vere, društvene klase ili političkog mišljenja. Trenutno pruža vitalnu pomoć u oružanim sukobima, prirodnim katastrofama ili epidemijama.
Rusija je u sredu pokrenula novi vazdušni napad velikih razmera na energetsku infrastrukturu u nekoliko delova Ukrajine, saopštili su vojni i energetski zvaničnici Kijeva. Ukrajinska vojska je saopštila da su sistemi protivvazdušne odbrane bili uključeni u odbijanje napada i presretanje projektila ispaljene prema Kijevu. Eksplozije su zabeležene u gradovima Lavov i Zaporožje. S druge strane u toku su pripreme za ,,Svetski samit za mir” koji ima za cilj pronalaženje rešenja za rat koji traje više od dve godine. Samit, na koji Rusija nije pozvana, održaće se u Švajcarskoj 15-16. juna, a Ukrajina se nada da će dobiti široku podršku kako bi ubedila Moskvu da pristane na uslove koje Kijev smatra prihvatljivim.
Senat i Proslanički dom u Bukureštu sastaće se sledećeg utorka na zajedničkom svečanom sastanku posvećenom Danu solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael. Odluku je u sredu doneo stalni odbor Senata. Sastanak se odvija u kontekstu u kojem je nedavno stupio na snagu zakon kojim se 14. maj utvrđuje kao Dan solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael.
Izraelska vojska je pojačala vazdušne napade u Pojasu Gaze, nakon što je preuzela kontrolu nad strateškim prelazom za Egipat, Rafah. U međuvremenu, posrednici iz Egipta, Katara i Sjedinjenih Država raspravljaju u Kairu, u prisustvu izraelskih emisara, o sporazumu o prekidu vatre u zamenu za oslobađanje talaca koje je zarobio Hamas. Zvaničnik palestinske grupe rekao je za Frans pres da bi to mogla biti poslednja šansa za Izrael da povrati zarobljenike. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da nedavni predlozi Hamasa da se dogovori sporazum o prekidu vatre nisu ni blizu ispunjenju izraelskih zahteva, ali Izrael učestvuje u pregovorima. U utorak se navršilo sedam meseci od kada je grupa Hamas napala Izrael. Tada je poginulo 1.200 Izraelaca, a 250 je zarobljeno, od kojih je oko 100 kasnije oslobođeno. Izrael je pokrenuo, kao odgovor, ofanzivu velikih razmera koja je praktično uništila Gazu i ubila oko 35.000 Palestinaca.