Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)
Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima
Eugen Coroianu и Dejan Perinacz, 04.05.2024, 02:16
Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima. Velike metropole se suočavaju sa velikim ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim, ekološkim, prehrambenim i transportnim problemima. Stariji koncept je danas ponovo u fokusu, naime: 15-minutni grad. Njegov krajnji cilj je, vrlo ukratko, da ljudi imaju gotovo sve što im je potrebno, takoreći pri ruci, na razdaljini od najviše četvrt sata.
Vlad Zamfira – specijalista za klimatske promene i održive politike – opisuje nam kontekst:
Gradovi u kojima živimo zauzimaju samo 2% zemljine površine, dok u njima živi polovina svetske populacije. Oni su odgovorni za 75% globalne potrošnje energije, 80% emisije ugljenika i čine 80% globalnog BDP-a. Procene pokazuju da će do 2050. godine skoro 70% stanovništva živeti u ovim gradovima. Istovremeno, gradovi imaju veliki uticaj na živote svojih stanovnika, ali i na prirodne ekosisteme, pa je važno da njihov razvoj bude održiv: odnosno da možemo da pokrijemo naše sadašnje potrebe bez ugrožavanja potreba budućih generacija za obezbeđivanje životnih potreba.
Da li su „15-minutni gradovi“ izvodljiva opcija? I šta predstavljaju? To je jednostavan koncept, sažet pojam koji se lako pamti, kao skup principa po kojima treba graditi gradove. Ukratko, ovaj model znači da imate pristup svim osnovnim uslugama i još mnogo čemu, kao što su prodavnice, parkovi, škole i vrtići, na kratkoj razdaljini, na manje od 15 minuta peške ili biciklom.
Koji su principi kojima se rukovodi osnivač „15-minutnih gradova“, Karlos Moreno? Prvi – ekologija – imati zelen i održiv grad. Drugi – blizina – živeti na maloj udaljenosti od mesta gde se odvijaju sve ostale aktivnosti. Treći – solidarnost – mogućnost stvaranja veza među ljudima. Četvrti – učešće – građane bi trebalo uključiti u planiranje. Na takvim lokalitetima prioriteti transportnih metoda su obrnuti u odnosu na sadašnje.
Ako je u ovom trenutku lični automobil osnova transporta i načina na koji projektujemo i gradimo gradove, u „15-minutnim gradovima“ on bi bio na začelju. Pešaci i mikromobilnost su u prvom planu. Sledi javni prevoz, a zatim i „car sharing“, što pretpostavlja povećanje broja korisnika po vozilu i smanjenje zavisnosti od ličnog vozila.
Ali ključna reč je održivost. Da bi ovo postojalo, razmatramo 3 glavne kategorije:
Ljudi – da bi bio održiv, grad mora imati pozitivan društveni uticaj, mora uzeti u obzir zdravlje svojih stanovnika i svih društvenih klasa. Planeta – održivi gradovi ne samo da ne škode životnoj sredini, već imaju i pozitivan uticaj na nju. Profit – ekonomski aspekt se ne može zanemariti, dugoročno, gradovi ne mogu biti održivi ako se ne mogu finansijski izdržavati.
Ko dobija, a ko gubi primenom koncepta 15-minutnih gradova? Ljudi u prvom redu dobijaju! Saglasno studijama, postoji direktna korelacija između broja dnevnih koraka i gojaznosti. Jedna od njih takođe pokazuje da gradovi koji su pogodniji za pešake, takođe imaju nižu stopu gojaznosti.
U Rumuniji, nekoliko izvora pokazuje da je stopa gojaznosti između 20 i 25%, što je za 14% više od zabeležene stope 1997. godine. Zatim: manje zvučnog zagađenja. Mnogi automobili su veoma bučni. U mirnom gradu ljudi su produktivniji i mentalno zdraviji. I prodavnice imaju koristi: mnogo je veća verovatnoća da ćete se zaustaviti u prodavnici kada hodate ili vozite bicikl nego kada prolazite brzo. Studije pokazuju da su, na ulicama gde su pešaci bili prioritet, prihodi lokalnih prodavnica porasli iznad očekivanja.
Ko može da izgubi? Jedan od efekata prelaska na 15-minutne gradove je smanjenje zavisnosti od automobila – nešto što direktno utiče na sektor koji podržava, u određenim oblastima, značajan deo tržišta rada. Da se vratimo u Bukurešt, ovo je grad kontrasta, a isto važi i za transport. Postoje rute na kojima imate lak pristup metrou, tramvaju ili autobusu – koji su odvojeni od saobraćaja, što ih čini predvidljivim i često najbržom opcijom.
U isto vreme, postoje brojne druge rute gde, da stignete od tačke A do tačke B javnim prevozom, morate promeniti nekoliko linija, što se dodaje vremenu putovanju. Trenutno, u glavnom gradu Rumunije, svaki sektor obnavlja ulice prema internim odlukama, bez strategije za ceo grad. Ovaj problem vidimo ne samo na nivou Bukurešta, već generalno na nivou čitavog administrativnog aparata – nedostatak komunikacije ili pogrešna komunikacija. Nedostatak adekvatne infrastrukture za javni prevoz, loš kvalitet većine prevoznih sredstava i nedostatak efikasnih veza, glavni su razlozi zbog kojih Rumuni više vole da koriste svoj lični automobil, čak i na kratkim relacijama.
S druge strane, lični status je još jedan važan razlog zašto Rumuni voze lične automobile, jer se u Rumuniji, za razliku od drugih zemalja, javni prevoz povezuje sa nižim primanjima.
Predstavljeni podaci i ideje potiču iz onlajn materijala koji su kreirali rumunski inženjeri Dalija Stojan – specijalista za održiva solarna rešenja i Klaudiju Butaku – specijalista za obnovljive izvore energije.