Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
U planinama Fagaraš, u centru Rumunije, Fondacija „Conservation Carpathia” brine o demonstrativnom prostoru u okviru evropskog projekta poznatog pod akronimom „SUPERB”.
Eugen Coroianu и Dejan Perinacz, 04.05.2024, 01:53
U planinama Fagaraš, u centru Rumunije, Fondacija „Conservation Carpathia” brine o demonstrativnom prostoru u okviru evropskog projekta poznatog pod akronimom „SUPERB”. Prošle godine, tim fondacije za zaštitu životne sredine krenuo je da ponovo uspostavi veze između starih šumskih područja kao deo dugoročnog procesa. U tom kontekstu, izvođeni su radovi na završetku zasada na površinama zahvaćenim neusaglašenim sečama, u proteklom periodu, posebno na diversifikaciji sastava postojećih vrsta i nastavljeni su radovi na pokretanju povratka prirodnih šumskih vrsta u monokulturnim šumama smrče.
Posebno naporna je bila sadnja nekih vrsta drveća i žbunja koje žive na preko 1.700 metara nadmorske visine, a to su kameni bor, planinski bor i kleka. Ovde je cilj bio obnavljanje retkog, strogo zaštićenog staništa (mešoviti proplanci smrče i kamenog bora), kao i obnova pod planinskih šikara kleke i planinskog bora.
Takođe, uz pomoć specijalista sa Univerziteta u Pragu, započeta je studija za praćenje punktova i faza ekološke rekonstrukcije. Rezultati i dobre prakse podeljeni su na radionici koja je okupila predstavnike šumskih oblasti i vlasti. Na ivici planinskog područja zasađeno je 2.900 sadnica kleke, planinskog bora i kamenog bora, što je bio izazov sa kojim su se uspešno suočili nadničari i čuvari Fondacije. Pešačili su, svaki dan, skoro 3 sata do mesta za sadnju, a za izvođenje radova su korišćeni i magarci koji su pomogli u transportu mladica, jer je prostor bio nepristupačan za mehanizovana sredstva.
Kameni bor je prvi put zasadila fondacija „Conservation Carpathia”, jer je to drvo koje ima značajnu ulogu u visokim planinskim predelima, jer štiti zemljište od erozije i doprinosi stvaranju tla na sitištima i stenama. Kameni bor je jedini četinar u Evropi koji zadržava svoj arborealni oblik čak i na velikim nadmorskim visinama i može da dostigne starost i do 300 godina.
Evo šta nam o programu „SUPERB“ kaže Mihaj Zota, direktor konzervacije u okviru fondacije:
To je evropski projekat u okviru linije finansiranja „Horizon 2000“ i to je projekat kome se pridružilo 36 partnerskih organizacija, javnih i privatnih, iz 16 zemalja Evropske unije i tri zemlje van Unije.
To je interesantan projekat, gde smo sa još 13 partnera iz različitih zemalja neka vrsta demonstrativnog prostora. U ovim demonstrativnim prostorima se praktično testiraju različite ideje ekološke rekonstrukcije, uključujući i pilot model, koje uglavnom imaju isti princip vraćanja funkcionalnosti šumskih ekosistema koji su bili oštećeni u prošlosti ljudskim aktivnostima.
Dakle, menadžmentom šuma koji je bio više orijentisan na profit i određene prilike koje su postojale u prošlosti u šumskoj privredi, a ne menadžmentom koji bi bio više orijentisan na zaštitu prirode. Iz iskustava koja već postoje preko 150 godina u Evropi, gde smo mislili da smo pametniji od prirode, vidi se da smo svuda nekako propali, jer prirodne šume su rezultat evolucije stotina hiljada, miliona godina, da bi došle do oblika koji imaju sada i nikada nećemo mi biti bolji inženjeri od same prirode.
Upravo su ove monokulture smrče i bora širom Evrope, posle određenog vremena, pogođene udarima vetra i napadima insekata. Dakle, ovo je već nešto manje-više prećutno opštepriznato u Evropi – da se moramo fokusirati na šumarstvo bliže prirodi. A onda se na ovim demonstrativnim prostorima sprovode ideje ekološke rekonstrukcije što bliže prirodnom toku“.
Ostali su se radovi sastojali od dogradnje površina na kojima se vršila seča bez poštovanja šumarskih propisa, u periodu 2005-2010. Više od 15 hiljada mladica smrče, bukve, jele i gorskog javora posađeno je u proleće u gornjoj dolini Dmbovice, a tokom jeseni radnici su se vratili na terenu radi njihovog održavanja.
Takođe u okviru projekta „SUPERB“, Fondacija „Conservation Carpathia“ je sprovela akcije konverzije monokultura smrče na površini od preko 77 hektara koja se nalazi u dolini Tamaš. Konverzija je dugotrajan proces, u nekoliko uzastopnih faza, koji može da traje i do dvadeset godina, a koji ima za cilj da postepeno vrati mešovite šume koje su postojale na tom području do sredine prošlog veka.
Ove akcije ekološke rekonstrukcije su neophodne jer veštačke monokulture smrče imaju smanjen diverzitet biljnih i životinjskih vrsta, krhkije su pred olujama, snegovima i nepogodama koje izazivaju insekti i negativno utiču na strukturu i kiselost zemljišta.
„SUPERB“ je projekat koji podržava Evropska unija, a koordinira Evropski institut za šume i traje od 2021. do 2025. To je najveći prekogranični projekat obnove šumskih predela na Starom kontinentu. Demonstrativni predeo u Rumuniji ima površinu od približno 2.300 hektara.