Potreba za kulturnim dijalogom (29.04.2024)
Proveravajući sopstvenu otpornost posle brojnih zdravstvenih problema u poslednjim mesecima, rimokatolički poglavar Franja stigao je u nedelju u prvu ovogodišnju posetu Veneciji.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 29.04.2024, 13:38
Proveravajući sopstvenu otpornost posle brojnih zdravstvenih problema u poslednjim mesecima, rimokatolički poglavar Franja stigao je u nedelju u prvu ovogodišnju posetu Veneciji. Prva poseta Pape ovom gradu od njegovog izbora 2013. godine je i prva poseta Bijenalu umetnosti u Veneciiji, prestižnoj umetničkoj izložbi sa eksponatima koje sponzorišu mnoge države. Rumunski Projekat odvija se u Paviljonu Djardini della Biennale i Noua Galerie Rumunskog kulturnog instituta i humanističkog istraživanja u Veneciji. Po rečima rimokatoločkog poglavara ovo je uzvratna poseta umetnicima koji su u junu prošle godine boravili u Sikstinskoj kapeli. Susret u Veneciji bila je povoljna prilika za Papu da podseti da su ,,svetu potrebni umetnici“ i da su ovi pozvani da podignu ,,Tvrdjave spasa“, biblijske rezonancije, kako bi se ,,svet oslobodio besmislenih i ispražnjenih antonima“ iza kojih se nalazi oduvek ,,odbijanje drugog“. Hvala vam jer se zajedno sa vama ne osećam strancem već kao kod kuće. U stvari, mislim da ovo važi za svako ljudsko biće jer umetnost zaista ispunjava statut ,,Tvrdjave spasa“, entiteta koji ne popušta pred režimom nasilja i diskriminacije da bi stvorio forme ljudske pripadnosti spremne da priznaju, brane i zagrle sve. Sve, poćev sa poslednjima“-izjavio je rimokatolički poglavar prilikom susreta u Crkvi ,,Sveta Marija Magdalena“ u kapeli zatvora Giudecca, gde se Papa sastao na početku svoje posete sa zatvorenicama. Od 20. aprila do 24. novembra 2024. godine jubilarno 60. Bijenale umetnosti i Veneciji predstavlja dela 9 savremenih umetnika.
Projekat Rumunije ,,Sta je rad“ (What Work) kuratora Čiprijana Murešana i glavnog umetnika Šerbana Savua istražuje složenost odnosa izmedju rada i slobodnog vremena. Tema ovogodišnje Bijenale je ,,Stranci svuda“ koja rezonuje sa delom Šerbana Savua koje eksploatiše osečaje dezorijentacije i dislokacije. Njegova dela u prvi plan stavljaju probleme radnika u inostranstvu i posledice na osećaj pripadnosti i identiteta.
Sledeća etapa kratke posete Pape laguni odvijala se na trgu ispred Bazilike della Salute, gde se Papa obratio mladima. ,,Živimo uronjeni u ljudske proizvode koji nam oduzimaju oduševljenje lepotom koja nas okružuje. Ali stvaralaštvo nas poziva da budemo tvorci lepote, da napravimo nešto što ranije nije bilo. Život treba darovati a ne upravljati njime. Izadjimo iz hipnotičkog sveta društvenih medija koji nam dušnu anasteziraju“, poručio je Papa Franja. Tokom tradicionalne nedeljne molitve na Trgu San Marko pred 15 000 vernika Papa je apelovao na mir i govorio o negativnim posledicama prekomernog turizma na sredinu i poručio da ,,treba da se pobrinemo za naš zajednički dom“.