Kulturno-turistička ruta Kapije Transilvanije
Kulturno-turistička ruta „Kapije Transilvanije” ima dužinu od 1141 km, a više od 100 turističkih objekata sa kulturnom vrednošću, obuhvaćenih ovim programom, može se posetiti drumskim putem, tokom 16 dana.
Daniel Onea и Marija Nenadić-Zurka, 25.04.2024, 16:42
Kulturno-turistička ruta „Kapije Transilvanije” ima dužinu od 1141 km, a više od 100 turističkih objekata sa kulturnom vrednošću, obuhvaćenih ovim programom, može se posetiti drumskim putem, tokom 16 dana. Reč je o turističkom proizvodu koji je razvijen na nacionalnom nivou, na inicijativu Etnografskog muzeja Brašova, Gradske kuće Rašinari iz okruga Sibinj i Udruženja za razvoj među zajednicama i turizam iz Bistrice Nasaud. Kulturno-turističke rute su instrument kojim Evropska komisija i ministarstva turizma zemalja Evropske unije pokušavaju da stvore okvir za jedinstven i skladan razvoj turističkih aktivnosti i valorizaciju lokalnog, regionalnog, nacionalnog ili međunarodnog kulturnog nasleđa, na koherentan način. Ruta Kapije Transilvanije je dizajnirana na takav način da ponudi autentična iskustva, kaže dr. Aleksandru Stanesku, upravnik Etnografskog muzeja u Brašovu:
„Nisu slučajno izabrani gradovi poput Sibinja, Brašova i Bistrice, koji su, u stvari, bili kapija u Kneževinu Transilvaniju, u Kraljevinu Mađarsku. To su kapije kroz koje se Zapad u jednom trenutku susreo sa Istočnom Evropom i Otomanskim carstvom. Kapije su radile u oba smera, odnosno nosile su dobra, kulturu i orijentalnu civilizaciju ka Zapadnoj i Centralnoj Evropi, ali su dozvoljavale da određena dobra, predmeti, ideje, kulturni uticaji sa Zapada pređu preko Karpata, u Rumuniju i Balkan. Smatrali smo da bi takva ruta, s jedne strane, bila u skladu sa istorijskom evolucijom ovog prostora, a sa druge, uključivala bi neke velikodušne ideje, kao što su multikulturalnost, ideja tolerancije i neke jedinstvene kulturno-turističke doživljaje. Pošto je reč o tri kapije, može se krenuti od bilo koje od njih. Možete krenuti od Sibinja prema Brašovu, preko područja Sekuja, do Bistrice. Možete krenuti iz Brašova prema Sibinju ili Bistrici. Ili možete krenuti od Bistrice do drugih krajeva“.
Kulturno-turistička ruta Kapije Transilvanije zamišljena je kao superlativ rumunskog turizma u planinskom području i za jug i istok Transilvanije, nastavlja dr Aleksandru Stanesku, upravnik Etnografskog muzeja u Brašovu.
„Imamo stare saksonske i rumunske gradove, srednjovekovne burgove, tvrđave, zamkove, koji su možda najpoznatiji. Na primer, imamo Sibinj, Brašov, Bistricu, onda, ako govorimo o dvorcima i tvrđavama, imamo Bran i Tvrđavu Fagarašuluj. Imamo utvrđene crkve u sva tri okruga. Imamo zemlju vila, u oblasti Sekuja. Imamo pravoslavne manastire, kao što je manastir Sambata de Sus, koji je poseban. U osnovi, to je zbir destinacija koje su poznate, posebne i koje nude gotovo sve vrste turizma. Na primer, kulturni turizam podrazumeva posetu muzejima, kao što su Muzej Tvrđave Fagaraš, Etnografski muzej Brašova, Istorijski muzej, Dvorac Bran, Tvrđava Rašnov, Muzej Okruga Bistrica, Muzej granične straže u Nasaudu. Svi ovi muzeji daju potpunu sliku multikulturalnosti, karaktera stanovnika tog kraja i tradicije“.
Putovanje kulturno-turističkom rutom Kapije Transilvanije moglo bi da počne upravo iz Etnografskog muzeja Brašov. To je regionalni muzej, koji predstavlja život i kulturno nasleđe najmanje tri zajednice u jugoistočnoj Transilvaniji: Rumuna, Sasa i Mađara.
„Iz drugog ugla, to takođe predstavlja posebnu oblast. Srednjovekovni i moderni Brašov igrao je za Kneževinu Transilvaniju i za rumunske zemlje, ulogu koju je, možda, Venecija imala za dobar deo Italije. Bila je to kapija Orijenta u evropski prostor, u hrišćanski prostor. To je mesto koje i danas privlači svojom posebnom arhitekturom i posebnim pejzažima. Tradicionalna nošnja u ovoj oblasti je veoma dobro očuvana i ima visok stepen autentičnosti među Rumunima, Mađarima i Sasima. U muzeju smo predstavili nošnje Mladiža iz Škeja Brašovuluj i Brašovul Veki, imamo elemente dopunske nošnje i cele nošnje Sasa, imamo artefakte, imamo instalacije koje na neki način pokazuju inventivnost i nivo prosperiteta koji je ova zajednica imala još od srednjeg veka. Ljudi bi imali neka nezaboravna iskustva, videli bi muzej koji odražava uvek modernu i uvek prosperitetnu zajednicu.“
Druga stanica na kulturno-turističkoj ruti Kapije Transilvanije, koju je predložio dr Aleksandru Stanesku, upravnik Etnografskog muzeja u Brašovu, je selo Rašinari. Zbog načina na koji se lokalna tradicija čuva sa svetošću, ali i zbog svoje neverovatne lepote, Rašinari je zvanično dobio titulu „Najbolje turističko selo“, koju dodeljuje Svetska turistička organizacija.
„Imamo izvanrednu tradiciju, veoma lepe pravoslavne crkve, stari centar ikonopisa i muzej. Ovde turisti mogu da odsednu u agroturističkim pansionima u okolini, gde bi morali da se bave drugim vidom turizma, mogli bi da se nadišu čistog vazduha kraja i probaju specijalne kulinarske preparate od ovčijeg mleka. Mislimo na sireve, ali i na jela od mesa, posebno ovčetine. Pre oko 10-12 godina, na nivou Evropske komisije, selo Rašinari je proglašeno EDEN destinacijom za gastronomsku kulturu. Turisti će imati poseban gastronomski doživljaj u ovoj oblasti. Videće izuzetno lepo rumunsko selo, sa starim, rustikalnim kućama, sa visokim, drvenim kapijama, i moći će da probaju izuzetno dobro kuvana i ukusna jela“.
S druge strane, Bistrica, jedna od kapija Transilvanije, ima novi muzej: Vila Teleki, u selu Tjaka. To je jedan od najnovijih ciljeva ove vrste u ovoj oblasti.
„Oblast je poznata po tome što je takođe veoma blizu Lekince, opštine poznate po svojim vinima. U okolini postoji sedam udruženja vinogradara, gde možete degustirati jedno od najboljih vina u oblasti Transilvanije. Kroz ovaj zamak Teleki, iz Tjake, koji je deo Muzeja okruga Bistrica-Nasaud, završava se svojevrsni obilazak dvoraca, koji počinje u oblasti Fagaraš sa vilom Brankovjanu, nastavlja se sa vilama Sekuja i završava se sa ovom apsolutno fantastičnom vilom, okruženom velikim voćnjakom.”
Ruta Kapije Transilvanije je jedna od prvih sertifikovanih kulturno-turističkih ruta u Rumuniji. Detaljne informacije o svim ciljevima i destinacijama možete pronaći na turističkim informativnim punktovima u Bistrici, Sibinju i Brašovu, ali i u svim muzejima u ovoj oblasti.