Vesti – 02.04.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 02.04.2024, 16:56

Bukureštanski parlament usvojio je u utorak velikom većinom glasova Deklaraciju Senata i Predstavničkog doma, okupljenih na zajedničkoj sednici, povodom obeležavanja 20 godina od prijema Rumunije u NATO i 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse. U dokumentu se ističe da je pripadnost Alijansi garancija zaštite građana, demokratije i individualnih sloboda. Naša je odgovornost da nastavimo da podržavamo legitimne težnje drugih ranjivih država u našem susedstvu, kao što su Ukrajina i Republika Moldavija, da se pridržavaju ovih vrednosti, dodaje se u saopštenju. Rumunija uživa poštovanje i uticaj u Severnoatlantskoj alijansi, njen glas se sluša, to je glas koji je bitan, rekao je zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mirča Džoana, u kratkom videu objavljenom na jednoj društvenoj mreži.

Predsednik Klaus Johanis biće domaćin u sredu, u Bukureštu, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, radnom sastanku posvećenom pripremi buduće Strateške agende Evropske unije – saopštila je u utorak Predsednička administracija. Kako se navodi u saopštenju za javnost, na sastanku će učestvovati premijeri Belgije, Mađarske i Hrvatske. Konsultacije organizovane u Bukureštu deo su šireg procesa definisanja prioriteta Evropske unije za period 2024-2029, započetog povodom neformalnog sastanka Evropskog saveta u Granadi, 6. oktobra 2023. godine, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije. Razgovori o pripremi buduće Strateške agende biće nastavljeni na nivou lidera Evropske unije, sa ciljem da je usvoji Evropski savet na sastanku zakazanom za kraj juna ove godine – navodi se u saopštenju.

Zaposleni u nacionalnom preduzeću Pošta Rumunije danas odlučuju da li će nastaviti ili prekinuti generalni štrajk započet u ponedeljak. Rukovodstvo kompanije i Ministarstvo za istraživanje, inovacije i digitalizaciju predlažu povećanje plata u dve ture, što bi na jesen dovelo do ukupnog neto povećanja od približno 75 evra, saopštili su sindikalci. Zaposleni u Pošti Rumunije traže povećanje plata od 80 evra, jer, tvrde, više od polovine radnika prima minimalnu zaradu u privredi.

Nacionalna uprava za sajber bezbednost iz Bukurešta objavila je vodič o identifikaciji deepfake materijala. Dokument sadrži detaljne informacije o tome šta znači deepfake, procesu kreiranja i kako identifikovati materijale koji spadaju u ovu kategoriju. Vodič takođe uči Rumune šta da rade ako postanu žrtve deepfake-a.

Devizne rezerve Narodne banke Rumunije su 31. marta porasle na 64,2 milijarde evra. Nivo zlatnih rezervi ostao je na 103,6 tona. U uslovima međunarodnih kretanja cena, njena vrednost je bila oko 6,9 milijardi evra. Uplate koje dospevaju u aprilu na račun javnog duga izraženog u stranoj valuti, direktno ili pod garancijom Ministarstva finansija, iznose oko dve milijarde evra. Narodna banka Rumunije saopštava i da je IRCC, referentni indeks za potrošačke kredite, pao na 5,90% godišnje. Silazni trend odrediće smanjenje hipotekarnih stopa za stotine hiljada Rumuna. Pao je i tromesečni ROBOR indeks prema kome se obračunava cena potrošačkih kredita u lejima sa promenljivom kamatom.

Vojnici rumunske vojske učestvuju, do 19. aprila, zajedno sa kontigentima iz Republike Moldavije i Sjedinjenih Američkih Država, u multinacionalnoj vežbi JCET-2024 (Joint Combined Exchange Training), koja se održava na teritoriji susedne države. Prema rečima organizatora, svrha vežbe je zajednička obuka i razmena iskustava između vojske specijalnih snaga Republike Moldavije, Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i povećanje stepena interoperabilnosti između kontingenata koji učestvuju.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju podsetio je na Radio Romania Actualitati koja prava Rumuni imaju od 31. marta, ulaskom vazdušnih i morskih granica u šengenski prostor. Reč je, pre svega, o ostvarivanju prava na slobodno kretanje u šengenskom prostoru, za sada, na vazdušnim i pomorskim granicama, bez kontrole kada se te granice pređu, rekao je Predoju. Pravo na slobodno putovanje ostvaruje se i unutar kopnene granice, ali samo na osnovu kontrola, dodao je on. Rumunija je spremna da pristupi Šengenu od 2010. godine, jer je od tada preduzela mere za reorganizaciju graničnih snaga, borbu protiv ilegalnih migracija, međunarodnu policijsku saradnju, implementaciju evropskog zakonodavstva, uspostavljanje nekih šengenskih informacionih sistema, EURODAC informacionog sistema za provera tranzita migranata. U ove projekte uložene su stotine miliona evra, u sisteme koji su savršeno operativni i funkcionalni. I dalje imamo stalne kontakte sa Evropskom komisijom, sa susednim državama. Sa Komisijom sam uspostavio nastavak, stabilizaciju nekih pilot projekata, sa Srbijom, na primer, ali ne samo, već i sa svim ostalim susedima. Uzimamo Srbiju za primer jer je ovde bio test. U početku je postojala ranjivost u pogledu ilegalnih migracija na našoj granici sa Srbijom. Mogu reći da je u ovom trenutku, praktično, ilegalna migracija na ovoj granici spala na nulu, izjavio je ministar Katalin Predoju.

Vlada Rumunije je odobrila Višegodišnji strateški program za međunarodnu saradnju za razvoj i humanitarnu pomoć 2024-2027. Program utvrđuje opšte i specifične ciljeve međunarodne saradnje za razvoj i humanitarnu pomoć za sve javne institucije u Rumuniji za period 2024-2027, kako bi se prilagodili novim međunarodnim prioritetima. Program predviđa koncentraciju delovanja Rumunije u najviše 10 prioritetnih država, koje se nalaze u oblastima od interesa kao što su prošireni region Crnog mora, Zapadni Balkan, Afrika i Bliski istok, usmerenih, sa prioritetom, na Republiku Moldaviju, Ukrajinu, Gruziju, Srbiju, Albaniju, Državu Palestinu, Mauritaniju, Tanzaniju, Senegal i Etiopiju.

Neolitsko svetilište iz Parce postaje jedno od najzanimljivijih mesta za posetu krajem nedelje. U muzeju Parca nalazi se replika više od 6.000 godina starog svetilišta, jedinstvenog u Evropi, otkrivenog na obalama Tamiša 1970-ih. Lokalitet predstavlja jedno od najstarijih i najvažnijih svetilišta u istoriji evropske kulture, a sada ga stručnjaci predstavljaju interaktivno za grupe posetilaca ili pojedinačne posete. Arheološko nalazište koje se nalazi na 18 kilometara od Temišvara postalo je turističko mesto nakon ulaganja Narodnog muzeja Banata  iz prekograničnih fondova Rumunije i Srbije.

Biciklisti ponovo mogu da pređu granicu sa Srbijom stazom na obali reke Begej. Veće županije Timiš zatražilo je od granične policije da otvori rumunsko-srpsku granicu na kanalu Begej svakog meseca do oktobra. Do sada odobreni vikendi bili su od 30. do 31. marta i od 27. do 28. aprila između 8:00 i 20:00 časova. U junu, povodom Svetskog dana biciklizma i septembra, kada se obeležava Svetski dan mobilnosti, granica će biti otvorena dva puta mesečno. Biciklistička staza povezuje Temišvar i Zrenjanin. Veće okruga Timiš intenzivira napore da skrene pažnju nadležnih na Begejski kanal, tražeći otvaranje granice i na vodi, za plovni saobraćaj.

Savez Srba u Rumuniji organizovao je u Temišvaru seminar folklora, sa poznatim koreografom Ljubomirom Vujčinom, uz učešće srpskih folklornih ansambala iz Temiša, Arada i Karaš-Severina koji su aktivni u Savezu. Ovo nije prvi seminar ovog tipa. Učimo, usavršavamo se i idemo dalje, kažu organizatori.

Savez Srba u Rumuniji organizovao je 28. marta, u sedištu Saveza Srba u Temišvaru, manifestaciju na kojoj je počasna gošća bila pesnikinja i intelektualka evropskog ranga Nina Živančević, jedna od najoriginalnijih savremenih pesnikinja u Evropi. U ime Saveza Srba u Rumuniji, kao i u ime predsednika i zamenika Ognjana Krstića, počasnu gošću i prisutne pozdravila je Ljubića Raičići, PR Saveza Srba. O kulturno-umetničkoj delatnosti gospođe Živančević, koja živi i stvara u Parizu, govorili su Dragana Kovačević, sa Radio televizije Srbije (RTS), urednica emisije „Svetska scena i susedne kulture“, i dr Mimo Obradov. U delegaciji iz Srbije bio je i novosadski književnik Đorđe Randelj.