Vesti – 29.03.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 29.03.2024, 18:16
Od Baltičkog do Crnog mora, preko Atlantika i Jadrana, NATO je ujedinjeniji i sposobniji nego ikada, rekao je danas američki državni sekretar Antoni Blinken u poruci povodom 20. godišnjice najvećeg talasa proširenja u istoriji Alijanse. On u ime Sjedinjenih Ameirčkih Država, prema poruci koju je objavio Stejt department, čestita Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji povodom 20. godišnjice pristupanja NATO-u. Rumunski predsednik Klaus Johanis je takođe preneo da će Rumunija ostati duboko uključena u proces trajne adaptacije NATO-a, kako bi Alijansa postala jača, otpornija i bolje pripremljena za budućnost. Za 20 godina članstva u NATO-u, Rumunija je postala važan stub i učvrstila svoju poziciju unutar alijanse, poštujući svoje bezbednosne obaveze u oblasti Crnog mora, rekao je premijer Marčel Čolaku. NATO je osnovan 1949. godine, bezbednosni savez između Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i 10 zapadnoevropskih zemalja. Švedska je poslednja ušla u NATO, upravo ove godine. Trenutno postoje 32 države članice.
Rumunija i njen sused Bugarska ulaze od 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja Šengen sa vazdušnim i morskim granicama. To uključuje ukidanje kontrola za verifikaciju dokumenata. U Rumuniji će službenici granične policije prisutni na aerodromima i dalje moći da vrše nenajavljene provere, na osnovu analize rizika. U međuvremenu, tehničke pripreme na 17 aerodroma i četiri rumunske morske luke su pri kraju. Pored toga, aerodromi iz Jašija (istok) i Temišvara (zapad) od danas imaju nove terminale. Započet 1985. godine kao međuvladin projekat između pet država – Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga – i nakon sedam talasa širenja, šengenski prostor je trenutno najveći prostor slobodnog kretanja na svetu. Ulaskom Rumunije i Bugarske, Šengen se povećava na 4,5 miliona km2 i ima 450 miliona stanovnika.
Fragmenti za koje se čini da potiču iz vazdušne eksplozivne naprave, verovatno iz drona, identifikovani su sinoć na poljoprivrednom zemljištu na Velikom ostrvu Brailej, na jugoistoku Rumunije, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Iz ove institucije saopštavaju da, zajedno sa specijalizovanim strukturama iz Sistema nacionalne odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti, trenutno na licu mesta uviđaju incident, po određenim operativnim procedurama. U septembru 2023. godine fragmenti tri ruska drona pali su u Rumuniji, u okrugu Tulča, blizu granice sa Ukrajinom.
U petak ujutro je došlo do eksplozije u rafineriji Petromidija u Navodariju, na jugoistoku Rumunije. Vatrogasci su evakuisali 20 ljudi, a ostali su se samoevakuisali u zbornom prostoru na platformi. Plamen su ugasili vojni vatrogasci Inspektorata za vanredne situacije Dobrudža, u čiju su podršku poslani vatrogasci i specijalna vozila za gašenje vodom i penom iz susednih okruga, Jalomica i Kalaraš. Prema poslednjim informacijama, situacija je pod kontrolom i nema registrovanih žrtava. Najveća rafinerija u Rumuniji, Petromidia, nalazi se u periodu revizije, koja se obavlja jednom u četiri godine.
U Rumuniji je prosečna mesečna penzija porasla za 13,9% u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu, na oko 423 evra, saopštio je u petak Nacionalni institut za statistiku (INS). Prosečan broj penzionera iznosio je 4,98 miliona ljudi, što je za 24.000 manje u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima INS-a, prosečan broj penzionera državnog socijalnog osiguranja bio je nešto više od 4,6 miliona ljudi, što je za 6.000 manje u odnosu na 2022. godinu.
Proizvodnja žitarica u Rumuniji porasla je prošle godine za više od 9%, na skoro 21 milion tona, uglavnom zbog povećanja prinosa po hektaru, navodi Nacionalni institut za statistiku. Na povećanje je najviše uticalo povećanje proizvodnje pšenice od 11%, koja u ukupnoj proizvodnji žita ima težinu od 47%. Podaci pokazuju da je Rumunija na 4. mestu u Evropi po proizvodnji pšenice, posle Francuske, Nemačke i Poljske.
Međunarodni sud pravde, najviše pravosudno telo Ujedinjenih nacija, naložio je Izraelu da preduzme sve neophodne i efikasne mere kako bi bez odlaganja obezbedio snabdevanje palestinskog stanovništva osnovnom hranom u Pojasu Gaze. Međunarodni sud pravde je saopštio da se Palestinci u Gazi suočavaju sa pogoršanjem životnih uslova i da se širi glad. S druge strane, Izrael je predstavio Sjedinjenim Američkim Državama planove za zaštitu palestinskog stanovništva u gradu Rafa, najjužnijem palestinskom gradu u Pojasu Gaze, koji bi bio sledeća meta izraelske kopnene ofanzive. Vašington je pokušao da obeshrabri napad, plašeći se velikog broja civilnih žrtava, ali premijer Benjamin Netanjahu kaže da je odlučan da deluje sa ili bez američke saglasnosti. Više puta je izjavio da će neuspeh pregovora za oslobađanje izraelskih talaca automatski dovesti do intervencije izraelske vojske u gradu Rafa.
Mošti princa Nikolaja, brata kralja Karola II, i kosti njegove supruge Joane Doleti, ponovo su sahranjene u petak u novoj arhiepiskopskoj i kraljevskoj katedrali u Kurtja de Arđešu (južna Rumunija). Kovčege su nosili na ramenima vojnici, a počast je uručila vojna straža. Princ regent Nikolaje i njegova supruga sahranjeni su pored kralja Karola II, u predvorju katedrale. Podsećamo, Vlada iz Bukurešta je početkom ove godine, nakon akcija Kraljevskog doma, odobrila unošenje u zemlju posmrtnih ostataka drugog sina kralja Ferdinanda Ujedinitelja i kraljice Marije. Nikolaje je rođen u zamku Pelišor u Sinaji (u sredini) 1903. godine, umro je u Madridu 1978. godine, a sahranjen u Lozani.
Od petka je Brašov (centar Rumunije) domaćin Festivala francuskog filma. U godini stogodišnjice, Francuski institut u Rumuniji organizuje 28. festival, koji see održava od 21. do 31. marta, u Bukureštu i u još 12 gradova u zemlji. Sto projekcija filmskih produkcija prikazanih u Kanu, Berlinu, Lokarnu, Veneciji, Torontu i Anesiju, prikazuje se u bioskopima i alternativnim kulturnim prostorima. Generalna tema festivala ove godine je „Vrtoglavica“ – vrtoglavica i njene varijacije u bioskopu. Jedna od novina festivala je i rubrika „Mauvais genres“ koja obuhvata selekciju filmova francuskog žanra. I, po prvi put, događaj je domaćin, ove godine, filmske sesije u virtuelnoj realnosti.
Rumunija ovog vikenda prelazi na letnje računanje vremena. U noći sa subote na nedelju, sat se pomera jedan sat unapred – 3:00 ujutru postaje 4:00 ujutru. Nedelja će tako biti najkraći dan u godini. Promena se dešava nekoliko dana posle prolećne ravnodnevice, 20. marta, kada su dan i noć imali istu dužinu. Sa prelaskom na letnje računanje vremena, razlika između zvaničnog vremena Rumunije i Griniča biće tri sata, u poređenju sa dva sata tokom zimskog računanja vremena. Letnje računanje vremena traje nešto manje od sedam meseci, oko 65% godine, obuhvatajući proleće, leto i sredinu jeseni. Države članice Evropske unije imale su rok do 2021. da obaveste da li žele da trajno uvedu letnje ili zimsko računanje vremena. Međutim, diskusija je i dalje otvorena.