Vesti – 26.03.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 26.03.2024, 17:13

Rumunija se i dalje suočava sa ranjivostima vezanim za račune javnih finansija i spoljni bilans, upozorava Evropska komisija, koja je u ponedeljak objavila detaljne analize za šest zemalja članica. Prema izvršnoj vlasti Evropske unije, veliki deficiti javnog i tekućeg računa, kao i visoka stopa inflacije, iznad nivoa pre pandemije, čine rumunsku ekonomiju potencijalno ranjivom na šokove u budućnosti. Rumunija se nije suočila sa poteškoćama u pokrivanju svojih finansijskih potreba zbog svoje solidne ekonomije, srednjoročnih izgleda za rast i niskog nivoa javnog duga. Prema Evropskoj komisiji, devizne rezerve Rumunije izgledaju generalno adekvatne, pokrivajući skoro pet meseci uvoza i više od 100% kratkoročnog spoljnog duga na kraju prošle godine.

Poslanički dom iz Bukurešta odbacio je danas predlog za preuzimanje političke odgovornosti, koji su pokrenuli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (u opoziciji), protiv socijaldemokratskog ministra poljoprivrede Florina Barbua. Opozicija je na jučerašnjim debatama kritikovala način na koji je ministar vodio proteste poljoprivrednika od početka godine, ali i činjenicu da je u pozitivnom kontekstu evocirao ime bivšeg komunističkog diktatora Nikolaja Čaušeskua. Istovremeno, potpisnici predloga su tvrdili da ministar Florin Barbu prkosi Rumunima koji svakodnevno plaćaju poskupljenje na pijaci i u prodavnicama, a da se bavi samo promocijom partijskih interesa. Florin Barbu je u odgovoru tvrdio da predlog sadrži mnogo neistina, kojima potpisnici žele da stvore konfuziju i iritaciju kako bi akumulirali izborni kapital.

Na plenarnoj sednici parlamenta u Bukureštu primljena je k znanju informacija predsednika Klausa Johanisa o odobrenju tranzita opreme i materijalnih dobara koje je Finska donirala Ukrajini i obuci 50 ukrajinskih vojnika da poznaju, koriste i održavaju ovu opremu. Potrebna sredstva potiču iz budžeta Ministarstva odbrane i biće naplaćena pristupom mehanizmu uspostavljenom u okviru misije vojne pomoći Evropske unije Ukrajini. Na istom sastanku, Parlament je primio k znanju i informaciju koju je šef države uputio u vezi sa odobrenjem snaga i sredstava rumunske vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova upućenih u misije i operacije van zemlje 2024. godine.

Predsednici Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Evropskog saveta Šarl Mišel i Evropskog parlamenta Roberta Mecola pozdravili su rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se po prvi put poziva na prekid vatre u ratu u pojasu Gaze, prenosi španska novinska agencija. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je, sa 14 glasova za, uz uzdržane Sjedinjene Američke Države, rezoluciju koja „poziva na hitan prekid vatre tokom meseca Ramazana (koji se završava 9. aprila) i vodi ka trajnom prekidu vatre“. Rezolucija zahteva, u isto vreme, ali bez povezivanja sa prvim zahtevom, „trenutno i bezuslovno oslobađanje svih talaca“ koje drži Hamas. Rat u Gazi, koji je počeo pre pet meseci, doveo je do preko 32.300 mrtvih, preko 74.600 ranjenih, a polovina stanovništva enklave je u neposrednoj opasnosti od gladovanja, prema palestinskim izvorima, koje citira đpanska novinska agencija. Kao odgovor na odluku Sjedinjenih Američkih Država da se uzdrže, premijer Benjamin Netanjahu otkazao je izraelsku posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Prema dopisniku Radija Rumunija iz Izraela, Netanjahuova odluka je još jedan dokaz produbljivanja krize u izraelsko-američkim odnosima.

Nacrt zakona o reformi socijalne pomoći u Rumuniji usvojen je odlučujućim glasom Poslaničkog doma. Dokument predviđa mnogo brže oduzimanje dozvole u ​​slučaju centara koji ne poštuju važeće propise, pojačana je efikasna terenska kontrolna funkcija socijalnih inspektora i uspostavljen je nacionalni elektronski registar lica koja imaju koristi od socijalnih usluga. Normativni akt je izradila Vlada nakon prošlogodišnjeg skandala u vezi sa domovima za stare u Voluntari – kod Bukurešta. Ministarka rada Simona Bukura-Opresku navodi da će nova zakonska regulativa promeniti socijalnu pomoć na bolje i zaštititi ugrožene osobe od mogućih zloupotreba. Opozicija je kritikovala nacrt zakona za koji kaže da ne rešava probleme na terenu.

Ekspresni put između Oradee i graničnog prelaza Borš 2, na autoputu Transilvanija, biće pušten za drumski saobraćaj 28. marta, mesec dana pre isteka roka za ugovor. Reporter Novosti Radio Romanije Aleks Lankuzov javio je da je austrijski građevinar posle dve godine završio radove na putu dugom 19 kilometara, koji će obezbediti bržu vezu sa granicom sa Mađarskom i dalje sa evropskom mrežom autoputeva. Ekspresni put Oradea-Borš 2 će se nastaviti ka jugu sa priključkom za Arad, sa ekspresnim profilom puta, u dužini od 140 kilometara. Od Arada i Temišvara skoro je završena studija izvodljivosti autoputa do Moravice, na granici sa Srbijom, koja će omogućiti bržu vezu sa Beogradom. Ministar saobraćaja Sorin Grindjanu izjavio je da vezni put Oradea – Autoput Transilvanija dolazi kao nastavak ekspresnog puta Arad-Oradea, deo međunarodne rute od Baltičkog do Egejskog mora. Imamo na aukciji sva 3 lota od Oradee do Arada, zatim dolazimo sa Autoputem 1 Arad – Temišvar i do kraja godine ćemo potpisati i dati pobednike i za tronson Temišvar-Moravica. Najkraći put od Baltičkog do Egejskog mora je onaj koji polazi iz Gdanjska, Varšave, Krakova, Košice, Debrecina, Oradee, Arada, Temišvara, Moravice, Beograda, Soluna. Ako želimo da napravimo ovaj put i da on prođe pored nas, moramo da se krećemo veoma, veoma brzo. Srbija će takođe uraditi oko 50 kilometara puta, rekao je Grindeanu.

U Temišvaru je održana manifestacija povodom proslavljanja projekta rumunsko-srpske prekogranične saradnje koji je nagradila Evropska komisija. Vlasti i korisnici Interreg-IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija sastali su se u Temišvaru kako bi proslavili pokretanje lokalne komunikacione kampanje RegioStars. Uz bespovratnu finansijsku podršku Evropske unije, Zapadni univerzitet u Temišvaru, Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru (Srbija), zajedno sa grupom za ekološku saradnju Nera Karaš-Severin iskoristili su svoju istraživačku i obrazovnu ekspertizu da ponude rešenje sanacije i zaštite životne sredine u rumunsko-srpskom prekograničnom području. Događaj je započeo aqktivnostima komunikacije koje podržava Evropska unija za projekat „Rumunsko-srpska mreža za evaluaciju i širenje uticaja aktivnosti vađenja bakra na kvalitet vode u prekograničnom području“, koji sufinansira Evropska unija. Projekat je učestvovao na RegioStars konkursu pod nazivom „Od rudnika do reka. Čuvari voda!“ i osvojio nagradu RegioStars 2023 u kategoriji „Zelena Evropa“. Na konkursu je učestvovalo 228 projekata koje sufinansira Evropska unija. Događaju su prisustvovali Monika Henčej, ​​direktor za komunikacije u Generalnom direktoratu za regionalnu i urbanu politiku Evropske komisije, Silvia Davidoju, ambasador Rumunije u Srbiji, prof. Enake Kosmin, prorektor Zapadnog univerziteta u Temišvaru, Sanda Limić, zamenik ministra (Ministarstvo za integracije Evropske unije iz Srbije). Dodatne informacije vezane za prekograničnu saradnju Rumunije i Srbije možete pronaći na sajtu www.romania-serbia.net.

Sofijski međunarodni filmski festival uključio je 5 rumunskih filmova. Dvadeset osmo izdanje Festivala (13-31. mart) održano je u glavnom gradu Bugarske, ali i u Plovdivu, Burgasu i Varni. Rumunska kinematografija je bila konstantno prisutna na ovom festivalu, filmovi rumunskih reditelja su tokom vremena nagrađivani u različitim sekcijama. Film ‘Horia’, koprodukcija Rumunija-Bugarska-Srbija, 2023, u režiji Ana-Marije Komanesku, učestvovao je u sekciji International Competition i prikazan je 22. i 23. marta. „Ne očekujte previše od smaka sveta“, koprodukcija Rumunija-Luksemburg-Francuska-Hrvatska, 2023, u režiji Radua Žudea, predlog Rumunije za dodelu Oskara 2024., učestvovala je u sekciji Balcan Competition i prikazan je 21. i 22. marta.

Rumunski kulturni institut i njegovi predstavnici u inostranstvu organizuju niz kulturnih događaja povodom obeležavanja 106. godišnjice Ujedinjebja Besarabije sa Rumunijom, koja će se održati u sredu. U Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije biće otvorena izložba slika koja obuhvata 100 dela umetnika iz Republike Moldavije, a u Narodnom pozorištu u Bukureštu zakazane su tri predstave u kojima će učestvovati glumci iz pozorišta dve zemlje. Koncert klasične muzike Nacionalnog kamernog orkestra sa orguljama održaće se u četvrtak u Kišinjevu, a na programu su dela rumunskih kompozitora i dela svetske klasične muzike.