Vesti – 20.03.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Newsroom и Marija Nenadić-Zurka, 20.03.2024, 18:15
Zajedničkog kandidata za gradonačelnika Bukurešta vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), doktora Katalina Kirstojua, upravnika Univerzitetske bolnice prestonice, zvanično su u sredu, na konferenciji za novinare, predstavili lideri dve stranke. Katalin Kirstoju se neće pridružiti nijednoj od dve formacije, već će biti podržan na lokalnim izborima 9. juna kao nezavisni kandidat. Narednih dana socijaldemokrate i liberali će objaviti i zajedničke kandidate za šest sektora Bukurešta. Podsećamo da se ove godine u Rumuniji održavaju sve vrste izbora – u junu lokalni i evropski parlamentarni izbori, u septembru predsednički i u decembru parlamentarni izbori. Ustavni sud je danas dao zeleno svetlo zakonu koji dozvoljava organizovanje predsedničkih izbora u septembru, čime je odbio žalbu koju su podneli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice. Opozicija je u žalbi tvrdila da dokument krši demokratske principe, jer je neustavno menjati izborna pravila nekoliko meseci pre datuma izbora.
Rumunija će ugostiti, u Mihail Kogalničanu (jugoistok), najveću NATO operativnu bazu u Evropi, pravi kopneni nosač aviona, kako je ovaj vojni objekat poznat u okviru Alijanse. Modernizacija baze počela je 2010. godine, u kontekstu rata u Avganistanu, ali se sada ušlo u novu fazu proširenja vojnog kompleksa. Odvajaju se značajna sredstva za izgradnju vojnog grada koji će sadržati bolnicu i školu. Vladina investicija je procenjena na 2,5 milijardi evra. Na kraju, Mihail Kogalničanu bi mogao da preuzme logistiku i ljudske resurse iz američke baze Ramštajn u Nemačkoj.
Ustavni sud Rumunije odložio je u sredu, za deseti april, raspravu o žalbi Višeg kasacionog suda i pravosuđa u vezi sa zakonom o beguncima, koji predviđa da će konačno osuđena lica koja se ne jave policiji u roku od sedam dana na isluženje zatvorske kazne biti smatrani pobeglim i rizikuju dodatnu kaznu između šest meseci i tri godine. Po oceni Višeg suda, ovim zakonom se krši pravo građana na pravično suđenje i slobodu pojedinca. Na spisku poznatih begunaca nalaze se bivši gradonačelnik Bukurešta, doktor Sorin Opresku, Alina Bika (bivša šefica Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma), Mario Jorgulesku (sin predsednika Profesionalne fudbalske lige Đina Jorguleskua) ili Paul Filip od Rumunije (nećak Kralja Karola II). Bivši gradonačelnik Baja Mare Katalin Kerekeš, koji je pobegao u Nemačku nakon što je osuđen na pet godina zatvora zbog uzimanja mita, doveden je u Rumuniju u utorak uveče i stavljen u karantin u Kazneno-popravnom centru maksimalnog obezbeđenja u Aradu (zapad). Kasnije je prebačen u Bukurešt.
Zaposleni u Nacionalnoj pošti Rumunije u sredu su stupili i štrajk upozorenja od 2 sata zbog niskih plata. Oni traže njihovo povećanje za oko 80 evra neto i povećanje bonusa lojalnosti za procenat između 5% i 10%. Nacionalni blok sindikata je saopštio da će, ukoliko se ne reše pregovori o kolektivnom ugovoru o radu, doći do generalnog štrajka. Sindikalni lider je naglasio da će skoro polovina stanovništva Rumunije imati probleme u slučaju generalnog štrajka, imajući u vidu delatnost Pošte Rumunije, a to je podela penzija za više od 5 miliona penzionera, raspodela sve vrste socijalne pomoći i drugih beneficija koje Ministarstvo rada dodeljuje licima u stanju subzistencije. Prema podacima Nacionalnog bloka sindikata, dve trećine zaposlenih u Rumunskoj pošti prima minimalnu platu u privredi.
Zahtev za isplatu broj 3 iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost kasni u odnosu na fazu u kojoj bi trebalo da budemo i od suštinske je važnosti da se 2024. iskoristi za ubrzanje implementacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, rekla je u sredu Selin Gauer, zvaničnica Evropske Komisije. Na godišnjoj konferenciji o implementaciji Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, ministar za investicije i evropske projekte Adrian Kaču rekao je da plan u celini napreduje u odnosu na prošlu godinu, ali je priznao da su određene prekretnice i ciljevi u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i dalje u kašnjenju. On je napomenuo da trenutno nema rizika u vezi sa Planom, ali Rumunija mora da se drži njegove implementacije i da se mora ulagati. Prema rečima ministra, Rumunija trenutno na svom računu ima 9,4 milijarde evra, što znači više od 33% od ukupno izdvojenih sredstava.
EU je postigla privremeni sporazum koji predviđa bescarinski pristup tržištima Evropske unije za proizvođače hrane u Ukrajini do juna 2025. godine, saopštio je u sredu Evropski parlament. Odluka je u skladu sa januarskim predlogom Evropske komisije da se do juna 2025. suspenduju porezi i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode, ali uz mogućnost aktiviranja „hitne kočnice” na živinu, jaja i šećer, što znači da će se uvesti carine ako uvoz pređe prosečan nivo iz 2022. i 2023. godine. Evropski parlament je takođe dobio uveravanja od Evropske komisije da će reagovati ako se poveća uvoz ukrajinske pšenice. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Evropska unija je ukinula carine na uvoz iz Ukrajine, ali su se Poljska i druge susedne države suočile sa prevelikom zalihama žitarica, a poljoprivrednici su protestovali protiv nelojalne konkurencije. Pogođeni su i rumunski poljoprivrednici, koji su svoje useve prodavali po nepovoljnim cenama. Ukrajina je bila jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica pre nego što je ruska invazija 2022. godine smanjila njenu sposobnost da isporučuje poljoprivredne proizvode preko svojih crnomorskih luka.
Na Međunarodni dan frankofonije, koji se obeležava svake godine 20. marta, nekoliko kulturnih institucija u Bukureštu organizovali su posebne događaje. Nacionalni muzej rumunske književnosti organizovao je predstavljanje rumunskih pisaca koji su imali duboku vezu sa francuskim kulturnim svetom, prevodili ili pisali svoja dela na francuskom jeziku. U četvrtak će studenti L’Ecole Francaise Internationale de Bucarest učestvovati u obilasku sa vodičem na francuskom jeziku, koji će predstaviti Stephan Artaud, muzeograf koji je na praksi u Nacionalnom muzeju rumunske književnosti. Kuća umetnosti „Dinu Lipati” do 23. marta organizuje 8. izdanje Festivala „Volim Lipati”. Tokom manifestacije, Dan Frankofonije biće obeležen Izvanrednim recitalom u izvođenju specijalnog gosta iz Francuske, pijaniste Dimitrija Malinjana. Malo pozorište obeležiće Dan Frankofonije predstavom Molijerevog „Tartufa“, u režiji Đelua Kolčega, koja će se održati u subotu. A pozorište „Notara” pripremilo je specijalno izdanje programa „Dijalozi bez maske”, sa gostom Vasileom Širlijem, a tema razgovora je „Od Bukurešta do Diznilenda. Putovanje, put, priča“. Vasile Širli je rumunski kompozitor koji je osvojio Francusku. 30 godina je bio direktor muzičkog odeljenja u Diznilendu u Parizu.
Rumunija će ove godine biti prisutna na Venecijanskom bijenalu umetnosti u Italiji. U sredu je u Bukureštu objavljen projekat koji će predstavljati zemlju na 60. izdanju ove velike međunarodne izložbe. Predlog Rumunije nosi naziv „Šta je rad” i potpisuje ga Šerban Savu. Izložba, napominje Institut za kulturu Rumunije, ispituje ikonografiju rada, crpeći inspiraciju iz istorijskog realizma i propagandne umetnosti iz zemalja koje su bile deo takozvanog „Istočnog bloka”. Na Venecijanskom bijenalu, koje će se održati od 20. aprila do 24. novembra, biće predstavljene izložbe iz 87 zemalja.
Tri rumunske teniserke – Simona Halep, Ana Bogdan i Žaklin Kristijan – poražene su prvog dana VTA 1.000 turnira u Majamiju (Florida, SAD), sa nagradama od preko 8,7 miliona dolara. Žaklin Kristijan je izgubila od Francuskinje Dajan Pari rezultatom 6-7, 2-6, dok je Ana Bogdan poražena od Čehinje Katerine Sinjakove rezultatom 6-2, 6-4. Simona Halep je svoj prvi meč posle duže pauze odigrala protiv Špankinje Paule Badose, koja ju je pobedila sa 1-6, 6-4, 6-3. Simona je dominirala u prvom setu, ali je imala poteškoća kako je meč odmicao, a na kraju drugog seta joj je bila potrebna medicinska pomoć. Organizatori turnira u Majamiju ponudili su vajld kard Halepovoj, koja više nije na VTA rang listi. Bivša prva teniserka sveta, nije igrala zvaničnu utakmicu od 29. avgusta 2022. godine, pošto je bila pozitivna na antidoping kontroli. Sud za sportsku arbitražu u Lozani priznao je početkom ovog meseca žalbu rumunske teniserke i smanjio njenu prvobitnu suspenziju od četiri godine na devet meseci.