Vesti – 27.02.2024
Vesti dana
Newsroom и Dragana Diamandi, 27.02.2024, 16:02
Učesnici Pariske konferencije podrške Ukrajini, organizovane na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, potvrdili su jedinstvo i rešenost da nastave da podržavaju ratne napore ukrajinske vojske. Predsednik Volodimir Zelenski poslao je snimljenu poruku u kojoj je zahvalio francuskom predsedniku na inicijativi i prisutnim liderima na dosadašnjoj pomoći njegovoj zemlji i na budućem angažmanu. Predsednik Makron je izjavio da je poraz Rusije neophodan za garantovanje bezbednosti i stabilnosti evropskog kontinenta. Prisutni lideri složili su se o formiranju koalicije koja će Kijevu obezbediti rakete i bombe srednjeg i dugog dometa, neophodne za odbranu. Prisutni na sastanku, rumunski predsednik Klaus Johanis pozdravio je pristup predsednika Makrona i istakao da su jedinstvo i solidarnost međunarodne zajednice u podršci Ukrajini od suštinskog značaja i da se moraju održati. Šef države je rekao da će Rumunija nastaviti da podržava Ukrajinu na svim nivoima, koliko god bude potrebno.
Radnici aerodroma danas su organizovali protest ispred Ministarstva finansija u Bukureštu, kako bi izrazili svoje nezadovljstvo povodom kako su naveli diskriminatornih praksi u vezi plata. Kvalifikovano vazduhoplovno osoblje nije lako pronaći i ne može se obučavati iz dana u dan, a Rumunija se već bori sa nedostatkom specijalizovane radne snage, navodi profesionalni sindikat. Poziva se na ukidanje kriterijuma zasnovanih na plafonima plata, jer su diskriminatorni i obeshrabruju profesionalizam. S druge strane, taksisti koji od ponedeljka protestuju u centru prestonice pozvani su u sredu u vladu da razgovaraju o svojim pritužbama. Tvrde da alternativne transportne platforme stvaraju nelojalnu konkurenciju i traže od vlade da izda hitnu uredbu kako bi se pridržavali istih pravila. Taksisti traže ograničenje broja odobrenja za alternativni prevoz i slične tarife za obavezno osiguranje.
Rumunski poslanici usvojili su danas Nacrt zakona koji zabranjuje prodaju maloletnicima elektronskih cigareta, uređaja za zagrevanje duvana, ali i nikotinskih kesica za oralnu upotrebu. Prema novim odredbama, oni koji prekrše zakon platiće kazne do 100 hiljada leja (20 hiljada evra). Normativni akt predviđa i da će sankcije za učenike koji koriste ove proizvode u obrazovnim ustanovama utvrditi Ministarstvo prosvete. Sve poslaničke grupe su saopštile da podržavaju nove mere, a Poslanički dom je organ koji odlučuje o ovom pitanju.
Borba protiv korupcije ostaje prioritet za Rumuniju, istakli su zvaničnici koji su prisustvovali predstavljanju izveštaja o radu Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije za 2023. godinu. Poverenje je reč koja sumira aktivnosti Uprave u prošloj godini, rekao je glavni tužilac te institucije Marius Voineag. Za 2024. godinu, s obzirom na izborni kontekst, Uprava za borbu protiv korupcije obećava da će i dalje imati istu odlučnost u borbi protiv korupcije, a pažnja će biti usmerena na glavne slučajeve korupcije i na prioritetne oblasti, sa direktnim uticajem na živote građana.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i lideri zemalja članica pozdravili su ratifikaciju protokola, ogromnom većinom glasova, u mađarskom parlamentu, o prijemu Švedske u NATO, završna faza koja prethodi prijemu poslednje skandinavske zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Sa Švedskom u NATO-u, ojačaćemo poziciju odbrane i odvraćanja na istočnom krilu i nastavićemo snažnu podršku Ukrajini“ – naglasio je tom prilikom predsednik Rumunije Klaus Johanis.
75% stranaca koji su 2023. godine podneli zahteve za izdavanje dozvole za rad Imigracionoj službi okruga Doljž su državljani Bangladeša, Pakistana, Šri Lanke i Nepala. Na nivou institucija registrovano je 1.464 zahteva za izdavanje dozvole za zapošljavanje stranaca, 40 odsto manje nego 2022. godine, kada je podneto 2.423 zahteva.
Najviše se za zapošljavanje prijavilo stranaca iz Bangladeša (432), zatim iz Pakistana (263), Šri Lanke (226), Nepala (164), Egipta (85), Indije (78), Turske (52), Etiopije (40), Filipina (36), Kosova (19), Maroka (15), Sirije (13), Sudana (12), Vijetnama (8), Srbije (7), Kameruna (7), Kube (5) i Republike Moldavije (5).
Imigraciona služba Dolj prošle godine je izdala 359 dozvola za zapošljavanje stalnih i visokokvalifikovanih radnika. Oblasti u kojima radi najviše zaposlenih stranih državljana su građevinarstvo, ugostiteljstvo – Horeca, konfekcija, prehrambena industrija, poljoprivreda, proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala, automobilska industrija i sport (fudbaleri).
Službenici Imigracione službe okruga Doljž 2023. godine su obezbedili boravišne vize za preko 5.700 lica, od kojih su skoro 4.000 državljani iz zemalja Trećeg sveta, najviše iz Republike Moldavije, Turske, Sirije, Irana, Jordana i skoro 1.460 građana Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarske, većina iz Italije, Španije i Francuske. Na liniji suzbijanja nelegalnog boravka u nezakonitim situacijama otkriveno je 77. stranaca za koje je izdato 49 rešenja o povratku, kojima je utvrđena obaveza povratka ili rok za dobrovoljni napištanje teritorije Rumunije, 12. je zatražilo neki vid međunarodne zastite, 6. lica je smešteno u prihvatni centar, a 60 sprovedeno do graničnog prelaza.Tehničko-ekonomski savet Nacionalne železničke kompanije (CFR SA) odobrio je optimalne varijante iz Studije izvodljivosti za cilj rehabilitacije ili modernizacije železničke pruge Rešica Nord – Temišvar Nord sa proširenjem Vojteni – Stamora Moravica – Frontiera.
Savet je pozitivno odobrio optimalne opcije predstavljene, na dve deonice, i to: komponenta A: Temišvar Nord (Sever) – Stamora Moravica – Frontiera (58 kilometara) predložena za finansiranje posredstvom Programa transporta 2021-2027, u vrednosti od skoro 2,1 milijarde leja , bez PDV-a; komponenta B: Resica Nord – Vojteni (59 kilometara) predložena za finansiranje iz bespovratnih eksternih izvora finansiranja, iz državnog budžeta i/ili drugih zakonom utvrđenih izvora.Vresdnost ove investicije iznosi preko 1,4 milijarde leja, takodje bez PDV-a.
U cilju postizanja tehničkih parametara predviđenih studijom izvodljivosti, glavni ciljevi radova na modernizaciji dve deonice su, za komponentu A: povećanje maksimalne brzine saobraćaja na 120 km/h za putničke vozove i na 80 km/h. za teretne vozove h, modernizacija 9 stanica/stajališta/kretnih mesta; sanacija 23 pružna prelaza, 21 most i 19 pasarela; za komponentu B: povećanje maksimalne brzine saobraćaja na 120 km/h za putničke vozove i na 80 km/h za teretne, modernizacija 12 stanica, stajališta; sanacija 35 putnih prelaza, 12 mostova i 119 pasarela. Rok za izvršenje investicija na dve deonice je 50 meseci za deonicu Temišvar Sever – Stamora Moravica – Frontiera, a za deonicu Rešica Nord – Vojteni biće 60 meseci.
Savez Srba u Rumuniji organizovao je festival vina u selu Belobreška u opštini Požežena okruga Karaš-Severina. S druge strane, Savez Srba iz Stare Moldave organizovao je u lokalnom Srpskom regionalnom kulturnom centru manifestaciju „Putevima svetosavlja“, kojom je razvijena saradnja izmedju OŠ „Ratko Mitrović“ u Čačku i Srpskog odeljenja Tehnološke gimnazije ,,Dunavska klisura“ iz Stare Moldove. A u Beogradu Muzej knjige i putovanja „Adligat” organizovao je književni portret pisca dr Slavomira Gvozdenovića, nekadašnjeg narodnog poslanika Saveza Srba u Rumuniji.