Vesti – 01.02.2024
Premijer Ukrajine Denis Šmihal pozdravio je odluku Evropske unije da njegovoj zemlji odobri dodatni finansijski paket u iznosu od 50 milijardi evra. Države članice EU još jednom pokazuju svoju solidarnost i jedinstvo u podršci ukrajinskom narodu da se odupre ratu“, napisao je Šmihal na društveno mreži X. Prethodno je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio na istoj platformi. da je svih 27 zemalja članica EU odobrilo ovaj paket. Prema nekim evropskim diplomatama, sporazum EU uključuje godišnje rasprave o ovom paketu i reviziju plana za dve godine, ako bude potrebno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je
napomenuo da je postignuti sporazum od suštinskog značaja za obezbeđivanje
predvidivosti podrške Ukrajini, ali i za prenošenje snažne političke poruke
Unije. On je ponovio da Ukrajina mora ostati prioritet Unije, a podrška ovoj
zemlji mora da se nastavi i na ekonomskom i na vojnom planu. Lideri Evropske
unije vodili su diskusiju i o zabrinjavajućom situacijom na Bliskom istoku.
Rumunija je oštro osudila teroristički napad Hamasa. Potrebna su hitna rešenja
za oslobađanje talaca i obezbeđivanje humanitarne pomoći u Gazi, naglasio je
Johanis.
Newsroom, 01.02.2024, 18:06
Premijer Ukrajine Denis Šmihal pozdravio je odluku Evropske unije da njegovoj zemlji odobri dodatni finansijski paket u iznosu od 50 milijardi evra. Države članice EU još jednom pokazuju svoju solidarnost i jedinstvo u podršci ukrajinskom narodu da se odupre ratu“, napisao je Šmihal na društveno mreži X. Prethodno je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio na istoj platformi. da je svih 27 zemalja članica EU odobrilo ovaj paket. Prema nekim evropskim diplomatama, sporazum EU uključuje godišnje rasprave o ovom paketu i reviziju plana za dve godine, ako bude potrebno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je
napomenuo da je postignuti sporazum od suštinskog značaja za obezbeđivanje
predvidivosti podrške Ukrajini, ali i za prenošenje snažne političke poruke
Unije. On je ponovio da Ukrajina mora ostati prioritet Unije, a podrška ovoj
zemlji mora da se nastavi i na ekonomskom i na vojnom planu. Lideri Evropske
unije vodili su diskusiju i o zabrinjavajućom situacijom na Bliskom istoku.
Rumunija je oštro osudila teroristički napad Hamasa. Potrebna su hitna rešenja
za oslobađanje talaca i obezbeđivanje humanitarne pomoći u Gazi, naglasio je
Johanis.
Rumunska vlada je po hitnom postupku, izmenila zakon o sajber bezbednosti, tako da državne institucije treba da budu obaveštene u roku od najviše 48 sati ako je ugrožena IT infrastruktura bilo kog subjekta u zemlji i da se brzo spreče rizici. Promene su unete nakon sajber napada na sajtove Nacionalne direkcije za sajber bezbednost i Poslaničkog doma. Ministar za istraživanje i digitalizaciju Bogdan Ivan izjavio je da, u slučaju Direkcije napad nije bio uspešan, dok je kod Poslaničkog doma ukradeno preko 300 dosijea sa javnim dokumentima, kao i podaci koji nisu namenjeni javnosti kao što su kopije ličnih dokumenata parlamentaraca, ukljućujući kopiju lične karte premijera Marčela Čolaka.
Rumunski senatori i poslanici počeli su u četvrtak prvo redovno zasedanje parlamenta, u ovoj godini i poslednje u ovom sazivu. Među prioritetima vladajućih starnaka Socijaldemokratske (PSD) i Nacionalne liberalne partije, nalaze se projekti neophodni za ispunjavanje prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, kao i oni koji se odnose na igre na sreću i suzbijanje konzumiranje droga. Sa svoje strane, opozicija želi da spreci eventualna povećanja poreza i kršenje Ustava.
Očekuje se da će hiljade rumunskih uzgajivaća povrća u kancelarijama Agencije za plaćanja i intervencije za poljoprivredu (APIA) zatražiti podršku koju im država nudi u kontekstu prijavljenih gubitaka zbog rata u susednoj Ukrajini. Zahteve za isplatu kompenzacije moraju podneti do 8. marta u županijskim centrima APIA. Direktni grant predstavlja kompenzacionu uplatu po površini i u lejima je ekvivalentan 100 evra po hektaru. Maksimalna vrednost direktnog granta ne može premašiti ekvivalent u lejima od 280.000 evra. S druge strane, u zemlji i prevoznici poljoprivrednici nastavljaju proteste nezadovoljni ekonomskom i socijalnom politikom vlade.
Vlada u Bukureštu ovlastila je Ministarstvo finansija da angažuje advokatsku kancelariju koja će zastupati Rumuniju u pravnom procesu koji je američka farmaceutska kompanija Fajzer pokrenula protiv Rumunije. Predmet je upućen belgijskom sudu u Briselu, a prvo suđenje zakazano je za 20. februara. Decembra prošle godine, kompanija sa sedištem u Njujorku obavestila je Vladu u Bukureštu o pokretanju parnice za povraćaj izvesnih suma novca, nakon nedovršene kupovine 28 miliona doza vakcine protiv Kovida. Sličnu tužbu Fajzer je pokrenuo i protiv Poljske i Mađarske, a ministar zdravlja iz Bukurešta Aleksandru Rafila nedavno je rekao da će Rumunija sarađivati sa poljskom stranom u odbrani.
Stopa nezaposlenosti ostala je na 5,9 odsto u EU i 6,4 odsto u zoni evra u decembru 2023. u poređenju sa prethodnim mesecom, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). Sa stopom nezaposlenosti od 5,4% u decembru, Rumunija je među zemljama članicama EU sa niskom stopom nezaposlenosti. U decembru 2022. stopa nezaposlenosti u evrozoni iznosila je 6,7 odsto, a u EU 6,1 odsto. Među zemljama članicama EU, najniže stope nezaposlenosti u decembru zabeležile su Malta (2,4%), Poljska (2,7%), Češka (2,8%) i Nemačka (3,1%), a sa druge strane Španijia (12%) i Grčka zabelešile su najvise stope nezaposlenosti.
Bukureštanska berza (BVB) je prošle godine zabeležila neviđene rezultate. U 2023.godini uspešno je završen najveći listing akcija u Evropi kompanije Hidroelektrika, vredan skoro dve milijarde evra. Prosečna dnevna likvidnost po svim vrstama instrumenata kotiranih na glavnom tržištu i multilateralnom sistemu trgovanja dostigla je 153 miliona leja (oko 30,6 miliona evra). Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 60% u odnosu na 2022. godinu, naglašavajući poverenje investitora u efikasnost i transparentnost tržišta kapitala.
Tri kompanije iz Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine dostavile su ponude za izgradnju drumskog mosta preko reke Prut kod Undjena, u okrugu Jaši, na moldavsko-rumunskoj granici. To će biti prvi most preko reke Pruta sa četiri trake, imaće dužinu od 262 metra, a predvidjena je izgradnja puta koji će omogućiti vezu sa budućim autoputem Unirii, deonica Targu Neamt-Jas-Undjeni (istočna Rumunija), koja je sada u fazi projektovanja. Ugovor je vredan približno 160 miliona leja (ekvivalent približno 32 miliona evra), iz evropskih fondova. Rok za završetak radova je 24 meseca, navode u Preduzeću za puteve.
Sanitas federacije i Zdravstvena solidarnost protestvovali su danas ispred sedištu ministarstava zdravlja i rada u Bukureštu. Oni traže povećanje plata od najmanje 20 odsto za sve profesionalne kategorije. Viorel Hušanu, predsednik Sanitasa Bukurešt, najavio je da će, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni u narednih 10 dana, razmotriti generalni štrajk, zajedno sa ostalim zdravstvenim sindikatima. Pored zahteva za plate, demonstranti zahtevaju i bolje uslove rada i potrebu za novim zapošljavanjem u sistemu.
Oko 1.000 traktora blokiralo je u četvrtak ulice u Briselu, gde se održava samit Evropske unije, usred nezadovoljstva poljoprivrednika evropskom politikom u ovoj oblasti, prenose AFP i Rojters. Neki od farmera prisutnih na trgu ispred Evropskog parlamenta gađali su sedište Evropske komisije jajima i zapalili gume. Slični protesti održani su poslednjih nedelja širom Evropske unije. Poljoprivrednici su nezadovoljni restrikcijama koje evropska politika nameće za životnu sredinu, prodorom na slobodno tržište ukrajinskih proizvoda i povećanjem troškova, posebno kao posledica povećanja akciza na gorivo i ukidanje pojedin subvencija. U tom kontekstu, Evropska komisija je već preduzela neke mere da zaštiti poljoprivrednike, kao što je predlog da se ograniči uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda i ublaže ekološki propisi u vezi sa neobrađenim zemljištem. U Francuskoj, gde farmeri već neko vreme protestuju, vlada je odustala od namere da postepeno smanjuje subvencije za gorivo i obećala dodatnu pomoć za poljoprivrednike. Medjutim, farmeri tvrde da su mere nedovoljne, protesti se šire i u Belgiji, Italiji, Španiji i Portugalu.
