Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti – 30.01.2024

Vesti – 30.01.2024

Predsednik Rumunije Klaus Johanis boraviće u Briselu u sredu i četvrtak. Šef države će u sredu učestvovati na ceremoniji odavanja počasti koju organizuje Evropska komisija u znak sećanja na Žaka Delora (1925-2023), bivšeg predsednika Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, a u četvrtak na specijalnom sastanku Evropskg saveta. Glavna tema sastanka Saveta je postizanje koncenzusa na nivou zajednice o glavnim elementima u paketu za reformu Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. Najvažnije odluke odnose se na podršku Ukrajini, na svim nivoima, uključujući i vojnu pomoć preko Evropskog mirovnog fonda, u skladu sa potrebama Ukrajine. Klaus Johanis će se čvrsto založiti da Ukrajina ostane glavni prioritet na dnevnom redu EU.

Newsroom, 30.01.2024, 17:21

Indeks percepcije korupcije 2023, koji svake godine objavljuje Transparensi internešenel, pokazuje da je većina zemalja napravila mali ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije u javnom sektoru. Na nivou Evropske unije, antikorupcijski napori su stagnirali ili su u padu u većini država članica. Prosek EU ostaje konstantan u poslednjih pet godina i iznosi 64 poena. Sa 46 poena od mogućih 100, Rumunija je i dalje među zemljama EU sa najlođijim rezultatima, pored Bugarske (45 poena) i Mađarske (42 poena), što odražava značajne nedostatke u vladavini prava. Na nivou država članica EU, utvrđeno je da mere za borbu protiv korupcije i dalje su bile podrivane oslabljenim mehanizmima kontrola i ravnoteža, koji imaju za cilj da obezbede kontrolu i ravnotežu u vladavini prava. U nekoliko zemalja, uključujući Rumuniju, postoji veliki jaz između zakonskih odredbi i načina na koji se one sprovode. Što se tiče Romunije Transperenci International preporučuje ažuriranje zakonodavstva u oblasti javnog integriteta, poboljšanje transparentnosti organizacije i donošenja odluka, uključujući efikasne javne konsultacije i poboljšanje pristupa informacijama od javnog interesa.

Stopa nezaposlenosti u Rumuniji je na kraju prošle godine iznosila 2,93%, što je za 0,12 procentnih poena niža u odnosu na isti period 2022. Prema podacima centralizovanim od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju decembra 2023. godine ukupan broj registrovanih nezaposlenih osoba iznosio je 235.636. Što se tiče prebivališta, u ruralnoj sredini zabelešeno je skoro 68.000 nezaposlenih, a u gradskoj 167.000.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, boravi u Bukureštu, kako bi izvršila novu procenu ekonomije. Misija se održava četiri meseca nakon prethodne posete i ima savetodavnu ulogu. MMF procenjuje ekonomski rast Rumunije od 2,3% ove godine i budžetski deficit od 6% BDP-a. MMF bukureštanskim vlastima preporučuje dodatne reforme, posebno u oblasti oporezivanja. Eksperti MMF-a su prošle jeseni objasnili i da su glavne mere o kojima bi vlasti u Bukureštu trebalo da razmišljaju ukidanje poreskih olakšica i privilegija, spovedjenje efikasne mere PDV-a, reforma poreza na imovinu i da podstaknu tranzicije ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika. Trenutno Rumunija nema sporazum o finansiranju sa MMF-om.

U Rumuniji, sindikalci zdravstva najavili su da nastavljaju proteste, jer smatraju da je trenutna ponuda Vlade nedovoljna. Predstavnici Saveza sanitarne solidarnosti rekli su da će im Izvršna vlast obezbediti prosečno povećanje primanja za ovu godinu od svega 13,9%, što je manje od povećanja koje su tražili. Takođe, po mišljenju sindikalaca, Vladin predlog ne zadovoljava nijedan od zahteva u pogledu profesionalnog života ili povećanja kvaliteta medicinskog statuta.

Pripadnici srpske manjine u Rumuniji obelezili su 27. januara slavu Svetog Savu. Na Savindan, na naš nacionali praznik, potvrđumo naš identitet, kroz koji se svake godine obnavljamo kao licnosti i kao narod, budimo složni delujmo u svetosavskom duhu, po pozivu Svetog Save, našeg prvog učitelja i podržimo jedinu srpsku gimnaziju svojim prilogom na Svetosavskoj akademiji i tradicionalnom balu, napisao je Savez Srba u Rumuniji. U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, 27. januara 2024. godine u Nacionalnoj rumunskoj operi u Temišvaru, održana je Svetosavska akademija. Prisutnima su se obratili izaslanik predsednika Republike Srbije Dejan Savić, savetnik premijera Rumunije Andrej Jon Ungar, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević, ambasador Stefan Tomašević, zamenik gradonačelnika Temišvara Kosmin Tabara, a u ime predsednika Rumunije Klausa Johanisa pročitano je pismo čestitke. Ambasador Tomašević je u svom obraćanju podsetio da se ovogodišnja Svetosavska akademija održava 805 godina nakon što je Srpska pravoslavna crkva na čelu sa njenim arhipeiskopom Svetim Savom postala samostalna. Podsetio je da se Dan Svetog Save u Rumuniji obeležava i kao Dan srpskog jezika u Rumuniji. Svetosavske svečanosti održane su 26. januara u Aradu i 28. januara u Rešiti.

Povodom praznika Svetog Save, duhovnog zastitnika prosvetnih ustanova, Savez Srba u Rumuniji uručio je poklon pakete predskolarcima, učenicima i zaposlenima u srpskim obrazovnim ustanovama u Temišvaru. Učenici jedine srpske gimnazije u Rumuniji Dositej Obradović“, iz Temišvara, izveli su priredbu u čast Svetog Save, školske slave, velikog duhovnog zaštitnika srpskog naroda. Sveti Sava je bio najveci srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, ucenika i djaka.

Učenici srpskog odeljenja Tehnoloske gimnazije Dunavska Klisura“ u Novoj Moldavi i njihove kolege koje uče srpski jezik kao nastavni predmet, prigodnom priredbom obelezili su Dan Svetog Save, koji je podigao tri manastira Bazjaš, Zlatica i Kušić u blizini Derdapske klisure.

Savet okruga Dolž započeo je, u Bugarskoj i Srbiji kampanju promocije evropskih destinacija Međunarodnog aerodroma Đorđe Konstantinesku“ iz Krajove. Rukovodstvo Županijskog veća i predstavnici Aerodroma Krajova imali su sastanak sa predstavnicima vlasti, poslovnog okruženja, civilnog društva iz Vidina i Montane, kojima su predstavili prednosti vazdušnog saobraćaja sa ovog aerodroma, vazdušnog čvorišta juznog dela Dunava, kako za bugarsku, tako i za srpsku stranu.

Predsednik Veća okruga Dolž Kosmin Vasile izjavio je da je tokom vremena mnogo bugarskih i srpskih državljana koristilo usuge aerodroma Krajova. Nalazimo se u neposrednoj blizini sto znači da su troškovi znatno manji od usluga drugih obližnji aerodroma kao što su letovi, presedanja, udaljenost. Posluje sa niskotarifnim kompanijama, jer je i finansijski deo važan za sve. Na primer, cena povratne karte Brisel -Krajova kosta manje od 20 evra, što znači jeftinija je od benzina ili dizela koji nam je potreban do Sofije. Aerodrom Krajova ima redovne avio linije do 12 evropskih destinacija, rekao je predsednik Veća županije Dolz.

Direktor aerodroma Krajova Sorin Manda izjavio je da iako se se grad Krajova nalazi na jednakoj udaljenosti izmedju Bukurešta i Beograd ili Bukurešta i Sofije, poslednjih godina uočeno je smanjene broj bugarskih i srpskih putnika. Otvorili smo dva nova terminala, sa većim prostorima za putnike, a prošla godina je bila najbolja godina u istoriji aerodroma Krajova, sa skoro 600.000 putnika. Aerodrom Krajova se modernizuje, u ovom periodu ima koristi od investicija od preko 150 miliona evra, rekao je Sorin Manda. Cene povratne karte kreću se od 10-12 evra. Prilikom izgradnje novog aerodroma, posebno smo mislimo na putnike te su naše aerodromske takse za avio-kompanije veoma niske. Krajova je bezbedan grad, aerodrom ima prostran parking, pod video nadzorom 24 sata dnevno po ceni od nekoliko evra nedeljno. Tokom letnje sezone dostupna su čarter letovi za Antaliju, Tunis, Rodos, Krit , Istanbul, naveo je Sorin Manda.Slični sastanci za promociju aerodroma Krajova biće organizovani u Plevni i Vraci, u Bugarskoj, ali i u Srbiji.