Vesti – 21.12.2023
U Bukureštu je danas održan pomen herojima koji su poginuli za slobodu u antikomunističkoj revoluciji pre 34 godine. 21. decembar 1989. godine smatra se prvim danom Revolucije u glavnom gradu, nakon neuspelog mitinga koji je sazvao diktator Nikolaje Čaušesku, praćenog podizanjem barikada u centru grada i krvavom represijom protiv antikomunističkih demonstranata. Čaušeskuov govor, pun obećanja i u kome su evocirane tekovine komunizma, prekinut je zvižducima učesnika. Obraćanje naciji je emitovano na radiju i televiziji, ali prenos je naglo prekinut. Uveče su se okupile grupe demonstranata, na koje su represivne snage otvorile vatru, ubivši i ranivši mnoge od njih. Takođe, mnogi demonstranti su uhapšeni. Pokrenuta nedelju dana ranije, u Temišvaru (zapad) i propagirana u drugim velikim gradovima, Revolucija je kulminirala u Bukureštu, 22. decembra, bekstvom Čaušeskua iz sedišta Centralnog komiteta komunističke partije. Uhvaćeni i suđeni po kratkom postupku, Čaušesku i njegova supruga Elena pogubljeni su 25. decembra. Rumunija je bila jedina komunistička zemlja u Evropi u kojoj je promena režima izvršena krvoprolićem. U decembru 1989. godine ubijeno je više od hiljadu ljudi. Mladi moraju da znaju da je sloboda koju danas imaju plaćena životima hiljada heroja, rekao je danas premijer Marčel Čolaku. U poruci je istakao da je rumunska revolucija iz decembra 1989. godine bila trenutak kada je ideal slobode pobedio teror koji je bio snažno uspostavljen nad stanovništvom.
Newsroom, 21.12.2023, 18:07
U Bukureštu je danas održan pomen herojima koji su poginuli za slobodu u antikomunističkoj revoluciji pre 34 godine. 21. decembar 1989. godine smatra se prvim danom Revolucije u glavnom gradu, nakon neuspelog mitinga koji je sazvao diktator Nikolaje Čaušesku, praćenog podizanjem barikada u centru grada i krvavom represijom protiv antikomunističkih demonstranata. Čaušeskuov govor, pun obećanja i u kome su evocirane tekovine komunizma, prekinut je zvižducima učesnika. Obraćanje naciji je emitovano na radiju i televiziji, ali prenos je naglo prekinut. Uveče su se okupile grupe demonstranata, na koje su represivne snage otvorile vatru, ubivši i ranivši mnoge od njih. Takođe, mnogi demonstranti su uhapšeni. Pokrenuta nedelju dana ranije, u Temišvaru (zapad) i propagirana u drugim velikim gradovima, Revolucija je kulminirala u Bukureštu, 22. decembra, bekstvom Čaušeskua iz sedišta Centralnog komiteta komunističke partije. Uhvaćeni i suđeni po kratkom postupku, Čaušesku i njegova supruga Elena pogubljeni su 25. decembra. Rumunija je bila jedina komunistička zemlja u Evropi u kojoj je promena režima izvršena krvoprolićem. U decembru 1989. godine ubijeno je više od hiljadu ljudi. Mladi moraju da znaju da je sloboda koju danas imaju plaćena životima hiljada heroja, rekao je danas premijer Marčel Čolaku. U poruci je istakao da je rumunska revolucija iz decembra 1989. godine bila trenutak kada je ideal slobode pobedio teror koji je bio snažno uspostavljen nad stanovništvom.
Vlada Bukurešta odobrila je na sastanku u četvrtak nacrt zakona o razvoju investicija u oblasti energije vetra na moru u Crnom moru. Prema normativnom aktu, Ministarstvo energetike je nadležno u oblasti vetroelektrana na moru. Usvajanje zakonodavnog okvira za početak eksploatacije rumunskih izvora vetra na moru je vitalni korak u obezbeđivanju energetske nezavisnosti i otpornosti Rumunije, što je istovremeno i opredeljenje naše zemlje u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost“, “, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike. Prema saopštenju, podaci Svetske banke pokazuju da Rumunija ima potencijal vetra na moru od 76 GW instalisane snage, što predstavlja povoljan ambijent za razvoj ove vrste obnovljive energije. Kroz ovaj projekat, Rumunija napreduje u postizanju željene tranzicije i dekarbonizacije energetskog sistema, kao i u konsolidaciji svog statusa regionalnog lidera u oblasti energetike.
Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj uniji po broju smrtnih slučajeva od uzroka koji su mogu biti sprečeni i od uzroka koji se mogu lečiti, prema izveštaju o stanju zdravlja EU 2023. U 2020. godini, u Rumuniji je registrovano 358 smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti na 100.000 stanovnika, što je skoro dvostruko vise od proseka EU (180 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika) i 235 smrtnih slučajeva od izlečivih uzroka na 100.000 stanovnika, 2,5 puta više od proseka EU koji belezi 92 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika. Rashodi za zdravstvo po glavi stanovnika u Rumuniji su i dalje najniži u zemljama EU brojne kategorije oslobođene su plaćanja zdravstvenog osiguranja. Rumunija izdvaja samo 6,5% BDP-a za zdravstvo. Očekivani životni vek pri rođenju u Rumuniji, koji se povećao do 2019. na 75,3 godine, smanjen je za skoro 3 godine na 72,8 godina između 2019. i 2021. godine, trenutno je treći najniži u Evropskoj uniji i 5,4 godine niži od proseka EU.
Rumunska državna vazduhoplovna kompanija TAROM saopštila je za javnost, da će od 1. januara 2024. obnoviti letove, sa dva nedeljna leta, na liniji Tel Aviv. Takodje avio kompanije je potvrdila da prati bezbednosnu situaciju u Izraelu i u stalnoj je komunikaciji sa lokalnim i međunarodnim vlastima kako bi nastavila sa radom. U kontekstu promene trenutne situacije u Izraelu, red letenja će se shodno tome prilagoditi i odraziti se na sisteme rezervacija – napominje citirani izvor.
Evropska komisija izdvojila je preko 65 miliona
evra kako bi četiri zemlje članice mogle da pruže podršku ljudima koji beže od
rata koji je pokrenula Ruska Federacija u Ukrajini. Novac je stavljen na
raspolaganje Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj i Rumuniji i dolazi iz Fonda Zajednice
za azil, migracije i integraciju. Može se koristiti, na primer, za pomoć
ukrajinskim izbeglicama da pređu iz kolektivnog smeštaja u privatni smeštaj, za
jezičku i stručnu obuku i za pristup medicinskim uslugama. Evropska unija
trenutno ugošćuje preko četiri miliona Ukrajinaca koji imaju privremenu
zaštitu.
Evropski parlamentarci i predstavnici zemalja članica Evropske unije i Evropskog parlamenta postigli su u sredu dogovor o sveobuhvatnom pristupu politici migracija i azila. Dokument ima za cilj, između ostalog, da standardizuje i ubrza procedure za proveru migranata na spoljnim granicama Unije, mehanizam solidarnosti i vraćanje onih koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje statusa izbeglice. Ova reforma evropske politike azila predviđa posebno konsolidovanu kontrolu nad ulaskom migranata u Evropsku uniju i stvaranje centara u blizini spoljnih granica bloka zajednice kako bi se olakšala repatrijacija onih koji nemaju pravo na azil, ali i sistem obavezne solidarnosti koji će se sastojati od obaveznih kvota za preraspodelu migranata koji stižu u zemlje sa spoljnim granicama Unije u druge zemlje članice zajednice. Zemlje koje to odbiju moraće da plate novčane doprinose za svakog odbijenog migranta.
Ukrajina je objavila da je bila podvrgnuta novom
masovnom napadu ruske vojske, sa 35 bespilotnih letelica iranske proizvodnje
Šahed, od kojih su 34 oborene. Napadi su se odvijali u talasima
tokom noći i dolazili su sa okupiranog Krima na istočnoj obali Azovskog mora,
kao i iz Kurska, ruskog grada u blizini granice. Rusija skoro svake noći
izvodi napade na Ukrajinu dronovima i raketama. Kijev optužuje Moskvu da
pokušava da teroriše civile i uništi energetsku infrastrukturu kako bi gurnula
stanovništvo u mrak i hladnoću, baš kao prošle zime. Kijev je, međutim, od
tada ojačao svoje sisteme protivvazdušne odbrane zapadnim oružjem, koje omogućava
uništavanje većine dronova ili projektila.