Vesti -12.12.2023

Predsednik Rumunije Klaus Johanis
vodio je u utorak dijalog sa koleginicom iz Republike Moldavije Majom Sandu, u
kojem je ponovio podršku koju Rumunija daje evropskom putu susedne zemlje.
Rumunija, istakao je lider iz Bukurešta, čvrsto podržava otvaranje pristupnih
pregovora sa Republikom Moldavijom. Predsednik Johanis će od srede do petka
učestvovati u Briselu na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan i Evropskom
savetu, u okviru kojeg će podržati donošenje odluka o otvaranju pristupnih
pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Takođe u utorak, premijer
Rumunije Marčel Čolaku
imao je u utorak telefonski razgovor sa premijerom Republike Moldavije (bivša
sovjetska, većinski romunofonskog stanovništva) Dorinom Rećeanom, tokom kojeg
je ponovio snažnu podršku Vlade Bukurešta za Evropski put Kišinjeva. Kako se
navodi u saopštenju Vlade, premijer Čolaku je istakao aktivnu podršku koju
Rumunija pruža susednoj državi za početak procesa pregovora o pristupanju EU, u
kontekstu Evropskog saveta koji će se održati ove nedelje. Dvojica premijera
razgovarala su i o projektima bilateralne saradnje, posebno u oblastima
prekograničnih energetskih interkonekcija i finansijske pomoći koju Rumunija
pruža za razvoj Republike Moldavije.

Newsroom, 12.12.2023, 15:00

Predsednik Rumunije Klaus Johanis
vodio je u utorak dijalog sa koleginicom iz Republike Moldavije Majom Sandu, u
kojem je ponovio podršku koju Rumunija daje evropskom putu susedne zemlje.
Rumunija, istakao je lider iz Bukurešta, čvrsto podržava otvaranje pristupnih
pregovora sa Republikom Moldavijom. Predsednik Johanis će od srede do petka
učestvovati u Briselu na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan i Evropskom
savetu, u okviru kojeg će podržati donošenje odluka o otvaranju pristupnih
pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Takođe u utorak, premijer
Rumunije Marčel Čolaku
imao je u utorak telefonski razgovor sa premijerom Republike Moldavije (bivša
sovjetska, većinski romunofonskog stanovništva) Dorinom Rećeanom, tokom kojeg
je ponovio snažnu podršku Vlade Bukurešta za Evropski put Kišinjeva. Kako se
navodi u saopštenju Vlade, premijer Čolaku je istakao aktivnu podršku koju
Rumunija pruža susednoj državi za početak procesa pregovora o pristupanju EU, u
kontekstu Evropskog saveta koji će se održati ove nedelje. Dvojica premijera
razgovarala su i o projektima bilateralne saradnje, posebno u oblastima
prekograničnih energetskih interkonekcija i finansijske pomoći koju Rumunija
pruža za razvoj Republike Moldavije.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova
Katalin Predoju istakao je u utorak, u izjavi nakon Salcburškog foruma u
​​Sloveniji, napredak u razgovorima o pristupanju Rumunije Šengenu. On je
precizirao da je u decembru imao razgovore u vezi sa tehničkim mogućnostima
donošenja odluke. Povodom bojazni u vezi sa transferom ilegalnih migranata iz
Austrije, Predoju je precizirao da se to odnosi samo na one koji su prvobitno
registrovani u Rumuniji. Prema važećim pravilima Dablina, kada budu uhvaćeni
u Austriji i kada se utvrdi da su u stanju ilegalne migracije, šalju se u
zemlju iz koje su došli, rekao je rumunski ministar. U 2023. godini, 120 ljudi
je bilo u ovoj situaciji, pomenuo je Predoju.

Budžetski deficit Rumunije, 2024. godine, biće ispod 5 odsto bruto domaćeg proizvoda, manji od onog sa kojim će se završiti ova godina. Prema rumunskoj vladi, sledeće godine biće dodeljeni značajni dodatni iznosi za obrazovanje, zdravstvo, transport i investicije. Prema nacrtu budžeta za 2024. povećaće se plate budžetskih radnika i nastavnika, kao i penzije. Sva ta povećanja plata i budžetskih izdvajanja biće izvršena i bez povećanja poreza, kažu u Vladi. Šefovi vladajuće koalicije računaju na budući paket mera za povećanje naplate i smanjenje utaje poreza, kao i na digitalizaciju Nacionalne agencije za fiskalnu upravu.

Prema rečima predsednika Klausa Johanisa, pristupanje Rumunije šengenskom prostoru poslalo bi snažnu poruku solidarnosti i jedinstva iz Evropske unije. Predsednik je pozvao na pozitivnu odluku u ovom pogledu što je pre moguće. Zauzvrat, premijer Marčel Čolaku smatra da neki od uslova Austrije za pristup Rumunije u šengensku zonu, počev od aerodroma, nisu preterani. Iz opozicije Unija Spasimo Rumuniju poručuju da Rumunija zaslužuje pun prijem u Šengen i pozivaju vlasti da donesu konkretan plan za postizanje ovog cilja.

Ministarstvo prosvete, danas je organizovalo svečanu dodelu nagrada učenicima laureatima na ovogodišnjoj međunarodnoj olimpijadi, njihovim nastavnicima i ih školama. Na manifestaciji u Narodnom pozorištu u Bukureštu nagrađeno je 138 učenika koji su osvojili 164 medalje, nagrade i priznanja na 28 međunarodnih olimpijada i regionalnih takmičenja po disciplinama. Reč je o 6 zlatnih medalja sa maksimalnim brojem poena, 51 zlatna medalja odnosno prva nagrada, 55 srebrnih medalja/druge nagrade, 30 bronzanih medalja/treće nagrade i 22 diploma za učešće ili ekvivalentne diplome.

U Bukureštu se u sredu otvara izložba Univerzum Salvadora Dalija, koja po prvi put u Rumuniji predstavlja izbor dela katalonskog umetnika. Biće izloženo 170 radova koji ilustruju ekstravagantnu Dalijevu genijalnost – skulpture, grafike, gravure, litografije, minijature od zlata, rubina, dijamanata, smaragda, safira i stakla, kao i nadrealistički nameštaj. Izložba će biti otvorena do maja sledeće godine.

Reprezentacija Rumunije završila je učešće na Svetskom prvenstvu u rukometu za žene u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj pobedom u poslednjem meču treće glavne grupe, nad Poljskom rezultatom 27-26, u ponedeljak uveče. Rumunija je završila takmicenje na trećem mestu u grupi i nije uspela da ispuni svoj cilj na ovom završnom turniru – plasman u četvrtfinale. Rumunke su zauzele 12. mesto u konačnom plasmanu takmičenja i vrlo verovatno će propustiti učešće na Olimpijskim igrama 2024. Rumunija je jedina reprezentacija koja je učestvovala na svih 26 izdanja Svetskog prvenstva u rukometu za žene. Ima svetsku titulu (1962), dve srebrne medalje (1973, 2005) i jednu bronzanu (2015). U prethodnom izdanju, Rumunija je bila na 13. mestu.

Rumunija i Srbija potpisale su projekat o prekograničnoj saradnji u oblasti upravljanja vanrednim situacijama koji ce se sprovesti u korist lokalnih zajednica u rumunsko-srpskom pograničnom području. Potpisan je ugovor o finansiranju projekta Bezbednije prekogranično područje unapređenjem kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama“. Projekat je finansiran sredstvima Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), nosilac projekta je Generalni inspektorat za vanredne situacije u partnerstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i Inspektoratom za vanredne situacije Banat“ okruga Timiš. Saradnja ima za cilj povećanje bezbednosti i zaštite stanovništva unapređenjem i jačanjem interventnih kapaciteta profesionalnih hitnih službi i lokalnih zajednica u prekograničnom području.

Projekat ima za cilj prevenciju i upravljanje prirodnim rizicima i opasnostima koji se odnose na ljudske aktivnosti, a sa druge strane razvoj sistema i infrastrukture civilne zaštite i upravljanja katastrofama. Projekat će trajati 36 meseci i podrazumeva izgradnju i operacionalizaciju centra za obuku pri Inspektoratu za vanredne situacije Banat“ u Timišu, gde će 340 vatrogasaca -spasioca uvežbavati procedure i tehnike specifične za intervencije gašenja požara, kao i akcije koje se sprovode prilikom spasavanja ljudi iz okruženja koje je opasno po zdravlje ili okolinu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nabaviće specijalizovanu opremu za intervencije u vanrednim situacijama u prekograničnom podrucju, kao što su vozila za traganje i spasavanje i vozila za gašenje požara. Takođe, biće sprovedene kampanje podizanja svesti i informisanja gradjana u oblasti životne sredine i pripravnosti za vanredne situacije, uključujući i decu i mlade. Vrednost ovog projekta je 9.500.000 evra, od čega 8.075.000 evra predstavlja bespovratno finansiranje iz fonda Evropske unije Interreg IPA program Rumunija – Srbija 2021-2027.

Program Interreg IPA Rumunija-Srbija 2021-2027 ima budžet od 74,5 miliona evra i finansira tri vrste projekata: projekte od strateškog značaja, projekte velike infrastrukture, kao i projekte odabrane u okviru konkursa koji se odnose na zaštitu životne sredine i prilagođavanje klimatskim promenama, zdravstvo i obrazovanje, turizam i kulturu, upravljanje granicom, a koji će biti sprovedeni u okviru Programa (Timiš, Karaš-Severin i Mehedinci u Rumuniji i šest okruga u Republici Srbiji: Severnobanatski, Srednjobanatski, Južnobanatski, Braničevski, Borski i Podunavski). U narednom periodu nastavitiće se proces ugovaranja izabranih projekata.

Diplomatska predstavništva iz preko 55 zemalja učestvovala su 10. decembra u Nacionalnoj biblioteci u Bukureštu na 31. Diplomatskom bazaru. Događaj, pravi interkulturalni festival izuzetno zanimljiv i sažet, organizovalo je Međunarodno udruženje žena (IWA) Bukurešt. Osoblje Ambasade Srbije donelo je na prodaju izmedju ostalog, slatkiše, piće i konzervisane proizvode. Sa prostora bivše Jugoslavije učestvovale su i ambasade Hrvatske, Slovenije i Crne Gore.

U Sali Lira, u Temišvaru, 9. decembra održan je Dečji sabor narodnog stvaralaštva i običaja VENAC“. Organizatori su pozvali publiku da dodje i da zajedno uživa u dečijoj pesmi i igri i na taj način da podrže rad i trud malisana.

Na inicijativu, i uz podršku, predsednika Saveza Srba u Rumuniji i narodnog poslanika, Ognjana Krstića, svečano je otvoren Regionalni kulturni centar Saveza Srba Stara Moldava i sedište Mesne organizacije Saveza Srba u Rumuniji. To je treći kulturni centar Saveza Srba u Rumuniji otvoren 2023. godine.