Vesti – 06.12.2023
Rumunsko ministarstvo zdravlja proglasilo je nacionalnu epidemiju ružeole. Mera dolazi nakon što je od početka godine potvrđeno skoro 2.000 slučajeva bolesti. Samo u poslednjoj nedelji novembra otkriveno je skoro 200 slučajeva. U Ministarstvu ističu da je alarmantno povećan ne samo broj obolelih, već i dece kojoj je potrebno bolničko lečenje na pedijatrijskom i infektivnom odeljenju. Mera koju su preduzeli nadležni omogućava vakcinaciju dece uzrasta od 9 do 11 meseci, kao i oporavak onih koji nisu vakcinisani ili čiji je raspored vakcinacije nepotpun. Ružeola – u Rumuniji popularno poznate kao boginje – je izuzetno zarazna virusna bolest, koja može dovesti do komplikacija poput encefalitisa i upale pluća, pa čak i smrti. Simptomi infekcije su slični onima kod prehlade, samo što temperatura može da poraste i do 41 stepen, oči su osetljive na svetlost, a osip se prvo pojavljuje na licu, a zatim se širi na celo telo. Svako je u opasnosti ako nije preležao ili nije vakcinisan protiv ružeole.
Newsroom, 06.12.2023, 18:22
Rumunsko ministarstvo zdravlja proglasilo je nacionalnu epidemiju ružeole. Mera dolazi nakon što je od početka godine potvrđeno skoro 2.000 slučajeva bolesti. Samo u poslednjoj nedelji novembra otkriveno je skoro 200 slučajeva. U Ministarstvu ističu da je alarmantno povećan ne samo broj obolelih, već i dece kojoj je potrebno bolničko lečenje na pedijatrijskom i infektivnom odeljenju. Mera koju su preduzeli nadležni omogućava vakcinaciju dece uzrasta od 9 do 11 meseci, kao i oporavak onih koji nisu vakcinisani ili čiji je raspored vakcinacije nepotpun. Ružeola – u Rumuniji popularno poznate kao boginje – je izuzetno zarazna virusna bolest, koja može dovesti do komplikacija poput encefalitisa i upale pluća, pa čak i smrti. Simptomi infekcije su slični onima kod prehlade, samo što temperatura može da poraste i do 41 stepen, oči su osetljive na svetlost, a osip se prvo pojavljuje na licu, a zatim se širi na celo telo. Svako je u opasnosti ako nije preležao ili nije vakcinisan protiv ružeole.
Rumunski premijer Marčel Čolaku nastavlja zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, zajedno sa ministrima ekonomije, odbrane i spoljnih poslova. Vladina delegacija je, kako je saopštio izaslanik Radija Rumunije, napustila Vašington i stigla u Njujork, gde su za sredu bili zakazani sastanci sa predsednikom Generalne skupštine Ujdinjenih nacija Denisom Frensisom, sa generalnim sekretarom organizacije Antoniom Guterešom, kao i sa predsednikom Svetskog jevrejskog saveta Ronaldom Lauderom. Šef rumunske izvršne vlasti razgovarao je u utorak sa članovima američkog Kongresa o strateškom partnerstvu dve zemlje u oblastima odbrane, bezbednosti, energetike i trgovine. Nakon sastanka sa sekretarkom za energetiku Dženifer Granholm, Čolaku je izjavio da projekti blokova 3 i 4 iz Černavode (jugoistok) i malog nuklearnog bloka iz Dojčeštija (jug) ostaju prioritet, u kontekstu u kojem Rumunija ima za cilj obezbeđivanje energetske nezavisnosti.
Ministarstvo
spoljnih poslova iz Bukurešta saopštilo je da je u sredu vojnim avionom u
Rumuniju prevezeno 30 osoba, rumunskih državljana i članova njihovih porodica,
evakuisanih iz pojasa Gaze. Kako se navodi u saopštenju za javnost, let je
obavljen uz podršku Ministarstva nacionalne odbrane, avionom Spartan koji
pripada rumunskom vazduhoplovstvu. Na zahtev nadležnih Republici Moldaviji je
data podrška za evakuaciju četiri osobe iz Pojasa Gaze, pod pažnjom diplomatskog
predstavništva ove države. Do sada je 279 osoba, državljana Rumunije i članova
njihovih porodica, evakuisano iz pojasa Gaze, saopštilo je Minostarstvo
spoljnih poslova. Ministarstvo nastavlja dijalog sa izraelskim i egipatskim
vlastima kako bi se olakšala evakuacija ostalih građana koji su to zatražili.
U Rumuniji,
bivši premijer Florin Kacu optužen je za saučesništvo u zloupotrebi službenog
položaja u slučaju nabavke anti-COVID vakcina tokom pandemije. Tužilac smatra
da je naručeno previše doza, a šteta procenjena na osnovu Nacionalne direkcije
za borbu protiv korupcije (DNA) iznosi preko milijardu leja. Florin Kacu kaže da
nije prekršio zakon i da veruje u pravosuđe. Trenutno senator, liberal Florin Kacu
izgubio je imunitet nakon glasanja njegovih kolega senatora prošle nedelje.
Dosije o vakcini odnosi se i na bivše ministre zdravlja iz stranke Unija
spasite Rumuniju (USR) Vlada Vojkuleskua i Joane Mihaile, koji će se takođe
pojaviti pred tužiocima narednih dana.
7 od 10 Rumuna veruje da članstvo u Evropskoj uniji koristi Rumuniji, pokazuje najnoviji Evrobarometar koji je sproveo Evropski parlament. Glavni razlozi koje navode ispitanici iz Rumunije u vezi sa evropskim beneficijama su nove mogućnosti rada, poboljšanje životnog standarda, a zatim doprinos bloka zajednice održavanju mira. Prema istraživanju, 75% Rumuna kaže da bi izašlo na izbore ako bi se evropski izbori održali za nedelju dana. Ovo je jedan od najvećih procenata u Evropskoj uniji. Evrobarometar je predstavilo zakonodavno telo Strazbura 6 meseci pre izbora za Evropski parlament, koji bi trebalo da se održe između 6. i 9. juna 2024. godine. U Rumuniji je izlaznost na evropskim izborima 2019. godine bila 51%.
Rumunija ima najveću stopu građana koji poseduju kuće u kojima žive. Podaci Eurostata pokazuju da približno 95% Rumuna poseduje sopstvene domove, dok je evropski prosek ispod 70%. Sa druge strane, najveća stopa onih koji žive u iznajmljenim kućama je u Nemačkoj, preko 50%. I pored toga što Rumunija ima najveću stopu vlasnika kuća, zemlja ima najmanji stambeni prostor u odnosu na broj stanovnika, u ovom slučaju 1,1 sobu po stanovniku, baš kao i Poljska i Slovačka. Evropski prosek je 1,6 soba po stanovniku.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je, posle Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove u utorak, u Briselu, da cilj Komisije ostaje da ove godine donese odluku o proširenju Šengena i prijemu Rumunije i Bugarska u zonu slobodnog kretanja. Premijer Marčel Čolaku je iz Vašingtona objasnio da politički trenutak nije bio povoljan da Rumunija u utorak traži novo glasanje u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, ali se izjasnio kao optimista da bi to moglo da se desi uskoro. Prošle godine Austrija je u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove glasala protiv prijema obe zemlje u šengenski prostor, dok je Holandija imala rezerve samo u pogledu Bugarske. Za pristupanje Šengenu potrebna je jednoglasnost.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson upozorila je na povećan rizik od terorističkih napada u Evropskoj uniji tokom zimskih praznika zbog sukoba na Bliskom istoku. Ne precizirajući da li postoje konkretne informacije o mogućim napadima, ona je rekla da Unija izdvaja još 30 miliona evra za dodatne mere bezbednosti. Slična upozorenja stigla su i iz nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, prema kojem Evropska unija mora pažljivo da prati propagandu, jer postoji rizik od radikalizacije nasilnih islamističkih agresora. Tri osobe su nedavno privedene u Nemačkoj pod sumnjom da su planirale napade na božićne sajmove u gradovima Leverkuzen i Hanover.
Prosečni rezultati koje su rumunski učenici postigli bili su slični onima zabeleženim 2018. godine iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, prema Programu za međunarodno ocenjivanje učenika – PISA 2022, koji je pokrenut u Bukureštu. Azija, predvođena Singapurom, još jednom se istakla u ovom obrazovnom programu, koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Prema rezultatima, Rumunija je ispod proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u sve tri testirane oblasti. Glavna upečatljiva činjenica izdanja PISA 2022 sastoji se u neviđenom padu učinka“ učenika, prema stručnjacima. Među glavnim razlozima su zdravstvena kriza izazvana pandemijom COVID-19, kriza atraktivnosti nastavničke profesije koja pogađa sve više zemalja, ali i kvalitet nastave, nedostatak podrške nastavnicima i učenicima ili saradnje u školama, pa čak i uključenost roditelja u školovanje, koja je smanjena u odnosu na 2018. godinu.
Hrišćani su u sredu proslavili Svetog Nikolu, jednog od najpopularnijih svetitelja, za koga se vezuje tradicija darivanja dece. Takođe, oko 800.000 Rumuna je proslavilo svoj imendan. Nikolaj je bio episkop početkom 4. veka u Miri – sadašnjem gradu Demreu u Turskoj. Bio je veoma velikodušan i pomagao je potrebitima anoninmno. Otuda i tradicija da deca očekuju da Deda Nikolaj ostavi poklone u cipelama, 6. decembra ujutru. Mošti Svetog Nikole se čuvaju u Bariju, u Italiji, a njegova ruka se, od 16. veka, nalazi u Rumuniji, u crkvi Svetog Đorđa Novog u Bukureštu.
Ženska rukometna reprezentacija Rumunije igraće u četvrtak, u danskom gradu Herningu, protiv Nemačke, prvi meč u glavnoj Grupi III Svetskog prvenstva. Kasnije, Rumunke će se sastati sa Poljskom i Japanom. Prva dva mesta se kvalifikuju u četvrtfinale. Rumunija je u grupu ušla sa 2 boda, nakon što je u prvoj fazi takmičenja jasno savladala Čile i Srbiju, i izgubila je od Danske. Zvezda rumunske reprezentacije Kristina Njagu, četiri puta proglašena za najbolju rukometašicu sveta, još nije izašla na teren. Rumunija je jedina reprezentacija koja je učestvovala na svih 26 izdanja Svetskog prvenstva u rukometu za žene i ima jednu zlatnu (1962), dve srebrne (1973, 2005) i jednu bronzanu (2015) medalju. U prethodnom izdanju Rumunke su zauzele 13. mesto.