Vesti – 30.10.2023
Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Žurova razgovarala je u ponedeljak u Bukureštu sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom o vladavini prava i reformama pravosuđa, pristupanju Rumunije Šengenu, podršci Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku. Prethodno se sastala sa ministarkom pravde Alinom Gorgju. Obrađene su, između ostalog, preporuke iz Izveštaja o vladavini prava, zakon o penzijama iz radnog staža, mere za adekvatno obezbeđenje ljudskih resursa, predlozi mera za digitalizaciju, veštačku inteligenciju i borbu protiv kriminala u onlajn okruženju. U intervjuu nacionalnoj radio stanici, Žurova je navela da Rumunija dobro radi sa pravosudnim sistemom, ali da ima još novih zakona koji se moraju primeniti u praksi, kako bi građani imali pristup veoma dobro pripremljenom pravosudnom sistemu.
Newsroom, 30.10.2023, 18:09
Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Žurova razgovarala je u ponedeljak u Bukureštu sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom o vladavini prava i reformama pravosuđa, pristupanju Rumunije Šengenu, podršci Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku. Prethodno se sastala sa ministarkom pravde Alinom Gorgju. Obrađene su, između ostalog, preporuke iz Izveštaja o vladavini prava, zakon o penzijama iz radnog staža, mere za adekvatno obezbeđenje ljudskih resursa, predlozi mera za digitalizaciju, veštačku inteligenciju i borbu protiv kriminala u onlajn okruženju. U intervjuu nacionalnoj radio stanici, Žurova je navela da Rumunija dobro radi sa pravosudnim sistemom, ali da ima još novih zakona koji se moraju primeniti u praksi, kako bi građani imali pristup veoma dobro pripremljenom pravosudnom sistemu.
U Pojasu Gaze, palestinskim civilima hitno su potrebni gorivo, hrana i voda. Palestinski Crveni polumesec saopštio je u nedelju uveče da je izraelska vojska nekoliko puta bombardovala u blizini jedne od njenih bolnica u Gazi, nanevši štetu i ugrozivši pacijente i civile koji su ovde došli da se sklone. Istovremeno, hiljade ljudi je upalo u skladišta i centre za distribuciju pomoći na jugu i centru Gaze, uzimajući osnovnu hranu. 33 kamiona natovarena humanitarnom pomoći ušla su u nedelju preko graničnog prelaza Rafa na granici sa Egiptom. Bio je to najveći konvoj koji je ušao u opkoljenu palestinsku teritoriju od kada je počeo ograničeni nastavak isporuke humanitarne pomoći. Sprečavanje pristupa humanitarnoj pomoći“ Pojasu Gaze moglo bi da predstavlja zločin“, izjavio je u nedelju u Kairu glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karim Kan, nakon posete Rafi.
Nove minimalne zarade u građevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji trebalo bi da u utorak usvoji Vlada iz Bukurešta, na vanrednoj sednici. Minimalna zarada u građevinarstvu iznosiće oko 920 evra, a u poljoprivredi i prehrambenoj industriji oko 690 evra. Ovim povećanjima, Izvršna vlast želi da zaposleni u ovim sektorima ne izgube novac prilikom uplate zdravstvenih osiguranja kojih su do sada bili oslobođeni. U tom kontekstu, premijer Marčel Čolaku je izjavio da će nastaviti konsultacije sa sindikatima i poslodavcima o utvrđivanju vrednosti minimalne zarade od 1. januara 2024. godine. Istovremeno, Ministarstvo finansija će početi da radi na izradi državnog budžeta za sledeću godinu. Prema rečima resornog ministra Marčela Bološa, projekat bi ove godine trebalo da bude upućen u parlament.
Poslanički dom u Bukureštu
raspravljao je u ponedeljak o pozivu na političku odgovornost ministra finansija Marčela
Bološa iz kabineta koalicije Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne
liberalne partije (PNL). Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice
(liberalni disident), koji su podneli predlog, smatraju ga odgovornim za
povećanje poreza, kao rezultat primene fiskalnih mera za koje je Vlada nedavno
preuzela odgovornost u Parlamentu. Potpisnici dokumenta kažu i da je glavni
uzrok budžetskog deficita eksplozija državnih rashoda i ističu da vladine mere
neće rešiti situaciju. Zamenik Unije spasite Rumuniju (USR) Klaudiju Nasuj,
bivši ministar privrede, kaže da će novi porezi pogoditi male preduzetnike,
koji će morati da smanje broj zaposlenih, povećaju cene roba i usluga, a to će
imati direktan uticaj na građane. U odgovoru Marčel Bološ navodi da se Rumunija
nalazi na raskrsnici i da su potrebne konkretne i održive mere za
prevazilaženje situacije. U njihovom odsustvu postoji rizik od blokade
evropskih fondova, skreće pažnju ministar finansija. Glasanje o predlogu
zakazano je za utorak.
Otpuštanje, smanjenje plata i prekovremeni rad najviše zabrinjavaju rumunske zaposlene tokom ovog perioda, pokazalo je istraživanje koje je prošlog meseca sprovela onlajn platforma za zapošljavanje. Spisak strahova upotpunjuje moguća ekonomska kriza, koja će verovatno uticati na prihode kompanije u kojoj rade, povećanje ciljeva koje nameće menadžment ili postavljanje oštrijih šefova. Što se tiče svakodnevnih aktivnosti, oni koji su odgovorili na pitanja kažu da se često plaše poziva šefova, pojedinačnih sastanaka sa njima, prezentacija pred kolegama, pa čak i veoma kratkih rokova. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 743 korisnika interneta.
Izraelska vojska saopštila je da je gađala ciljeve u Siriji i Libanu kao odgovor na raketnu vatru ovih zemalja. S druge strane, novi raketni napadi iz Pojasa Gaze danas su gađali jug Izraela, a najviše je pogođen grad Netivot, gde je pogođen stambeni blok, piše The Times of Israel, uz napomenu da nema žrtava. Palestinci u severnom delu Pojasa Gaze su takođe rekli da je bilo intenzivnih vazdušnih i artiljerijskih udara dok su izraelske trupe, uz podršku tenkova, izvršile kopneni napad na enklavu. Izraelska vojska saopštila je da je pogodila više od 600 ciljeva poslednjih dana, ubivši desetine terorista i nastavivši da širi svoje kopnene operacije u Gazi. Nakon napada islamističke grupe Hamas 7. oktobra, u Izraelu je ubijeno više od 1.400 ljudi. S druge strane, vlasti Hamasa u Gazi kažu da je broj Palestinaca ubijenih u izraelskim represalijama premašio 8.300.
Ozbiljna ograničenja tokom pandemije uticala su na kulturni život Rumuna, otkriva Barometar kulturne potrošnje, najveća nacionalna studija koja meri praksu kulturnih potrošača. Vraća se posle trogodišnje pauze izazvane pandemijom. Samo 20% Rumuna kaže da je išlo na predstavu prošle godine, u poređenju sa 29% 2019, a 30% Rumuna je išlo u muzeje, izložbe ili umetničke galerije 2022. godine, za 8% manje nego pre pandemije. Međutim, povećan je apetit za posetom atrakcijama na otvorenom, istorijskim spomenicima ili arheološkim nalazištima.
U ponedeljak je bio poslednji dan Nacionalnog pozorišnog festivala za 2023. godinu, organizovanog u Bukureštu, koji je uključivao 30 rumunskih i tri strane pozorišne predstave. Program je uključivao debate, konferencije, izložbe, predstavljanje pozorišnih knjiga, čitalačke predstave, kreativne radionice, onlajn događaje i, na kraju, ali ne i najmanje važno, radio emisije. Festival se zatvorio predstavom pod nazivom Egzodus iz Narodnog pozorišta Mihaj Eminesku Temišvar (zapad) Podsećamo da je grad Temišvar ove godine proglašen za evropsku prestonicu kulture.
Rumunski šampion u ženskom rukometu CSM pobedio je u nedelju u gostima podgoričku Budućnost iz Crne Gore rezultatom 29-24, u grupi A Lige šampiona. Tim iz Bukurešta ostvario je treću pobedu u ovoj evropskoj sezoni. Rumunski šampion je posle šest etapa na 4. mestu, sa 6 bodova, u grupi u kojoj dominira Đori Audi iz Mađarske. U sledećoj fazi, CSM će 11. novembra igrati kod kuće protiv Debrecina iz Mađarske. U subotu je u grupi B takmičenja vicešampion Rapid Bukurešt savladao slovenački Krim iz Ljubljane sa 27-22. U narednom kolu 12. novembra gostuju kod kuće protiv Vipersa Kristijansanda iz Norveške.