Vesti – 18.10.2023
Premijer Rumunije Marčel Čolaku i njegov ukrajinski kolega Denis Šmihal potpisali su, na kraju zajedničkog sastanka rukovodstva dve zemlje održanog u Kijevu, memorandum o obezbeđivanju bezbednog tranzita ukrajinskih proizvoda i strategiji razvoja tačaka prelaska ukrajinsko-rumunske granice i povezane putne infrastrukture“. Takođe, potpisan je sporazum između Kabineta ministara Ukrajine i Vlade Rumunije o izgradnji graničnog drumskog mosta preko reke Tise, na rumunsko-ukrajinskoj granici, između lokaliteta Bila Cerkva i Sigetu Marmacijej. Na spisku potpisanih dokumenata na kraju zajedničkog sastanka dva rukovodioca nalaze se i Protokol o readmisiji lica, Memorandum o sporazumu o saradnji u odbrambenoj industriji i Memorandum o sporazumu u oblasti farmacije. Pre sastanka dve vlade, rumunski premijer je položio venac na Spomenik palim borcima u ratu, koji se nalazi u centru Kijeva. Marčela
Čolakua primio je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je prošle
nedelje boravio u Bukureštu.
Newsroom, 18.10.2023, 18:14
Premijer Rumunije Marčel Čolaku i njegov ukrajinski kolega Denis Šmihal potpisali su, na kraju zajedničkog sastanka rukovodstva dve zemlje održanog u Kijevu, memorandum o obezbeđivanju bezbednog tranzita ukrajinskih proizvoda i strategiji razvoja tačaka prelaska ukrajinsko-rumunske granice i povezane putne infrastrukture“. Takođe, potpisan je sporazum između Kabineta ministara Ukrajine i Vlade Rumunije o izgradnji graničnog drumskog mosta preko reke Tise, na rumunsko-ukrajinskoj granici, između lokaliteta Bila Cerkva i Sigetu Marmacijej. Na spisku potpisanih dokumenata na kraju zajedničkog sastanka dva rukovodioca nalaze se i Protokol o readmisiji lica, Memorandum o sporazumu o saradnji u odbrambenoj industriji i Memorandum o sporazumu u oblasti farmacije. Pre sastanka dve vlade, rumunski premijer je položio venac na Spomenik palim borcima u ratu, koji se nalazi u centru Kijeva. Marčela
Čolakua primio je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je prošle
nedelje boravio u Bukureštu.
Evropska komisija pozdravlja potpisivanje Memoranduma o sporazumu između vlada Rumunije i Ukrajine, koji će dodatno doprineti povećanju kapaciteta koridora solidarnosti, posebno s obzirom na štetu koju je pretrpela transportna infrastruktura u Ukrajini kao rezultat agresije Rusije. U saopštenju za javnost Izvršnog odbora zajednice, pokazuje se da Rumunija ima suštinsku ulogu u funkcionisanju koridora solidarnosti i da konstruktivno sarađuje sa svim uključenim stranama. Unapređenje graničnog prelaza između dve zemlje, predviđeno ovim memorandumom, ne samo da će služiti neposrednim uvoznim i izvoznim potrebama Ukrajine, već će je čvrsto uvesti u transportni prostor Evropske Unije. Finansiranje je već dostupno, kažu briselski zvaničnici.
Ustavni sud Rumunije odbacio je tužbu koje su podnele Unija spasite Rumuniju i Snaga desnice, obe u opoziciji, u vezi sa nacrtom zakona o fiskalno-budžetskim merama za koji je Vlada preuzela odgovornost u parlamentu. Predsednik Ustavnog suda Marijan Enake izjavio je da je posvećenost Izvršne vlasti na nacrtu zakona usmerena ka jedinstvenom i ujedinjujućem cilju, odnosno povećanju prihoda nacionalnog javnog budžeta i smanjenju državnih rashoda, kao i da je postupak usvajanja kroz preuzimanje odgovornosti usaglašen sa zahtevima Ustava i jurisprudencije Ustavnog suda. Marijan Enake je pokazao da je većinom glasova doneta odluka da se tužba odbije kao neosnovana. Nakon obrazloženja odluke Suda, predsednik Rumunije Klaus Johanis može da promulgira zakon.
Američki predsednik Džo Bajden ponovo je potvrdio svoju podršku Izraelu, koji je u ratu sa palestinskom terorističkom grupom Hamas. On se u sredu u Tel Avivu sastao sa premijerom Benjaminom Netanjahuom – budući prvi američki predsednik koji je otišao u Izrael tokom rata. Bajden je podržao izraelsku verziju u vezi sa eksplozijom u bolnici u Pojasu Gaze, odnosno da je do požara došlo zbog rakete koju je lansirala druga teroristička organizacija – Islamski džihad – a ne od napada izraelske vojske. U Bukureštu, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da je šokirano i duboko ožalošćeno eksplozijom i gubitkom nevinih života u bolnici u Gazi. U poruci poslanoj u sredu, Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da svi civili i civilna infrastruktura moraju biti zaštićeni u svakom trenutku i da odgovornost za napad mora biti jasno utvrđena. U raketnom napadu na bolnicu u Gazi, za koji Izrael i Palestinci krive jedni druge, poginulio je ili je povređeno na stotine ljudi. Napad je osudila međunarodna zajednica, a mnogi arapski lideri optužili su Izrael da je počinio ratni zločin.
Belgija, Francuska,
Italija i Španija podigle su na maksimum nivo terorističke uzbune nakon napada
koji su poslednjih dana obeležili zapad kontinenta. Deset regionalnih aerodroma
u Francuskoj su bili evakuisani, zbog terorističkih uzbuna. U utorak je Versaj
u Parizu evakuisan i ostao je zatvoren ceo dan posle nove uzbune o bombi, kao i
u subotu, kada je teroristička pretnja pogodila i muzej Luvr. U petak je ruski
državljanin čečenske nacionalnosti ubio učiteljicu u severnoj Francuskoj,
takođe u ime grupe Islamska država. Francuski predsednik Emanuel Makron priznao
je da je islamski terorizam ponovo na snazi i da su sve zemlje Evrope ranjive
na ovu pretnju. Više od 100 ljudi uhapšeno je zbog antisemitskih dela i podržavanja
terorizma u Francuskoj prošle nedelje. U ponedeljak, ilegalni imigrant iz
Tunisa je ubio dva švedska državljana u Briselu, a kasnije ga je belgijska
policija identifikovala i ubila. Grupa Islamska Država je preuzela odgovornost
za ovaj napad i precizirala je da je ciljala Švedsku zbog njenog članstva u
globalnoj koaliciji koja se bori protiv džihadista. Osetljiviji detektori
metala postavljeni su na aerodromima u Italiji, a provera prtljaga je postala
veoma stroga.
Generalni sekretar vlade iz Bukurešta Mirča Abrudeanu izjavio je u utorak u Kišinjevu da za susednu Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku, sa većinskim rumunski govornim stanovništvom) predstoji ključni period, kada će izveštaj Evropske komisije o napredak ove države kandidata biti predstavljen po prijemu u Uniju. Rumunija se, rekao je on, nada da će izveštaj biti pozitivan i da će prethoditi istorijskoj odluci na kraju godine, otvaranju pregovora o pridruživanju. Abrudean je učestvovao u četvrtom izdanju Platforme podrške za Republiku Moldaviju, stvorenoj prošle godine na inicijativu Rumunije, Francuske i Nemačke.
Administracija Republike Moldavije razmatra izgradnju brze železničke linije između Kišinjeva i Bukurešta. To bi omogućilo da se vreme putovanja prepolovi, rekao je direktor Moldavske železnice Oleg Tofilat. On je precizirao da će pruga imati evropski kolosek, s obzirom na to da trenutno Voz prijateljstva“ Jaši-Kišinjev gubi dosta vremena za prelazak sa evropskog sistema na sistem sovjetskog tipa, sa većom distancom. između koloseka. Oleg Tofilat je rekao i da bi na novoj pruzi vozovi mogli da saobraćaju prosečnom brzinom od 150 km/h, što bi smanjilo vreme potrebno za putovanje sa 13 sati, koliko trenutno traje, na 6-7 sati. Potražnja za vozovima između Republike Moldavije i Rumunije je veoma velika. Pored Voza prijateljstva, na ovoj relaciji svakodnevno saobraćaju još dva voza.
