Vesti – 02.10.2023
Bezbednost u Ukrajini i u okolnim državama je krhka. Rumunija ima najdužu granicu sa Ukrajinom. Napadi Rusije na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uključujući luke na Dunavu na granici sa Rumunijom, pogoršavaju situaciju. Izjavu je u ponedeljak, u Kijevu, dala rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, prisutna na neformalnom sastanku šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije. Prema rečima zvaničnice, Rumunija pokušava da pomogne Ukrajini nudeći tranzit putem koridora solidarnosti. Istovremeno, ona je ponovila podršku Bukurešta za početak pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, do kraja godine. Ovo je prvi sastanak evropskih ministara spoljnih poslova van Evropske unije. Šef evropske diplomatije Žozep Borel opisao je sastanak kao istorijski. Ovde smo da izrazimo našu solidarnost i podršku ukrajinskom narodu“, rekao je zvaničnik. A šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba pozdravio je prvi sastanak svojih evropskih kolega u Kijevu, održan u budućim granicama Evropske unije“.
Newsroom, 02.10.2023, 18:14
Bezbednost u Ukrajini i u okolnim državama je krhka. Rumunija ima najdužu granicu sa Ukrajinom. Napadi Rusije na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uključujući luke na Dunavu na granici sa Rumunijom, pogoršavaju situaciju. Izjavu je u ponedeljak, u Kijevu, dala rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, prisutna na neformalnom sastanku šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije. Prema rečima zvaničnice, Rumunija pokušava da pomogne Ukrajini nudeći tranzit putem koridora solidarnosti. Istovremeno, ona je ponovila podršku Bukurešta za početak pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, do kraja godine. Ovo je prvi sastanak evropskih ministara spoljnih poslova van Evropske unije. Šef evropske diplomatije Žozep Borel opisao je sastanak kao istorijski. Ovde smo da izrazimo našu solidarnost i podršku ukrajinskom narodu“, rekao je zvaničnik. A šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba pozdravio je prvi sastanak svojih evropskih kolega u Kijevu, održan u budućim granicama Evropske unije“.
Kuća frankofonije svečano je otvorena u ponedeljak, u kampusu Politehničkog univerziteta u Bukureštu, u prisustvu predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Ohrabrujem akademske zajednice širom zemlje da se svom energijom uključe u proces razvoja međunarodnih partnerstava i saradnje sa poslovnim okruženjem u cilju povećanja doprinosa našeg visokog obrazovanja u oblasti borbe protiv klimatskih promena, zagađenja i štete po biodiverzitet. Istovremeno, moramo da se fokusiramo na rešavanje izazova u oblasti energetike i sajber bezbednosti“, naglasio je šef države. Proslava je održana na sam dan kada je otvorena nova akademska godina. Kuća je druga te vrste na frankofonskom području, nakon one u Parizu. Izgrađena je u rekordnom roku, za godinu dana, i moći će da primi 300 studenata i istraživača koji učestvuju u različitim naučnim projektima. Rumunija slavi 30 godina od pristupanja frankofonskom pokretu.
Bukureštanska berza je u prvih devet meseci ove godine ostvarila prinos od 22%, prema referentnom indeksu BET, koji okuplja 20 najtrgovanijih kompanija i dobitak od skoro 30%, ako se uzmu u obzir i dividende koje nude ove kompanije. Značajan deo ovog povećanja, otprilike jedna trećina, dogodio se u septembru, mesecu kada su dva indeksa zabeležila niz istorijskih maksimuma i dostigla oko 9% i 10%,. Akcije Hidroelectrika, OMV Petrom i Banke Transilvanija bile su među 3 najveće transakcije protekle sedmice.
Katalin Kariko (Mađarska) i Dru Vajsman (SAD) proglašeni su u ponedeljak za laureate Nobelove nagrade za medicinu za 2023. godinu, navodi se na sajtu nobelprize.org. Katalin Kariko i Dru Vajsman nagrađeni su za svoja otkrića modifikacija nukleotidnih baza koje su omogućile razvoj efikasnih RNK vakcina protiv COVID-19“, najavio je Tomas Perlman, generalni sekretar Nobelovog komiteta u sedištu Instituta Karolinska u Stokholmu, Švedska. Prošle godine, Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je švedskom paleogenetičaru Svanteu Pabou za otkrića u vezi sa evolucijom čoveka. Narednih dana biće objavljene Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, ekonomiju, književnost i mir.
Rumunija je od Evropske komisije dobila 2,7 milijardi evra, drugu tranšu iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Izvršni odbor zajednice izvestio je da je Rumunija ispunila 49 od 51 prekretnice i cilja u vezi sa drugom tranšom. Dve prekretnice u vezi sa energetskim investicijama nisu ispunjene na zadovoljavajući način, ali Brisel ocenjuje da je Rumunija već preduzela mere da ih ispravi. Rumunski premijer Marčel Čolaku izjavio je da je vlada dužna da efikasno i transparentno upravlja ovim novcem, koji je namenjen ključnim reformama za zelenu i digitalnu tranziciju zemlje. Istovremeno, on je dodao da se Bukurešt sada takođe fokusira na ispunjavanje svih prekretnica i ciljeva u vezi sa trećim zahtevom za isplaćivanje. Rumunija je do sada primila kumulativni iznos od skoro 10 milijardi evra u obliku grantova i zajmova, od 29 milijardi evra, koliko iznose sredstava dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost.
U avgustu je stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosila 5,4%, što je manja za 0,1 procentni poen u odnosu na julsku stopu, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. Stopa nezaposlenosti za muškarce bila je za jedan procentni poen viša nego za žene. Stopa nezaposlenosti među mladima do 24 godine i dalje je visoka, oko 22%. Broj nezaposlenih od 25 do 74 godine predstavlja oko 78% od ukupnog broja onih bez posla.
U Rumuniji ove nedelje počinje program vakcinacije protiv sezonskog gripa, uz izvesne promene u odnosu na prethodne godine. Tačnije, određene kategorije stanovništva će i dalje imati koristi od pune nadoknade vakcine, ali će za nabavku seruma iz apoteka biti potreban recept porodičnog lekara. Do sada su se direktno u lekarskim ordinacijama koje su primale vakcine u ovom smislu besplatno vakcinisale osobe starije od 65 godina, deca od 6 meseci do 5 godina, štićenici socijalnih centara, hronični bolesnici, trudnice i medicinsko osoblje. Trenutno se vakcinacija protiv gripa može obaviti i u apotekama koje su se prijavile za program. Lekari infektolozi skreću pažnju da u ovoj sezoni, pored rizika od gripa, problem predstavlja i porast broja obolelih od COVID-19.
Dve pošiljke otpada dovezenog iz Italije otkrivene su u nedelju u prostorijama jednog komercijalnog preduzeća u županiji Bihor (zapad), saopštili su tužioci koji istražuju organizovani kriminal. Oni su izvršili na desetine pretresa u nekoliko županija na zapadu zemlje, u sedištima i radnim mestima nekih kompanija koje su ilegalno uvozile otpad. Istražitelji su otkrili 57 takvih pošiljki, koje su u Rumuniju donele 1.500 tona otpada. Za ostale pošiljke otkrivene pri ulasku u zemlju, pristup teritoriji Rumunije nije bio dozvoljen. Mreža je organizovana na tri nivoa: posrednici koji su se bavili uvozom iz stranih kompanija na osnovu lažnih dokumenata prema kojima su materijali spadali u kategoriju otpada koji podleže reciklaži, rumunski prevoznici, koji su preuzimali i dovozili smeće u zemlju, i administratori kompanija za preradu i reciklažu otpada, koji su sakrili tragove sledljivosti robe. Da bi smanjile troškove, strane kompanije su neselektivno sakupljale otpad i slale ga u Rumuniju, gde je cena prerade jedna od najnižih u Evropi.
Vlada je u ponedeljak, na
vanrednoj sednici, odobrila izdvajanje od oko 10 miliona evra kako bi se
omogućio nastavak aktivnosti energetskog kompleksa Hunedoara, koji je ušao u
stečaj 2019. Novac će stići do oko 2.000 zaposlenih i biće odobreno iz
rezervnog fonda izvršne vlasti, da bi se nadoknadilo od Evropske unije.
Premijer Marčel Čolaku je objasnio da se gradi nova kompanija – Complecsul
Energetic Valea Jiului SA, koja takođe predlaže proizvodne projekte iz zelenih
izvora energije, kako u fotonaponskoj tako i u hidro oblasti. S druge strane,
vlada je odlučila da će od ovog meseca pomoć biti dodeljena penzionerima sa
primanjima ispod oko 600 evra. Na narednom sastanku biće regulisan i režim igara
na sreću. Između ostalog, predlaže se da svi operateri imaju svoje poresko
sedište u Rumuniji.
