Vesti – 20.09.2023
Newsroom, 20.09.2023, 18:13
Proširena oblast Crnog
mora mora biti zaštićena od efekata rata Rusije protiv Ukrajine – izjavio je
rumunski predsednik Klaus Johanis, u nacionalnoj intervenciji u okviru
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. On je dodao da Rumunija neće napustiti
svoje najugroženije partnere, misleći na tranzit ukrajinskih žitarica kroz
zemlju. Šef države je istakao da je ovaj rat pokazao da Crno more zahteva više
pažnje na globalnom nivou, jer je od strateškog značaja za transatlantsku
bezbednost. Predsednik je rekao i da je Rumunija zabrinuta zbog efekata
klimatskih promena, zagađenja, ali i energetske nesigurnosti i da ulaže
vidljive napore u borbi protiv njih. On je takođe pomenuo podršku klimatskom
obrazovanju, prioritetu Rumunije, i dodao da klimatsko-bezbednosna
interkonekcija mora da zauzme važnije mesto na agendi Ujedinjenih Nacija.
Johanis je ranije izjavio da je Rumunija postigla svoje nacionalne ciljeve za
implementaciju Agende za održivi razvoj 2030 u proporciji od 62% i da je
postigla značajan napredak u pogledu ciljeva održivog razvoja povezanih sa
zaštitom životne sredine i ograničavanjem klimatskih promena.
Vlada iz Bukurešta raspravljala je u sredu u prvom čitanju o paketu fiskalnih mera i smanjenju budžetskih rashoda. Kabinet na čelu sa Marčelom Čolakuom namerava da usvoji ovaj dokument narednih dana kako bi mogao da preuzme odgovornost pred parlamentom. Dokument sadrži nove mere koje imaju za cilj unapređenje borbe protiv utaje i smanjenje državnih troškova. Opozicija tvrdi da će predložene poreske promene negativno uticati na ekonomiju, preduzetnike i slobodne profesije. Pre sastanka, premijer je izjavio da Rumunija ima najveću utaju poreza u Evropskoj uniji, preko 10% bruto domaćeg proizvoda.
Poslanički dom iz Bukurešta odbacio je u sredu jednostavan predlog koji je opozicija podnela protiv ministra zdravlja, socijaldemokrate Aleksandrua Rafile. O dokumentu, koji je potpisalo 56 predstavnika Unije spasite Rumuniju (USR) i stranke Snaga Desanice, raspravljalo se na sednici Veća u ponedeljak. Inicijatori ministru zameraju način na koji upravlja zdravstvenim sistemom, posebno u vezi sa osnivanjem novih bolnica. Tvrde i da Rafila više od dve godine odbija da izda pravila za primenu Zakona o bolničkim infekcijama i da je uništio nacionalni program za borbu protiv raka. Ministar je odbacio sve optužbe i optužio potpisnike za demagogiju.
Rumunija je učestvovala u sredu u Hagu, pred Međunarodnim sudom pravde, kao država koja intrveniše, u izjašnjavanju u predmetu koji je Ukrajina pokrenula protiv Ruske Federacije povodom optužbi za genocid. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u Bukureštu, iz razloga efikasnosti i dobrog sprovođenja pravde, s obzirom na izuzetno bliske pravne pozicije u ovom slučaju i veoma veliki broj intervencija, Rumunija zajedno sa Belgijom, Hrvatskom, Danskom, Estonijom, Finskom, Irskom, Luksemburgom i Švedskom, izneće zajedničku izjavu. Ministarstvo ističe da učešće u ovim postupcima odražava značaj koji Rumunija pridaje poštovanju Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kao i poverenje u ulogu Međunarodnog suda pravde, glavnog sudskog organa Ujedinjenih Nacija.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u sedištu Ujedinjenih Nacija u Njujorku sa kolegom iz Kazahstana Kasimom-Jomartom Tokaevim o podsticanju komercijalne razmene i saradnje u oblasti energetike. Šef države je na mreži X, nekadašnjoj Tviter, napisao da je bilo suštinske rasprave sa liderom najvažnijeg ekonomskog partnera Rumunije u centralnoj Aziji.
Vlada Kanade može da podrži sa do 3 milijarde dolara finansiranje novih nuklearnih reaktora CANDU elektrane Černavoda (jugoistočna Rumunija) – saopštava Ministarstvo energetike iz Bukurešta, nakon sastanka u Otavi ministara Sebastijana Burduže i Džonatana Vilkinsona. Izvor navodi da će Rumunija izgraditi dva nova nuklearna reaktora CANDU (Kanada Deuterium Uranium) u Černavodi (jedinice 3 i 4), koji će dodati 1.400 megavata energetskom sistemu Rumunije. U ovim uslovima, projekat je od suštinskog značaja za energetsku bezbednost Rumunije i ojačaće njen potencijal da postane istočnoevropsko energetsko čvorište. Novi reaktori bi takođe pomogli Rumuniji da izbegne oko osam miliona tona emisija ugljenika godišnje i omogućili joj da ispuni svoj cilj postepenog isključivanja uglja iz proizvodnje električne energije do 2032. godine. I Kanada i Rumunija su posvećene postizanju nulte neto emisije do 2050. godine, što je cilj u čije ispunjavanje nuklearna energija ima suštinsku ulogu – navodi se u saopštenju ministarstva.
Bezbednosna situacija na granici Rumunije sa Ukrajinom bila je među temama o kojima je govorio ministar odbrane Anđel Tilvar na sastanku u Ramštajnu u Nemačkoj sa američkim kolegom Lojdom Ostinom. Ministar Tilvar je zahvalio sekretaru Ostinu na odluci da se u Rumuniji rasporede avioni F-16, kako bi se dopunile misije vazdušne policije NATO-a. Ministar je napomenuo da su rumunske vlasti zabrinute zbog intenziviranja napada Ruske Federacije na ukrajinsku civilnu i lučku infrastrukturu u blizini rumunske granice, što predstavlja rizik i za rumunske državljane koji žive u blizini ovih objekata. Tilvar je, u ovom kontekstu, predstavio mere usvojene na nacionalnom nivou za povećanje bezbednosti na granici sa Ukrajinom – obaveštava Ministarstvo odbrane Rumunije.
U sredu ujutro desila se eksplozija na brodu pod zastavom Toga u Crnom moru, u blizini rumunske luke Sulina. Iz Zonske lučke uprave navode da je, na zahtev kapetana broda, svih 12 članova posade bezbedno dovezeno u Sulinu i da se procenjuju sa medicinske tačke gledišta. U akciji spasavanja posade komercijalnog broda učestvovali su i predstavnici obalske straže i rumunske Agencije za spasavanje ljudskih života na moru. Za sada nisu poznati uzroci eksplozije. Da li je do eksplozije došlo zbog mine, ostaje da utvrdi Ministarstvo odbrane“ – navela je Kapetanija. Generalštab mornaričkih snaga odlučio je da u Sulinu pošalje vojni brod specijalizovan za otkrivanje morskih mina. Sulina se nalazi blizu granice Rumunije sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe.