Vesti – 19.09.2023
Rumunsko ministarstvo
finansija stavilo je u javnu raspravu nacrt zakona o novim fiskalno-budžetskim
merama, o kome su skoro dva meseca pregovarale dve komponente vladine
koalicije, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL).
Projektom je predviđeno da će mikro preduzeća biti oporezovana sa 1% ako
ostvare prihode manje od 60.000 evra. Ako pređu ovaj nivo, biće oporezovani po
stopi od 3%. Isti procenat odnosi se i na kompanije iz oblasti softvera,
izdavanja kompjuterskih igrica, pravnih delatnosti ili medicinske pomoći.
Takođe, zaposleni u građevinarstvu i prehrambenoj industriji plaćaće
zdravstveno osiguranje, a IT radnici će plaćati porez na dohodak za iznose koji
premašuju oko 2.000 evra. Za velika preduzeća utvrđen je minimalni porez na
promet, a za banke je predviđen dodatni porez od 1%. Vlada treba da preuzme
odgovornost za ovaj paket do kraja meseca, da bi mere stupile na snagu 1.
oktobra. Nadležni tvrde da će nove odredbe uspeti da smanje budžetski deficit
i eliminišu rizik od gubitka evropskih fondova vrednih više milijardi evra.
Parlamentarci Unije spasite Rumuniju (USR), iz opozicije, izjavili su da će
podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja paketu fiskalnih mera. Saopštenje je
dao lider stranke, poslanik Katalin Drula.
Newsroom, 19.09.2023, 18:17
Rumunsko ministarstvo
finansija stavilo je u javnu raspravu nacrt zakona o novim fiskalno-budžetskim
merama, o kome su skoro dva meseca pregovarale dve komponente vladine
koalicije, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL).
Projektom je predviđeno da će mikro preduzeća biti oporezovana sa 1% ako
ostvare prihode manje od 60.000 evra. Ako pređu ovaj nivo, biće oporezovani po
stopi od 3%. Isti procenat odnosi se i na kompanije iz oblasti softvera,
izdavanja kompjuterskih igrica, pravnih delatnosti ili medicinske pomoći.
Takođe, zaposleni u građevinarstvu i prehrambenoj industriji plaćaće
zdravstveno osiguranje, a IT radnici će plaćati porez na dohodak za iznose koji
premašuju oko 2.000 evra. Za velika preduzeća utvrđen je minimalni porez na
promet, a za banke je predviđen dodatni porez od 1%. Vlada treba da preuzme
odgovornost za ovaj paket do kraja meseca, da bi mere stupile na snagu 1.
oktobra. Nadležni tvrde da će nove odredbe uspeti da smanje budžetski deficit
i eliminišu rizik od gubitka evropskih fondova vrednih više milijardi evra.
Parlamentarci Unije spasite Rumuniju (USR), iz opozicije, izjavili su da će
podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja paketu fiskalnih mera. Saopštenje je
dao lider stranke, poslanik Katalin Drula.
Rumunska kompanija
Transgaz počela je, preko podružnice, da upravlja sistemom za transport gasa u
Republici Moldaviji, uključujući i oblast Pridnjestrovlja. Analitičari
Kišinjeva kažu da to znači smanjenje energetske zavisnosti od Ruske Federacije.
Do sada je monopol nad isporukom i transportom gasa držala kompanija
Moldovagaz, koju kontroliše ruski gigant Gasprom, i protivila se razdvajanju
ovih usluga, kako to predviđa zakonodavstvo Republike Moldavije i evropsko
zakonodavstvo. Direktor Transgaza Jon Sterijan je u intervjuu za Radio Kišinjev
napomenuo da je to postalo moguće nakon što je Rumunija uložila preko 430
miliona evra u sistem za transport gasa. On je uverio da će se u narednih pet
godina ulagati u modernizaciju gasovodne mreže i u povezivanje domaćinstava
koja još nemaju pristup mreži.
Rumunski predsednik Klaus
Johanis učestvuje u delu na visokom nivou 78. zasedanja Generalne skupštine
Ujedinjenih nacija, u Njujorku. On će u sredu održati nacionalnu intervenciju
u opštim debatama sednice. Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica
Odobesku učestvovala je u utorak na trećem sastanku trilateralnog formata Evropska
Unija – Saudijska Arabija – Liga arapskih država, organizovanom zajedno sa
Egiptom i Jordanom, na marginama 78. zasedanja Generalne skupštine. Ujedinjenih
Nacija. Prema saopštenju za štampu iz Ministarstva spoljnih poslova u
Bukureštu, glavni cilj formata je revitalizacija mirovnog procesa na Bliskom
istoku i zaštita perspektive rešenja dve države, izraelske i palestinske. Šef
rumunske diplomatije je izrazio punu podršku ovom trilateralnom formatu i istakla
je potrebu stvaranja kredibilnog političkog horizonta i sprovođenja mera za
izgradnju poverenja, što bi moglo da dovede do deblokade direktnih pregovora
između strana. Luminica Odobesku je napomenula važnost održavanja statusa kvo
Svetih mesta u Jerusalimu, ističući posebnu čuvarsku ulogu Jordana – navodi se
u citiranom saopštenju za javnost.
Senat iz Bukurešta je na
plenarnoj sednici odbacio zakonski predlog da se dekriminalizuje posedovanje
kanabisa za ličnu potrošnju, u granicama od 3 grama, i da se krivične sankcije
zamene kaznom za prekršaj u visini od oko 200 i oko 600 evra. Zakonski predlog
je inicirala grupa nezavisnih poslanika, a o njemu će raspravljati
Predstavnički dom, organ koji odlučuje u ovom slučaju.
Bugarski poljoprivrednici su
i u utorak protestovali protiv obnavljanja uvoza ukrajinskih žitarica, što je
prihvatila vlada Sofije nakon odluke Evropske komisije da ne produži nalog za
zaustavljanje uvoza takvih proizvoda. Sa svoje strane, Bukurešt je odlučio da
nastavi da dozvoljava tranzit žitarica iz Ukrajine, ali je uveo ograničenja
uvoza na mesec dana, dok Kijev ne predstavi plan po kome će izvoziti svoju
robu. Ova mera je navela rumunske poljoprivrednike da obustave proteste.
Podsećamo da su Poljska, Slovačka i Mađarska odlučile, jednostrano, da zabrane
uvoz ukrajinskih žitarica. Kao odgovor, Kijev je podneo žalbu protiv njih
Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Rumunija je uputila drugu
tranšu pomoći Libiji, kao međunarodnu pomoć, besplatno ovoj severnoafričkoj
zemlji, pogođenoj katastrofalnim poplavama. Prevoz je obavljen sa dva aviona
C-130 rumunskog ratnog vazduhoplovstva, koji su planirali da izvrše šest letova
na ovoj relaciji. Ukupno će biti prevezeno 55 tona robe koja se sastoji od
prehrambenih proizvoda i opreme za skloništa. Libija će takođe dobiti preko 5
miliona evra od Evropske unije, za obezbeđivanje skloništa, hrane, vode, lekova
i sanitarnih čvorova. Bilans žrtava do sada iznosi preko 11.000 mrtvih i 10.000
nestalih.
Međunarodni festival Đorđe
Enesku, organizovan u Bukureštu, ušao je u poslednju nedelju. Do nedelje, publika
je pozvana da učestvuje u nizu koncerata klasične muzike koji se, besplatno,
nude na Trgu Festivala, u blizini Rumunskog Ateneuma, gde su svake večeri
zakazani nastupi renomiranih orkestara iz Rumunije i susedne Republike
Moldavije, kao i poznatih solista i instrumentalista. Big bend Radija Rumunija,
pod dirigentskom palicom Simone Strungaru, održaće koncert u petak. U nedelju
je poslednji koncert Kraljevskog kamernog orkestra, zajedno sa poznatim
perkusionistom Zolijem Totom.