Vesti – 15.09.2023

Evropska komisija je danas zvanično zatvorila mehanizam saradnje i verifikacije za Bugarsku i Rumuniju. Ovaj mehanizam je uveden 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj Uniji, kao prelazna mera za olakšavanje napretka u reformi pravosudnog sistema i merama za borbu protiv korupcije, kao i u pogledu organizovanog kriminala u slučaju Bugarske. Komisija je sada stavila van snage dve odluke kojima je uspostavljen ovaj mehanizam. Predsednica Ursula fon der Lajen čestitala je Rumuniji i Bugarskoj na značajnom napretku koji je postignut od pristupanja Evropskoj Uniji, istakla je da je vladavina prava jedna od osnovnih vrednosti koje su zajedničke na nivou Unije i da su i Rumunija i Bugarska značajno napredovale u ovoj oblasti, praveći važne reforme svih ovih godina. Sa svoje strane, predsednik rumunske države Klaus Johanis izjavio je da je završetak Mehanizma saradnje i verifikacije veliki uspeh za Rumuniju. Možemo zaključiti da se Rumunija promenila, to je pravna država, to je država sa funkcionalnim pravosudnim sistemom“, rekao je Klaus Johanis.

Newsroom, 15.09.2023, 18:12

Evropska komisija je danas zvanično zatvorila mehanizam saradnje i verifikacije za Bugarsku i Rumuniju. Ovaj mehanizam je uveden 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj Uniji, kao prelazna mera za olakšavanje napretka u reformi pravosudnog sistema i merama za borbu protiv korupcije, kao i u pogledu organizovanog kriminala u slučaju Bugarske. Komisija je sada stavila van snage dve odluke kojima je uspostavljen ovaj mehanizam. Predsednica Ursula fon der Lajen čestitala je Rumuniji i Bugarskoj na značajnom napretku koji je postignut od pristupanja Evropskoj Uniji, istakla je da je vladavina prava jedna od osnovnih vrednosti koje su zajedničke na nivou Unije i da su i Rumunija i Bugarska značajno napredovale u ovoj oblasti, praveći važne reforme svih ovih godina. Sa svoje strane, predsednik rumunske države Klaus Johanis izjavio je da je završetak Mehanizma saradnje i verifikacije veliki uspeh za Rumuniju. Možemo zaključiti da se Rumunija promenila, to je pravna država, to je država sa funkcionalnim pravosudnim sistemom“, rekao je Klaus Johanis.

Oko 300 vozova – putničkih, privatnih i teretnih – zaustavljeno je u petak ujutro u Rumuniji, tokom dvočasovnog štrajka upozorenja koji su pokrenuli radnici železničke infrastrukture. Lideri sindikata kažu da žele da skrenu pažnju na pitanja koja se više ne mogu držati u fasciklama, u hodnicima Ministarstva saobraćaja ili Vlade“. Među zamerkama štrajkača su nedostatak odobrenih budžeta prihoda i rashoda za tekuću godinu, kao i strateško i koherentno finansiranje železnice.

Premijer Marčel Čolaku najavio je, u intervjuu za austrijsku publikaciju Der Standard“, da će Rumunija tužiti Austriju pred Sudom pravde Evropske unije, zbog protivljenja oko prijema u šengenski prostor. On je rekao da šteta pričinjena Rumuniji iznosi bar 2% bruto domaćeg proizvoda“, kao što je početkom nedelje izjavio ministar saobraćaja Sorin Grindeanu. Čolaku je precizirao i da će tužba početi ako se Austrija ponovo usprotivi ulasku Rumunije u Šengen, na zvaničnim sastancima u oktobru i decembru. U decembru 2022. godine Austrija je u Savetu Evropske Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove (JAI) stavila veto na zahtev za pristupanje Šengenu koji su podnele Rumunija i Bugarska, navodeći tokove ilegalne migracije koji bi prolazili kroz dve zemlje.

Rumunija namerava da udvostruči svoj tranzitni kapacitet za žitarice iz Ukrajine, preko luke Konstanca na Crnom moru, na četiri miliona tona, izjavio je ministar saobraćaja Sorin Grindeanu. On je uverio da je ovaj cilj ostvariv, na sastanku u Konstanci sa zvaničnicima iz Ukrajine, Republike Moldavije, Evropske komisije i Sjedinjenih Američkih Država. S druge strane, rumunski poljoprivrednici traže produženje zabrane uvoza ukrajinskih žitarica. Oni tvrde, u pismu upućenom vlastima, da bi ta mera bila neophodna da bi se ograničili gubici poljoprivrednih proizvođača i da se izbegne smanjenje konkurentnosti Rumunije kao izvoznika na tržištu žitarica. Poljoprivrednici žele i da se iz evropskog budžeta izdvoje nadoknade od najmanje 30 evra po toni, kako bi se nadoknadilo povećanje transportnih tarifa.

Izvršna vlast je odobrila ažuriranje plana za vanredne situacije za sigurnost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Ovaj dokument je u skladu sa evropskim normama i nastao je na osnovu konsultacija sa glavnim igračima na tržištu prirodnog gasa. Istovremeno, mere ograničenja i kompenzacije, utvrđene u novembru 2021. godine, zadržavaju se do proleća sledeće godine, a prema važećem zakonodavstvu važe do 2025. godine. S druge strane, po prvi put se uzima u obzir i sve veći uticaj koji potrošači-proizvođači imaju u pokrivanju potrošnje na nacionalnom nivou.

Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Đoana izjavio je, na sastanku koji je imao u Kišinjevu sa moldavskim premijerom Dorinom Rečanom, da je mesto Republike Moldavije u Evropi uz porodice zapadnih demokratija“. On je pozdravio izjavu vlasti u Kišinjevu o „potrebi što veće interoperabilnosti sa NATO-om“, ističući da je vojna alijansa koju predvodi najjača struktura te vrste. Zvaničnik je negirao postojanje vojnog rizika u Republici Moldaviji koji dolazi iz Ruske Federacije, ali je naglasio da je država podložna hibridnom ratu, koji je takođe izazvala Rusija.

Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta i Rumunski institut za kulturu organizuju konkurs za izbor projekta koji će predstavljati Rumuniju na 60. izdanju Međunarodne izložbe umetnosti — la Biennale di Venezia, javnog kreativnog konkursa otvorenog za učešće pojedinačnim autorima ili u grupi, ili nevladinim organizacijama. Venecijansko umetničko bijenale 2024. godine održaće se od 20. aprila do 24. novembra 2024. godine, sa ranim posetama za stručnjake i novinare od 17. do 19. aprila 2024. godine. Tema 60. Međunarodne izložbe umetnosti – la Biennale di Venezia, koju je pokrenuo kustos ovog izdanja, Adriano Pedrosa, je Stranci svuda“. Tako će na izdanju Bijenala 2024. godine nastupiti umetnici koji su i sami stranci, emigranti, pripadnici dijaspore iz različitih zemalja ili izbeglice, posebno oni koji su putovali između globalnog Juga i Severa.

Reprezentaciju Rumunije pobedila je selekcija Tajvana rezultatom 2-0, u prvom kolu Svetske grupe I Dejvis kupa. Teniser Nikolas David Jonel poražen je od Čun-Hsin Cenga rezultatom 6-3, 6-0, a Marijus Kopil je izgubio od Ju Hsiou Hsua 7-6, 7-5. Utakmice se održavaju u Mamaji (jugoistok, crnomorsko odmaralište). U subotu su na programu dubl i poslednji mečevi singla. Dan će otvoriti parovi Marius Kopil / Viktor Kornja i Ju Hsiou Hsu / Cung-Hao Huang. U singlovima će se suprotstaviti Jonelu i Hsuu, odnosno Kopilu i Cengu. Rumunija i Tajvan se nikada ranije nisu sastajali u Dejvis kupu. U februaru, u plej-ofu Svetske grupe I, Rumunija je u gostima savladala Tajland sa 3-2, a Tajvan je takođe u gostima savladao Meksiko 3-1.