Vesti – 13.09.2023

Bugarska i Rumunija su dokazale da su deo Šengena, pokazujući najbolje prakse i u pogledu i azila i povratka migranata, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u sredu, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. U godišnjem govoru o stanju Evropske unije, zvaničnica se založila za prijem dve zemlje bez ikakvog odlaganja“ u evropski prostor slobodnog kretanja. Prethodno je, na plenarnoj sednici zakonodavnog tela Zajednice, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla da višestruko odlaganje odluke o pristupanju Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru znači dvostruku štetu za dve zemlje: ograničenje prava na slobodu kretanja i dodatni troškovi za njihovu ekonomiju. Rumunska vlada namerava da traži odštetu od Evropske unije, jer zadržavanje zemlje van šengenskog prostora podrazumeva ekonomske gubitke do 2% bruto domaćeg proizvoda. U julu su poslanici Evropskog parlamenta glasali za rezoluciju kojom se traži pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru do kraja ove godine. Takođe, Španija, koja trenutno predsedava Savetom Evropske Unije u trajanju od šest meseci, stavila je ovaj cilj među svoje prioritete. Odluku moraju da donesu šefovi država i vlada 27 članica, a Austrija je jedina zemlja koja se i dalje protivi.

Newsroom, 13.09.2023, 18:09

Bugarska i Rumunija su dokazale da su deo Šengena, pokazujući najbolje prakse i u pogledu i azila i povratka migranata, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u sredu, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. U godišnjem govoru o stanju Evropske unije, zvaničnica se založila za prijem dve zemlje bez ikakvog odlaganja“ u evropski prostor slobodnog kretanja. Prethodno je, na plenarnoj sednici zakonodavnog tela Zajednice, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla da višestruko odlaganje odluke o pristupanju Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru znači dvostruku štetu za dve zemlje: ograničenje prava na slobodu kretanja i dodatni troškovi za njihovu ekonomiju. Rumunska vlada namerava da traži odštetu od Evropske unije, jer zadržavanje zemlje van šengenskog prostora podrazumeva ekonomske gubitke do 2% bruto domaćeg proizvoda. U julu su poslanici Evropskog parlamenta glasali za rezoluciju kojom se traži pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru do kraja ove godine. Takođe, Španija, koja trenutno predsedava Savetom Evropske Unije u trajanju od šest meseci, stavila je ovaj cilj među svoje prioritete. Odluku moraju da donesu šefovi država i vlada 27 članica, a Austrija je jedina zemlja koja se i dalje protivi.

Ministarstvo nacionalne odbrane Rumunije počelo je izgradnju skloništa za stanovnike Plaurua, u županiji Tulča (jugoistok), koja se nalazi u blizini granice sa Ukrajinom, gde su pali komadi ruskih dronova koji su napali ukrajinske luke sa Dunava. Veliki vojni odred postavlja dva skloništa od montažnih betonskih elemenata, koja će biti predata lokalnim vlastima. Istovremeno, Ministarstvo
odbrane iz Bukurešta saopštilo je u sredu o identifikaciji, u okrugu Tulča,
novih fragmenata iz drona sličnih onima koje koristi ruska vojska. Nastavlja se
vještačenje na utvrđivanju okolnosti ovog incidenta. Ministarstvo ponavlja
činjenicu da su napadi Ruske Federacije na ukrajinsku lučku infrastrukturu na
Dunavu, izvedeni u blizini granice sa Rumunijom, neopravdani i u ozbiljnoj
suprotnosti sa pravilima međunarodnog prava.

Parlamentarci Unije spasite Rumuniju (USR) i partije Snaga Desnice podneli su u sredu, na plenarnoj sednici Predstavničkog doma, jednostavan predlog protiv ministra zdravlja Aleksandra Rafile. Optužili su ga za nesposobnost da upravlja Nacionalnim planom za oporavak i otpornost, kao i Nacionalnim planom za borbu protiv raka. Kažu da je taj predlog poziv revolta i da nikada u svojoj novijoj istoriji rumunsko zdravstvo nije imalo socijaldemokratskog ministra koji je toliko slab i nemaran prema potrebama pacijenata i zdravstvenog sistema. Kako je saopšteno iz Stalnog biroa, o predlogu će se raspravljati u ponedeljak, a sledeće srede će se o njemu glasati na plenarnoj sednici Predstavničkog doma.

Godišnja stopa inflacije u Rumuniji je neznatno smanjena u avgustu ove godine u odnosu na prethodni mesec, na 9,43%, pošto su hrana i usluge poskupele za skoro 12%, a neprehrambeni proizvodi za 7%, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenih u sredu. Isti podaci pokazuju da su šećer, toplotna energija i deterdženti u vrhu poskupljenja u Rumuniji u poslednjih godinu dana. U avgustu je cena šećera bila preko 30% veća u odnosu na isti mesec prošle godine, ali su poskupeli i margarin, jaja, riba i pivo, sa manjim procentima. S druge str4ane, pojeftinili su ulje, brašno i proizvodi od žitarica. U poglavlju neprehrambene robe, u prošloj godini najviše je poskupela toplotna energija, za 24%, i deterdženti za 22%. Goriva i električna energija su zabeležili blagi pad cena.

Stalna izborna vlast (AEP) započela je proces informisanja Rumuna u inostranstvu o izborima koji će se održati u zemlji 2024. godine, a prve sednice su organizovane u Parizu i Rimu. Ove jeseni uslediće slični susreti u brojnim evropskim prestonicama, organizovani uz podršku Ministarstva spoljnih poslova i tamošnjih rumunskih ambasada. Sledeće godine su u Rumuniji zakazani evropski parlamentarni, lokalni, zakonodavni i predsednički izbori.

Poslanici Evropskog
parlamenta odobrili su u sredu odluku Evropskog saveta da poveća na 720 mesta
u zakonodavnom telu Zajednice za sledeći mandat, kao rezultat demografskih
promena koje su se dogodile u Uniji posle izbora 2019. godine. Dodatnih 15
mesta mesta će biti raspoređena između 12 zemalja. Rumunija, čija je
populacija smanjena, ostaće sa istim brojem poslanika – 33. Evropski poslanik Socijaldemokratske
stranke Viktor Negresku rekao je novinarima da je ovo pobeda Rumunije, jer je
bilo predloga da se broj mandata smanji na 32. Naredni evropski izbori mestu
između 6. i 9. juna 2024. godine.

Rumunija je glavni komercijalni partner susedne Republike Moldavije rumunskog govornog stanovništva, a ekonomski odnosi su na vrhuncu – izjavio je zamenik premijera u vladi Kišinjeva Dumitru Alaiba, ministar za ekonomski razvoj. On je u emisiji na Radio Kišinjevu rekao da četvrtina republičkog izvoza ide u Rumuniju. Privrednici iz Republike Moldavije postepeno su odustajali od izvoza u Rusiju, zbog tamošnje nestabilnosti, birajući, umesto toga, zapadno tržište – naglasio je potpredsednik Vlade Alaiba. Republika Moldavija već skoro 10 godina ima sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, koji joj omogućavaju da izvozi robu na tržište Evropske Unije po sniženim ili čak nultim carinskim tarifama.

Najnoviji broj žrtava razornih poplava u istočnoj Libiji pokazuje oko 5.300 mrtvih, nekoliko hiljada nestalih i više od 30.000 ljudi je ostalo bez domova. Nekoliko zemalja je već poslalo humanitarnu pomoć i spasilačke timove. Evropska komisija saopštila je u sredu da je, u okviru civilne zaštite Unije, pomoć koju pružaju Nemačka, Rumunija i Finska na putu ka gradu Derna. Istovremeno, otključana je prva tranša od 500.000 evra za odgovor na najhitnije potrebe Libijaca pogođenih olujom Danijel.

Sajam knjiga Gaudeamus, koji organizuje Radio Rumunija, vraća se od danas u Jaši, najveći grad na istoku zemlje. Do nedelje ljubitelje čitanja očekuju najnovije publikacije koje donosi preko 40 izdavačkih kuća iz zemlje, širok izbor igara, edukativnog materijala i muzike. Štandovi se po prvi put nalaze u pešačkoj zoni u centru grada.

Rumunska teniserka Simona Halep najavila je da će se žaliti na četvorogodišnju suspenziju zbog dopinga. Halep je suspendovana zbog dva odvojena kršenja Teniskog antidoping programa. Sa 31 godinom, Simona Halep je u svojoj karijeri osvojila 24 turnira u singlu, uključujući dve grend slem titule, na Rolan Garosu 2018. i na Vimbldonu godinu dana kasnije. Suspendovana od oktobra 2022. godine, više puta je negirala da je svesno uzela zabranjenu supstancu za koju joj se sudi i optužila je za odugovlačenje slučaja.

Fudbalska reprezentacija Rumunije savladala je u utorak na svom terenu, 2:0, reprezentaciju Kosova, u utakmici prve grupe kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sledeće godine, u Nemačkoj. U istoj grupi odigrani su i mečevi Švajcarska-Andora rezultatom 3-0 i Izrael-Belorusija 1-0. Lider je Švajcarska sa 14 bodova, a slede Rumunija sa 12 i Izrael sa 11. Prva dva mesta idu na završni turnir. Poslednji put Rumunija se kvalifikovala za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. godine, a na Svetsko prvenstvo 1998. godine.