Vesti – 25.07.2023
Rumunija je danas i sutra pod crvenim, narandžastim i žutim meteoalarmima za ekstremne temperature, uporne toplotne talase i naglašene toplotne nelagodnosti. Najviše je pogođena južna polovina zemlje. Šest županija na jugu, uključujući glavni grad, danas su pod crveim meteoalarmom zbog ekstremnih temperatura i posebno velike toplotne neugodnosti. Meteorolozi najavljuju da će toplotni talas nastaviti da se pojačava. Toplo je u svim ravničarskim i visoravnim područjima, a indeks temperature i vlažnosti (ITU) prelazi kritični prag od 80 jedinica, pri čemu je toplotna nelagodnost posebno naglašena. Nebo je promenljivo, ali na zapadu, severu, severoistoku i centru teritorije stepen nestabilnosti se postepeno povećava i biće perioda velike oblačnosti, čestih električnih pražnjenja, pojačanja vetra, mestimično olujnog vetra, pljuskova i grada. U kratkim vremenskim intervalima ili kroz akumulaciju biće evidentirane količine vode od preko 25…30 l/m2. Maksimalne temperature su između 30 i 42 stepena Celzijusa, uz nešto niže vrednosti na obali i u delti. U Bukureštu je u podne bilo 35 stepeni C.
Newsroom, 25.07.2023, 16:59
Rumunija je danas i sutra pod crvenim, narandžastim i žutim meteoalarmima za ekstremne temperature, uporne toplotne talase i naglašene toplotne nelagodnosti. Najviše je pogođena južna polovina zemlje. Šest županija na jugu, uključujući glavni grad, danas su pod crveim meteoalarmom zbog ekstremnih temperatura i posebno velike toplotne neugodnosti. Meteorolozi najavljuju da će toplotni talas nastaviti da se pojačava. Toplo je u svim ravničarskim i visoravnim područjima, a indeks temperature i vlažnosti (ITU) prelazi kritični prag od 80 jedinica, pri čemu je toplotna nelagodnost posebno naglašena. Nebo je promenljivo, ali na zapadu, severu, severoistoku i centru teritorije stepen nestabilnosti se postepeno povećava i biće perioda velike oblačnosti, čestih električnih pražnjenja, pojačanja vetra, mestimično olujnog vetra, pljuskova i grada. U kratkim vremenskim intervalima ili kroz akumulaciju biće evidentirane količine vode od preko 25…30 l/m2. Maksimalne temperature su između 30 i 42 stepena Celzijusa, uz nešto niže vrednosti na obali i u delti. U Bukureštu je u podne bilo 35 stepeni C.
Vlasti u Bukureštu preciziraju da u ovom trenutku ne postoji direktna vojna pretnja nacionalnoj teritoriji ili teritorijalnim vodama Rumunije. Procena je data nakon što je Rusija napala dronovima dve rečne luke u Ukrajini, koje se nalaze u blizini granice sa Rumunijom, Reni i Ismail. Ruski napad oštro su osudili predsednik Rumunije, premijer i predsednik Senata. Više o ovome nakon vesti.
Zvaničnici Rumunije, Azerbejdžana, Gruzije i Mađarske učestvovale su u utorak u Bukureštu na 4. ministarskom sastanku povodom Sporazuma između vlada četiri zemlje o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja zelene energije i transporta. Na sastanku je razgovarano o statusu ratifikacije Sporazuma, najnovijim dešavanjima u vezi sa Memorandumom o Sporazumu koji predviđa osnivanje zajedničkog preduzeća između četiri vlade, revidiranom projektnom zadatku u vezi sa proizvodnjom zelene energije. Potpisan 17. decembra 2022. godine, sporazum će obezbediti finansijski i tehnički okvir za realizaciju projekta podmorskog kabla za transport električne energije iz obnovljivih izvora između Rumunije i Azerbejdžana, preko Gruzije i Crnog mora, a potom i za transport ove energije do Mađarske i ostatka Evrope, kroz evropski transportni sistem.
Vladajuća koalicija iz Bukurešta nije uspela da postigne dogovor o paketu fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Lideri vladajuće koalicije odobrili su u ponedeljak predlog premijera Marčela Čolakua o ukidanju 200.000 nepopunjenih budžetskih mesta i jedan predlog lidera Nacionalne liberalne stranke Nikolaeja Čuke o smanjenju troškova u svim ministarstvima. Na sastanku u ponedeljak razgovarano je i o rešenjima za borbu protiv utaje poreza i poboljšanje naplate budžetskih prihoda. Među predlozima kojima izvršna vlast želi da smanji deficit i unese više novca u budžet su povećanje minimalne zarade građevinskih radnika, uporedo sa ukidanjem njihovog oslobađanja od plaćanja zdravstvenog doprinosa, odricanje od snižene stope prihoda na dodatu vrednost od 5%, koja se trenutno primenjuje na neke proizvode i usluge, povećanje poreza na dividende i povećanje poreza za mikro preduzeća sa prometom od preko 500.000 evra. Prema rečima ministra finansija, Rumunija bi trebalo da bude u okviru maksimalnog ciljanog deficita od 5%, inače rizikuje da izgubi evropska sredstva iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Rumunski plivač David Popović (18 godina) bori se danas za svetsko zlato na 200 metara slobodnim stilom, pošto se u ponedeljak plasirao u finale takmičenja sa najboljim vremenom (1min44sec70/100) iz polufinala Svetskog prvenstva u plivanju u Fukuoki (Japan). David Popović je 2022. godine osvojio zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, ali i na Evropskom prvenstvu u Rimu, u disciplinama 100 i 200 metara slobodnim stilom. Postavio je i novi svetski rekord u disciplini 100 metara slobodnim stilom, sa vremenom 46 sekundi 86/100, na Evropskom prvenstvu u prestonici Italije. I u Fukuoki će se takmičiti David Popović na 100 metara slobodnim stilom. Takmičenje će se održati 27. jula, istog dana biće i polufinale, a borba za medalje 28. jula.