Vesti – 21.07.2023

Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu sastaće se u ponedeljak kako bi razgovarali o planu fiskalnih mera koje izvršna vlast namerava da primeni od jeseni kako bi se izbalansirala budžetska situacija i dobila nova sredstva za obrazovanje i zdravstvo. U međuvremenu, poslovno okruženje zahteva transparentnost u preduzimanju mera za smanjenje deficita. Poskupljenja, inflacija i otpuštanja – to bi bio rezultat fiskalnih promena o kojima raspravlja Vlada, kažu predstavnici kompanija, koji su sve zabrinutiji da će namera izvršne vlasti pretumbati njihov posao. Vlada namerava da ponovo poveća akcize, izbaci fiskalne olakšice i poveća druge poreze kako bi se vratila na ciljani budžetski deficit, kako ne bi izgubila evropska sredstva od milijardi evra. Izvršna vlast treba veoma pažljivo da analizira i odmeri mere koje želi da preduzme, a posebno njihove ekonomske, socijalne i političke posledice, kaže predsednik Nacionalnog saveta za mala i srednja preduzeća. Florin Žijanu je skrenuo pažnju da su mala i srednja preduzeća već zabrinuta zbog smanjenja domaće potražnje i sve skupljih kredita.

Newsroom, 21.07.2023, 18:16

Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu sastaće se u ponedeljak kako bi razgovarali o planu fiskalnih mera koje izvršna vlast namerava da primeni od jeseni kako bi se izbalansirala budžetska situacija i dobila nova sredstva za obrazovanje i zdravstvo. U međuvremenu, poslovno okruženje zahteva transparentnost u preduzimanju mera za smanjenje deficita. Poskupljenja, inflacija i otpuštanja – to bi bio rezultat fiskalnih promena o kojima raspravlja Vlada, kažu predstavnici kompanija, koji su sve zabrinutiji da će namera izvršne vlasti pretumbati njihov posao. Vlada namerava da ponovo poveća akcize, izbaci fiskalne olakšice i poveća druge poreze kako bi se vratila na ciljani budžetski deficit, kako ne bi izgubila evropska sredstva od milijardi evra. Izvršna vlast treba veoma pažljivo da analizira i odmeri mere koje želi da preduzme, a posebno njihove ekonomske, socijalne i političke posledice, kaže predsednik Nacionalnog saveta za mala i srednja preduzeća. Florin Žijanu je skrenuo pažnju da su mala i srednja preduzeća već zabrinuta zbog smanjenja domaće potražnje i sve skupljih kredita.

U Rumuniji su skoro završene istrage u centrima za socijalnu pomoć za stare, decu i osobe sa invaliditetom koje se sprovode na nacionalnom nivou, a rezultate je predstavila Vlada. Nakon provera, otvoreno je 47 krivičnih dosijea, primenjeno je više od 10.500 sankcija zbog protivpravnosti, u ukupnom iznosu od oko 7 miliona evra. Zatvoreno je 18, a obustavljena je aktivnost još 110 domova. Premijer Marćel Čolaku zatražio je od ministra rada da naloži suspenziju sa dužnosti, do okončanja disciplinskih istraga, svih rukovodilaca županijskih agencija za plaćanja i socijalnu inspekciju, uključujući i načelnika Opštinske agencije u Bukureštu. Prema njegovom mišljenju, potrebne su čvrste mere protiv onih državnih službenika koji su znali i tolerisali ove nepravilnosti, a koji nisu pritekli u pomoć starima, deci ili osobama sa invaliditetom u ovim centrima. On je zatražio od ministra rada Simone Bukura-Opresku da brzo izađe sa predlogom zakona u vezi sa tim, a od ministra investicija Adrijana Kačua da evropskim sredstvima podrži pravilno funkcionisanje ovih centara. Istraga se odvija nakon što su tužioci u nekoliko domova identifikovali organizovane kriminalne grupe koje su iskorišćavale i maltretirale stara i invalidna lica, koja su pretrpela premlaćivanja, vređanja, izgladnjivanja, prinudni radi i koja su bila lišena minimalnih higijenskih uslova.

Film Sloboda“ reditelja Tudora Đurđua odabran je u zvaničnoj konkurenciji Sarajevo Film Festivala, gde će ući u trku za veliki trofej Srce Sarajeva“. Inspirisan stvarnim događajima, film priča manje poznatu priču koja se dogodila u Sibinju, tokom antikomunističke revolucije 1989. godine. Glavne uloge tumače Aleks Kalanđu, Katalin Herlo, Jonuc Karas i Julijan Postelniku. Glumačku ekipu filma čine i Aleksandru Papadopol, Andi Vaslujanu i Mirela Oprišor. Prošle godine, dok je još bio u produkciji, Sloboda“ je osvojio nagradu žirija na CineLink Industry Days, programu posvećenom projektima u razvoju u okviru Sarajevskog festivala. Scenario su napisali Čečilia Štefanescu i Tudor Đurđu, po ideji Napoleona Helmisa. Sloboda“ je premijerno prikazan na 22. Međunarodnom festivalu Transilvanija, gde je osvojio nagradu publike za najpopularniji rumunski film u programu. Sarajevo Film Festival je najvažniji i najprofilniji događaj u jugoistočnoj Evropi i jedan od najvećih u Evropi. Osnovan je 1995. godine, tokom opsade Sarajeva za vreme rata u Bosni i Hercegovini.

Čuveni muzički festival „Electric Castle“ nastavlja se danas u zamku Banfi u Boncidi, u županiji Kluž (severozapad). Ovogodišnje izdanje veće je nego prošlogodišnje, kažu organizatori. Electric Castle 2023 ne nudi ljubiteljima muzike samo umetničke nastupe, ljudi koji dođu na festival imaju na raspolaganju desetine mesta za jelo, stand-up nastupe, modne izložbe i impresivne instalacije. Stotine umetnika iz celog sveta izaći će na 12 bina. Među njima su The Chemical Brothers, Iggi Pop, Macklemore, Sigur Ros, Tash Sultana, Peggi Gou, REZZ, George Ezra ili Jamie xx. U 2019. godini Electric Castle” je proglašen za Najbolji evropski festival srednje veličine” i jedini nudi kompletan doživljaj kampovanja, a muzika svira 24/24. Na ovogodišnjem izdanju festivala očekuje se oko 200.000 posetioca.

Generalni inspektorat za vanredne situacije saopštio je danas da su rumunski vatrogasci intervenisali u četvrtak, kao podrška svojim grčkim kolegama u gašenju suvog rastinja i šumskih požara u oblastima severozapadno od Atine (zapadna Atika), gde su radili skoro do ponoći. Gotovo 80 vatrogasaca, koji su imali šest mašina za gašenje šumskih požara, jedan protivpožarni aparat velikog kapaciteta, cisternu za vodu od 30 tona, rezervoar za vodu od 10 tona i prva vozila za reagovanje i komandu pružili su podršku grčkim snagama, precizira se u saopštenju Inspektorata. Zapadna Atika je jedno od oblasti koje su najviše pogođene požarima, a nekoliko naselja je evakuisano.

Izuzetni rekordi temperatura okeana, kao i toplotni talasi koji su zahvatili nekoliko regiona na severnoj hemisferi, učinili su jul na putu da postane najtopliji jul u istoriji merenja, navela je Evropska opservatorija Kopernikus, nakon što je jun već obeležio sličan rekord. Veliki regioni južne Evrope, Kine i Severne Amerike se već nekoliko dana suočavaju sa ekstremnim vrućinama i ponekad postaju žrtve nasilnih šumskih požara, kao u slučaju Grčke, koja održava crveni meteo kod, i svih arheoloških nalazišta u zemlji, uključujući Atinski Akropolj. Oni će ostati zatvoreni do nedelje u najtoplijim satima dana. Istovremeno, Grčka se suočava sa nekoliko šumskih požara u oblasti Atine, ali i na ostrvu Rodos, gde je evakuisano nekoliko gradova i odmarališta. Rumunski vatrogasci su prisutni i pomažu u gašenju požara. Meteorolozi kažu da će u nekoliko zemalja u Evropi temperature u hladu prelaziti i 40 stepeni Celzijusa, a toplotna nelagodnost će biti naglašena. U Italiji je veoma vruće, ali i u Španiji, Francuskoj, Hrvatskoj, Srbiji. Vrućine će se intenzivirati narednih dana, a Evropska svemirska agencija je navela da bi naredna nedelja mogla da donese najviše temperature ikada zabeležene u Evropi.

Kompanija CFR Marfa saopštava da je spremna da transportuje velike količine žita iz susedne Ukrajine i veruje da će od ove delatnosti ostvariti profit. Generalni direktor Danijel Apostolake kaže da je od maja došlo do povećanja transporta žitarica na nivo koji nije dostignut u poslednjih 5 godina. On uverava da CFR Marfa nije u opasnosti od bankrota i da je čak zabeležio operativni profit od preko 1,5 miliona evra u prvih šest meseci godine. Prema stručnoj štampi, CFR Marfa trenutno ima tržišni udeo od 33%, ali mora da vrati Ministarstvu finansija i Kompaniji CFR Infrastruktura dug od preko pola milijarde evra.

Predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta (COSR) Mihaj Kovaliju rekao je u petak da je cilj Rumunije na Evropskom olimpijskom festivalu mladih (FOTE), letnjem izdanju, zakazanom za 23-29. jul u Mariboru (Slovenija), da osvoji 20 medalja. Delegaciju Rumunije čine 92 sportista, koji će se takmičiti u 9 disciplina: atletika, košarka 3k3, drumski biciklizam, MTB biciklizam, umetnička gimnastika, rukomet, plivanje, džudo i tenis. Na poslednjem izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih, održanom prošle godine u Banskoj Bistrici (Slovačka), Rumunija je zauzela 8. mesto u konačnom plasmanu, sa 19 medalja, uključujući 5 zlatnih, 8 srebrnih i 6 bronzanih.