Vesti – 12.07.2023
Predsednik Klaus Johanis
izjavio je u sredu da je Rumunija ispunila ciljeve postavljene na samitu NATO-a
u Vilniusu. On je pokazao da, kroz nove odbrambene planove Alijanse, za svaku
bezbednosnu pretnju koja bi mogla da utiče na Rumuniju, NATO ima odgovarajući
odgovor. Naše odluke na ovom samitu su nedvosmisleno pokazale čvrstinu
transatlantske veze i savezničko jedinstvo. Usvojili smo nove odbrambene
planove NATO-a, koji osiguravaju najviši nivo bezbednosti za istočni bok, na
Crnom moru, uključujući i Rumuniju, naglasio je šef države na kraju sastanka.
Kao rezultat toga, španske vlasti nameravaju da postave još oko 950 vojnika na
istočnom krilu NATO-a, rekao je premijer Pedro Sančez na konferenciji za
novinare u Vilniusu. Njih 250 biće locirano u Rumuniji. S druge strane, lideri
država članica odlučili su da pojednostave procedure pristupanja Ukrajine i da
povećaju ukupnu podršku koju će Alijansa nastaviti da nudi Kijevu u ratu za
oslobađanje teritorije koju je okupirala Rusija.
Newsroom, 12.07.2023, 18:49
Predsednik Klaus Johanis
izjavio je u sredu da je Rumunija ispunila ciljeve postavljene na samitu NATO-a
u Vilniusu. On je pokazao da, kroz nove odbrambene planove Alijanse, za svaku
bezbednosnu pretnju koja bi mogla da utiče na Rumuniju, NATO ima odgovarajući
odgovor. Naše odluke na ovom samitu su nedvosmisleno pokazale čvrstinu
transatlantske veze i savezničko jedinstvo. Usvojili smo nove odbrambene
planove NATO-a, koji osiguravaju najviši nivo bezbednosti za istočni bok, na
Crnom moru, uključujući i Rumuniju, naglasio je šef države na kraju sastanka.
Kao rezultat toga, španske vlasti nameravaju da postave još oko 950 vojnika na
istočnom krilu NATO-a, rekao je premijer Pedro Sančez na konferenciji za
novinare u Vilniusu. Njih 250 biće locirano u Rumuniji. S druge strane, lideri
država članica odlučili su da pojednostave procedure pristupanja Ukrajine i da
povećaju ukupnu podršku koju će Alijansa nastaviti da nudi Kijevu u ratu za
oslobađanje teritorije koju je okupirala Rusija.
Koalicija od 11 nacija počeće obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 u avgustu u Danskoj, dok će jedan centar za obuku takođe biti uspostavljen u Rumuniji. Nadamo se da ćemo moći da vidimo rezultate početkom sledeće godine“, rekao je vršilac dužnosti ministra odbrane Danske Troels Lund Pulsen novinarima, na marginama samita NATO-a u glavnom gradu Litvanije, Vilniusu. Članice NATO-a Danska i Holandija predvodile su napore međunarodne koalicije da obuče pilote i osoblje za podršku, održavaju avione i na kraju snabdevaju Ukrajinu avionima F-16. U ovom programu će učestvovati i Belgija i Luksemburg, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, dok pomoć pružaju Francuska i Velika Britanija. Francuska, Velika Britanija i Luksemburg nemaju avione F-16 u svojim vazduhoplovnim snagama. Rumunija trenutno ima 17 aviona F-16 i nabaviće još 32 od Norveške.
Rumunija i Bugarska trebalo bi da budu u šengenskom prostoru do kraja ove godine – navodi se u rezoluciji koju je u sredu usvojio Evropski parlament. U dokumentu, odobrenom velikom većinom, navodi se da obe zemlje ispunjavaju sve kriterijume za pridruživanje zoni slobodnog kretanja i da korišćenje prava veta na članstvo podstiče antievropsko raspoloženje i šteti ekonomiji. Građani Bugarske i Rumunije su diskriminisani, jer se suočavaju sa kašnjenjima, birokratskim poteškoćama i dodatnim troškovima kada putuju ili posluju u inostranstvu, u poređenju sa onima u šengenskoj zoni, kažu evroposlanici. Rezolucijom se od Evropske komisije traži da proceni finansijske gubitke, nerealizovane dobitke i štetu po životnu sredinu koju su Rumunija i Bugarska pretrpele od juna 2011. godine zbog ne ulaska u Šengenski prostor, kao i da analizira moguće mehanizme kompenzacije za finansijske gubitke. Poslednji pokušaj Rumunije da pristupi Šengenu Austrija je blokirala iz razloga ilegalne migracije, razloga koje su odbacile vlasti u Bukureštu, evropske institucije i većina država članica.
Kompanija Hidroelectrica, glavni proizvođač električne energije u Rumuniji, bila je izlistana u sredu na Bukureštanskoj berzi. Taj trenutak je kao istorijski označio premijer Marčel Čolaku koji je izjavio da će država zadržati svojih 80% udela u celosti, a od danas će građani Rumunije i drugi institucionalni investitori moći da postanu akcionari najvrednije kompanije u Rumuniji. Tržišna vrednost kompanije procenjena je na 10 milijardi evra. Hidroelectrica proizvodi i isporučuje električnu energiju koju proizvodi kroz 187 hidroelektrana i mikroelektrana kojima upravlja, kao i iz segmenta energije vetra.
U Rumuniji je u sredu više od 32.000 kandidata polagalo pismeni ispit za titularizaciju u preduniverzitetskom obrazovanju. Prema podacima Ministarstva prosvete, ove godine ima više od 6.800 slobodnih mesta za nastavnike, najviše u urbanim sredinama. U okviru konkursa vrši se provera specijalističkih i didaktičkih znanja, po posebnim programima odobrenim naredbom ministra. Prvi rezultati biće objavljeni 18. jula u kancelarijama školskog inspektorata, a tu se mogu podneti i žalbe tokom dva dana, a konačne ocene biće objavljene 26. jula. Da bi postao imenovan na radno mesto, kandidat mora da dobije najmanje ocenu sedam na pismenom testu, a da može da predaje kao zamenik ocenu pet. Radna mesta će biti raspoređena u opadajućem redosledu proseka 27. i 28. jula.
Prosečna neto plata u Rumuniji pala je na oko 915 evra u maju ove godine, 0,5% manje nego u aprilu 2023. godine, saopštio je danas Nacionalni institut za statistiku (INS). Prosečna bruto zarada iznosila je oko 1.460 evra, što je za 1,1% niže nego u aprilu 2023 godine. Najviše vrednosti prosečne neto zarade zabeležene su u uslužnim delatnostima, u oblasti informacionih tehnologija, a najmanje u hotelima i restoranima. U odnosu na maj prethodne godine, prosečna neto zarada veća je za 15,7%. U maju je u većini delatnosti u privredi došlo do smanjenja prosečne neto zarade usled davanja u prethodnim mesecima povremenih nagrada, prava u naturi i novčane pomoći, iznosa iz neto dobiti i iz drugih sredstava. Takođe, smanjenje prosečne neto zarade uzrokovano je neuspehom u proizvodnji ili manjim primanjima (u zavisnosti od ugovora/projekata), kao i zapošljavanjem kadrova sa zaradama nižim od prosečnih, iz nekih privrednih delatnosti, navodi citirani izvor.
Skoro 1.000 socijalnih centara u Rumuniji su u poslednja dva dana kontrolisale vlasti koje su odlučile da ih 11 bude zatvoreno, dok je u slučaju 25 delatnost obustavljena. U svim ovim centrima otkriveni su nehigijenski prostori, nepropisno uskladištena hrana, nedovoljan broj osoblja ili prekoračenje smeštajnih kapaciteta. I premijer Marsel Čolaku naložio je inspekciju u Nacionalnoj upravi za zaštitu osoba sa invaliditetom, da se vidi da li su i kako vršene provere u domovima. Kontrole se odvijaju nakon skandala sa azilima u blizini Bukurešta, gde su stariji stanovnici teško maltretirani. USR (opozicija) je u utorak obavestio Evropsku komisiju i zatražio aktiviranje mehanizama EU koji bi mogli da nametnu poštovanje ljudskih prava, ali i prava osoba sa invaliditetom. Takođe u utorak, predsednik Klaus Johanis okvalifikovao je situaciju kao nacionalnu sramotu i zahtevao hitne mere. On je naglasio da se moraju pronaći svi krivi, bez obzira da li je reč o krivici u vršenju funkcije ili o političkoj ili moralnoj krivici.
Fudbalski šampion Rumunije, Farul Konstanca, sastaje se danas na svom terenu sa Šerifom Tiraspolom iz Republike Moldavije, u prvom pretkolu Lige šampiona. Revanš će se igrati za nedelju dana. Ukoliko ispadne u prvom pretkolu, ekipa koju trenira sjajni bivši rumunski internacionalac Đika Hađi nastaviće u Konferens ligi. Tri druga rumunska tima su već prisutna na ovom takmičenju. U 2. pretkolu, CFR Kluž, tim sa najvećim koeficijentom na rang-listi UEFA, šestu godinu zaredom obezbedio je učešće u evropskim kupovima i sastaće se sa Adanom Demirsporom iz Turske. Sepsi, osvajač Kupa i Superkupa Rumunije, igraće protiv CSKA Sofija iz Bugarske. Protivnik vicešampiona FCSB je CSKA 1948 Sofija, još jedan predstavnik Bugarske. Ove tri utakmice na programu su 27. jula, a revanš nedelju dana kasnije.