Vesti – 29.06.2023
Rumunija je premašila procenjene rashode, a budžetski deficit je premašio 2,3% bruto domaćeg proizvoda, nakon prvih pet meseci ove godine. Stručnjaci iz Ministarstva finansija kažu da je ovaj razvoj uglavnom određen povećanjem obima investicija, nadoknadom računa za potrošnju električne energije i prirodnog gasa za stanovništvo i preduzeća, većim obimom dekontacije robe i usluga za lekove, ali i usporavanja naplate prihoda. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki ocenjuje da su na makroekonomskom nivou stvari komplikovane, jer je Rumunija u procesu prekomernog deficita, a rok za smanjenje budžetskog deficita, dogovoren sa Evropskom komisijom, je u riziku da ne bude ispoštovan. On je naglasio da se budžet za ovu godinu gradi počev od cifre iz 2022. godine, kada je veoma visoka inflacija povećala nivo budžetskih prihoda.
Newsroom, 29.06.2023, 18:41
Sindikalni čelnici Zdravstva najavili su da će sve kategorije zaposlenih u domenu u Rumuniji od 1. avgusta imati veća primanja. Sindikalci su se u sredu sastali sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i potpredsednikom vlade Marijanom Neakšuom, kako bi utvrdili sadržaj hitne uredbe koja će upotpuniti finansijska prava zaposlenih u javnom zdravstvu. Takođe, biće nastavljeno zapošljavanje i konkursi za 4.000 radnih mesta biće raspisano odmah, a još 10.000 u narednom periodu. Svi normativni akti koji regulišu ova prava biće usvojeni na ovonedeljnoj sednici Vlade. Da im zahtevi nisu odobreni, zaposleni u Zdravstvu su zapretili da bi ušli u štrajk.
Evropske i evroatlantske strukture, implicitno Rumunija, nastaviće da podržavaju Ukrajinu u svemu što je potrebno – izjavio je predsednik Klaus Johanis u četvrtak u Briselu. Rumunski šef države učestvovao je na dvodnevnom samitu Evropske unije. On je takođe pomenuo, u govoru održanom u okviru Evropskog saveta koji je u toku, i potrebu da se pomogne Republici Moldaviji – državi koja je takođe pogođena ruskom invazijom na Ukrajinu. Johanis je takođe izjavio da se o temi pristupanja Rumunije Šengenu neformalno razgovara na više nivoa, pokazujući da je napredak spor i da je Španija više puta pokazala spremnost da ovo pitanje stavi na dnevni red predsedavanja Savetom Evropske Unije, koju će preuzeti u drugoj polovini godine. Među temama sastanka su ratna situacija u Ukrajini i pomoć Kijevu pred invazijskom Rusijom, ekonomska bezbednost i fenomen migracija. Diskutovana su i pitanja koja se odnose na konkurentnost, digitalizaciju ili bezbednost.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je poruku povodom obeležavanja 82. godišnjice pogroma u Jašiju, kad je ubijeno više od 13.000 Jevreja. Johanis je pozvao i vlasti i odgovorne institucije da se bore protiv manipulacije prošlošću i protiv ekstremizma. Pogrom je obeležen ujutru u Jašiju maršom od kvartskog centra Pakurari do Jevrejskog groblja. Marijus Kazan, istraživač na Nacionalnom institutu za proučavanje holokausta Eli Vizel“ u Rumuniji, podseća da su hiljade Jevreja koji su preživeli masakr bili strpani u hermetički zatvorene teretne vagone, poznate kao vozovi smrti. Pogrom u Jašiju, održan između 27. i 30. juna 1941. godine, bio je jedan od najnasilnijih u istoriji Jevreja u Rumuniji.
Zamenik premijera Katalin
Predoju smatra da rumunski magistrati ne bi imali razloga da osporavaju pred
Ustavnim sudom nacrt reforme specijalnih penzija koji je parlament usvojio u
sredu. On je naveo da su predstavnici vladajuće koalicije Socijaldemorkatske
stranke i Nacionalne liberalne stranke u stalnom dijalogu sa predstavnicima
Višeg veća sudija i objasnio im je šta je moguće, a šta nije moguće iz
perspektive prilično rigidnih ograničenja koje su prethodno nametnuli
kriterijumi ustanovljeni Planom nacionalnog oporavka i otpornosti. Izjava
bivšeg ministra pravde dolazi u kontekstu u kojem Viši kasacioni sud i
pravosuđe su odlučiuli da napadnu zakon o reformi specijalnih penzija na
Ustavnom sudu. Premijer Marčel Čolaku najavio je da će bukureštanski parlament
biti sazvan na vanredno zasedanje ako Ustavni sud odluči da u tom zakonu
postoje elementi neustavnosti.
Završeni su maturski ispiti u Rumuniji. Danas je održan poslednji test, onaj iz maternjeg jezika i književnosti, koji polažu samo maturanti pripadnika nacionalnih manjina. Svi mladi prijavljeni za polaganje male mature u ponedeljak su polagali test iz rumunskog jezika i književnosti, u utorak obavezni profil, a u sredu – test po izboru smera. Prve ocene biće objavljene 3. jula, a konačni rezultati, nakon analize žalbi, biće objavljeni 7. jula. S druge strane, nešto više od 76% rumunskih maturanata 8. razreda dobilo je prelaznu ocenu na nacionalnom ocenjivanju, što se računa za upis u srednju školu. Rezultati nakon rešavanja žalbi biće istaknuti 4. jula.
Vlasnici automobila će od 2026. godine plaćati naknadu za korišćenje rumunskih javnih puteva – rovinjetu – u zavisnosti od stepena zagađenosti automobila, a vozači kamiona – u zavisnosti od pređene udaljenosti. Novim zakonom, koji je odobrilo Narodno veće, predviđeno je da će rovinjeta biti za 1 dan, 10 dana, 30 dana, 60 dana i 12 meseci. Vozila Ministarstva Unutrašnjih poslova, Ministarstva narodne odbrane, Rumunske obaveštajne službe, Službe zaštite i bezbednosti, vozila koja se koriste u lokalnom javnom prevozu ljudi i vozila hitne pomoći biće oslobođena plaćanja putarine. Osobe sa invaliditetom i njihovi pratioci takođe će imati koristi od izuzeća. Nova šema obračuna putarine na nacionalnim putevima jedna je od obaveza koje su rumunske vlasti preuzele na sebe kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti.
