Vesti (19.05.2023)
Posleratna obnova Ukrajine i evropske ambicije te zemlje, ali i Republike Moldavije teme su o kojima se razgovaralo u Bukureštu na sedmom izdanju Foruma Bezbednosti za region Crnog mora i Balkana. Dvodnevni događaj obuhvata preko 40 sesija, kojima prisustvuju visoki civilni i vojni zvaničnici, diplomate i eksperti iz Evropske unije i NATO-a, kao i partnerskih država. Prisutan na događaju, premijer Nikolaje Čuka založio se za pojačano prisustvo NATO-a na Crnom moru, gde je sloboda pomorskog i vazdušnog saobraćaja ugrožena pretnjama Rusije.
Newsroom, 19.05.2023, 19:08
Posleratna obnova Ukrajine i evropske ambicije te zemlje, ali i Republike Moldavije teme su o kojima se razgovaralo u Bukureštu na sedmom izdanju Foruma Bezbednosti za region Crnog mora i Balkana. Dvodnevni događaj obuhvata preko 40 sesija, kojima prisustvuju visoki civilni i vojni zvaničnici, diplomate i eksperti iz Evropske unije i NATO-a, kao i partnerskih država. Prisutan na događaju, premijer Nikolaje Čuka založio se za pojačano prisustvo NATO-a na Crnom moru, gde je sloboda pomorskog i vazdušnog saobraćaja ugrožena pretnjama Rusije.
Budžet izdvojen za program Solarna zelena kuća za region Bukurešt-Ilfov potrošen je za manje od 10 minuta, saopštilo je rumunsko Ministarstvo životne sredine. Reč je o 100 miliona leja, novac koji je rezervisalo 4.993 osobe. Program je namenjen gradjanima Rumunije koji žele da instaliraju solarne panele uz pomoć države. Za ostale razvojne regione, program se nastavlja od sledeće nedelje, po abecednom redu. Prema kalendaru koji je utvrdila Uprava Fonda za životnu sredinu, registracija za centralni region – okruge Alba, Brašov, Kovasna, Hargita, Mureš i Sibiu počinje 24. maja. Ukupan budžet programa Solarna zelena kuća iznosi 1,75 milijardi leja (oko 35 miliona evra), što je ekvivalent preko 87.000 fotonaponskih sistema.
Predsednik Poslaničkog doma iz Bukurešta, socijaldemokratski lider Marčel Čolaku, izjavio je da se generalni štrajk u prosveti mora izbeći i najavio da je spreman, ovog vikenda, da razgovara sa liderima sindikata prosvete kako bi se postiglo rešenje. On je u objavi na Fejsbuku rekao da je razgovarao i sa premijerom Nikolajem Čukom, koji je takodje spreman za dialog u cilju pronalaženja rešenja. Marčel Čolaku smatra da politički i sindikalni lideri moraju dati prednost odgovornosti i zajedno pronaći rešenja za nastavak školske godine. Šef PSD je pokazao da će štrajk izazvati haos ne samo u delatnosti škola, već i u životima miliona porodica. Sindikati u rumunskom preduniverzitetskom obrazovanju odlučili su da organizuju generalni štrajk 22. maja, nezadovoljni uslovima rada i platama.
Rumunski senatori iz specijalizovane komisije nastavili su danas raspravu o zakonu o preduniverzitetskom obrazovanju. U četvrtak je završena rasprava o zakonu o visokom obrazovanju i većinom glasova usvojen povoljan izveštaj sa amandmanima. Opozicija je kritikovala konačan nacrt zakona, za koji kažu da ne obezbeđuje istinsku reformu sistema. S druge strane, predstavnici vladajuće koalicije, koju čine Socijaldemokratska partija, Nacionalno-liberalna partija i Demokratska usavez Mađara u Rumuniji, rekli su da su amandmani poboljšali predlog zakona. Parlament bi trebalo da glasa za oba zakona o obrazovanju u ponedeljak, kada su sindikati u sektoru najavili da će stupiti u generalni štrajk. Pregovori se nastavljaju i danas kako bi se izbegao štrajk, ali su nakon jučerašnjih razgovora sindikati najavili da neće odustati od planiranog štrajka sve dok se ne ispune njihovi zahtevi za plate.
Na nivo radioaktivnosti, u životnoj
sredini, u Rumuniji nisu uticale nedavne eksplozije u Ukrajini, javlja
Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. U objavi na internetu,
predstavnici te institucije pokazuju da Rumuni sa ove tačke gledišta nemaju
razloga za brigu, jer praćenje u ovom periodu pokazuje normalne vrednosti.
Pojašnjenja su data u kontekstu u kome je bliski saradnik ruskog predsednika
Vladimira Putina izjavio da bi radioaktivni oblak, nastao usled eksplozije
skladišta municije sa osiromašenim uranijumom, koje je Kijevu isporučio Zapad,
stigao do Poljske.
Šefica Evropskog parlamenta Roberta Metsola
učestvovaće u nedelju na Skupštini Evropske Moldavije, na poziv predsednice e
Republike Moldavije, Maje Sandu. Matifestacija će se održati u 11.00 časova na
Trgu Velike narodne skupštine u centru glavnog grada Moldavije Kišinjeva. Svi
građani Moldavije, uključujući i one iz dijaspore, pozvani su da učestvuju na
mitingu koji je inicirala predsednica Sandu. Tom prilikom biće usvojena
rezolucija kojom se potvrđuje podrška građana evropskom putu Republike
Moldavije. Događaj se organizuje pre Samita Evropske političke zajednice, koji
će se održati 1. juna u Republici Moldaviji.
Codek Aureus, najpoznatiji i najvažniji srednjovekovni rukopis pisan zlatnim slovima, koji se trenutno nalazi u Alba Juliji u centralnoj Rumuniji, uvršten je na listu UNESCO-ve baštine. Prema Nacionalnoj biblioteci Rumunije, čuveni rukopis je deo registra Pamćenje sveta, koji obuhvata još 9 dela starih 1.200 godina iz raznih zemalja Evrope. Većina rukopisa sadrži latinski tekst četiri jevandjelja, napisan zlatnim mastilom i predstavlja portrete jevanđelista.
SAD i njihovi saveznici iz G7 najavili su u petak nove sankcije kako bi smanjili sposobnost Rusije da nastavi svoj rat u Ukrajini. Sankcije, koje ciljaju na visoko profitabilan izvoz dijamanata iz Rusije, donete su neposredno uoči samita G7 u Hirošimi, u Japanu. Izvoz dijamanata, uglavnom u UAE, Indiju i državu članicu EU Belgiju, Moskvi donosi nekoliko milijardi američkih dolara godišnje.Na samitu u Hirošimi, pozvan je i indijski premijer Narendra Modi, čija zemlja ima čvrste veze sa Moskvom i do sada nije bila voljna da osudi rusku invaziju na Ukrajinu.
Rumunski i bugarski javni radio-emiteri najavili su da će ojačati saradnju. Predsednik i generalni direktor Rumunske radio-difuzne korporacije Razvan Joan Dinka i predsednik Bugarske nacionalne radio korporacije Milen Mitev potpisaće u Sofiji sporazum prema kojem će dve strane besplatno razmenjivati vesti i radio programe , proizvodiće zajedničke programe i obezbediće pristup arhivskim snimcima svojim slušaocima u naredne 2 godine. Radio Romania International emitovao je programe na bugarskom jeziku između 1946. i 1949. i ponovo između 1995. i 2004. Bugarski nacionalni radio je proširio svoje redakcije na stranim jezicima otvaranjem 2022. godine veb stranice na rumunskom.