Vesti (18.05.2023)
Svet se promenio i sve što je vezano za bezbednost treba ponovo napisati i pregledati kad je reč o našem regionu, o oblasti Crnog mora, gde se odigrava veliki deo agresorskog rata Rusije na Ukrajinu – izjavio je rumunski premijer Nikolaje Čuka, u Bukureštu, na sedmom izdanju Foruma Bezbednosti za region Crnog mora i Balkana. Prema premijeru, region treba da bude spreman da se suoči sa drugim ratom jakog intenziteta koji iscrpljuje resurse ne samo zemalja koje se nalaze u konfliktu, već i drugih zemalja Evrope. U okviru foruma, tokom dva dana, organizovano je 40 sesija. Učestvuju visoki civilni i vojni zvaničnici, diplomate, čuveni stručnjaci iz zemalja članica Evropske Unije i NATO-a, ali i iz zemalja partnera. Među temama foruma su podrška za evropsku integraciju Republike Moldavije i Ukrajine, proces rekonstrukcije Ukrajine i evropska bezbedonosna arhitektura nakon rata. Istovremeno se raspravlja i o krizi hrane koju je izazvala Ruska invazija, energetska bezbednost u Evropi, bezbednost Zapadnog Balkan i kibernetska otpornost.
România Internațional, 18.05.2023, 18:17
Svet se promenio i sve što je vezano za bezbednost treba ponovo napisati i pregledati kad je reč o našem regionu, o oblasti Crnog mora, gde se odigrava veliki deo agresorskog rata Rusije na Ukrajinu – izjavio je rumunski premijer Nikolaje Čuka, u Bukureštu, na sedmom izdanju Foruma Bezbednosti za region Crnog mora i Balkana. Prema premijeru, region treba da bude spreman da se suoči sa drugim ratom jakog intenziteta koji iscrpljuje resurse ne samo zemalja koje se nalaze u konfliktu, već i drugih zemalja Evrope. U okviru foruma, tokom dva dana, organizovano je 40 sesija. Učestvuju visoki civilni i vojni zvaničnici, diplomate, čuveni stručnjaci iz zemalja članica Evropske Unije i NATO-a, ali i iz zemalja partnera. Među temama foruma su podrška za evropsku integraciju Republike Moldavije i Ukrajine, proces rekonstrukcije Ukrajine i evropska bezbedonosna arhitektura nakon rata. Istovremeno se raspravlja i o krizi hrane koju je izazvala Ruska invazija, energetska bezbednost u Evropi, bezbednost Zapadnog Balkan i kibernetska otpornost.
Rumuniji je, kako bi
rešila spoljne neravnoteže, potrebna kombinacija fiskalne konsolidacije i
strukturnih reformi, prema analizi Svetske banke. Mere politike koje imaju za
cilj poboljšanje fiskalne pozicije uključuju proširenje poreske osnovice,
jačanje fiskalne administracije, unapređenje kritičnih reformi penzija i plata
u javnom sektoru i smanjenje neefikasne potrošnje. Jačanje upravljanja javnim
investicijama doprinelo bi oslobađanju značajnih raspoloživih evropskih fondova
i poboljšalo kritične oblasti koje zaostaju u Rumuniji, kao što su zdravstveni
i obrazovni sistemi, reforma državnih preduzeća i infrastruktura. Ovo bi,
zauzvrat, podržalo rast produktivnosti i poboljšalo konkurentnost Rumunije, uz
pozitivan uticaj na spoljnu poziciju. Spoljni disbalansi Rumunije su se nedavno
povećali. Od 2018. godine, zemlja je iskusila povećanje dvostrukog deficita -
fiskalnog i tekućeg računa – zajedno sa ekspanzionističkom fiskalnom
politikom. Dva velika spoljna šoka, prvo pandemija, a zatim rat, pogoršala su
ove neravnoteže.
Premijer Nikolaje Čuka je najavio da su rumunske vlasti spremne da ponude pomoć u spasilačkim misijama usled poplava u Italiji. Oblast Emilija-Romanja sa severa poluostrva nalazi se u maksimalnom stanju pripravnosti zbog obilnih kiša, koje su izazvale teške poplave, sa žrtvama. Prema dopisniku Radija Rumunija, hiljade osoba je već bilo evakuisano, a nekoliko desetina hiljada je još uvek izolovano u zonama koje su ostale bez električne energije. Određeni vozovi i dalje stacioniraju, ne može se kretati po brojnim ulicama, a delovi autoputa su zatvoreni.
Predsednik Klaus Johanis je zatražio od lidera Narodne liberalne stranke (PNL) i Socijaldemokratske stranke (PSD) iz koalicije na vlasti u Rumuniji da što pre zaključe pregovore po pitanju repartizacije ministarstava nakon rotacije premijera. Šef države očekuje da se sledeće nedelje započnu ustavne procedure za formiranje nove vlade, koju će predvoditi lider Socijaldemokratske stranke (PSD), Marčel Čolaku, nakon što će aktuelni liberalni premijer Nikolaje Čuka dati ostavku 26. maja. Rasprave u koaliciji su koncentrisane na smanjenje broja ministarstava, kao i na ekonomske i socijalne mere koje bi budući premijer i nova vlada trebalo da primene u narednih godinu i po dana, koliko je još ostalo vremena do novih parlamentarnih izbora. Podsećamo da se u utorak u odvojenim sednicama sastalo vođstvo Narodne liberalne partije (PNL) i Socijaldemokratske stranke (PSD), da bi utvrdili mandate koje će imati njihovi predstavnici tokom pregovora za formiranje nove vlade. Socijaldemokratska stranka (PSD) želi da buduća izvršna vlast ima manje portfelja, manje državnih sekretara i manje vladinih agencija. Liberali žele smanjenje broja državnih sekretara i podsekretara, uz zadržavanje protokola koji je na snazi i na kom se zasniva vladajuća koalicija.
U Bukureštu je u četvrtak potpisan Zajednički akcioni plan u borbi protiv trgovine ljudima između Vlade Rumunije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Dokument je deo vizije i strategije koju je izvršna vlast u Bukureštu prihvatila na sebe u poslednje dve godine da Rumunija bude zemlja neprijateljska prema trgovcima ljudima, ali bezbedna i prijateljska za žrtve ovog kriminalnog akta, navodi se u saopštenju rumunske vlade. Potpisivanje ovog dokumenta je ujedno i izraz brige koju Vlada Rumunije ima za svoje najugroženije građane izložene rizicima trgovine ljudima, koji žive u Rumuniji ili u jednoj od najvećih zajednica dijaspore, tj. u Velikoj Britaniji. Imperativ je da zadržimo čvrstu posvećenost borbi protiv ove nesreće i da imamo sposobnost i volju da se pozabavimo ovim problemom na sva tri nivoa: prevenciji, borbi i zaštiti žrtava. (…) Moja poruka je vrlo jasna: trgovina ljudima je oblik zločina za koji rumunska vlada nema toleranciju“, izjavio je premijer Nikolaje Čuka.
Radnici u Zdravstvu iz Rumunije najavili su da će organizovati protestni miting u Bukureštu 8. juna, a zatim će od 1. jula biti organizovan generalni štrajk, javlja Federacija Zdravstvena Solidarnost. Njeni predstavnici traže obezbeđivanje pristojnih uslova rada i primenu projekta zakona o platama koje je odredio Ministar Zdravstva, koji će obezbediti plate svim zaposlenima u javnom zdravstvenom sektoru, počevši od medicinskih sestara, i mogućnost povećanja plata zaposlenih. Istovremeno, sindikalci traže da dodaci na platu za uslove rada budu u odnosu na bruto platu za pomoćno osoblje, tehničko i administrativno osoblje i sanitarno osoblje, a dodaci na platu za dežurstva i za rad tokom zakonski slobodnih dana bude u bruto zaradi za sve kategorije zaposlenih. Takođe drugi zahtevi se tiču isplaćivanja dežurstva lekara sa satnicom za bruto normu, aktualizaciju vrednosti bonova za hranu, uzimajući za referencu minimalnu zaradu u isplati i njeno izostavljanje prilikom računanja granice za isplaćivanje dodataka, odmrzavanje radnih mesta u javnom zdravstvenom sistemu i povećanje učešća rashoda za zdravstvo u bruto državnom dohotku na nivou proseka Evropske Unije.
U naredna 24 časa u Rumuniji će biti blago nestabilno vreme i na većem delu teritorije otopljenje. Nebo će biti promenljivo, sa naoblačenjem, pljuskovima i grmljavinom, posebno popodne i uveče, u planinskim predelima, lokalno na zapadu, jugu i centru zemlje i u manjim predelima u ostatku zemlje. Biće izolovani uslovi grada i većih količina padavina (15-20 l/m2). Duvaće slab i umeren vetar sa blagim pojačanjima posebno tokom dana u visokoplaninskim predelima, kao i u jugoistočnim predelima, ali i za vreme pljuskova, uglavnom brzinama od 40-60 km/h. Maksimalne temperature će biti između 20 i 28 stepeni Celzijusovih. Za Bukurešt se prognozira najviše 25-27 stepeni C.