Vesti 27.04.2023
Situacija u medijima u Rumuniji nije baš ružičasta i ima mnogo prostora za poboljšanje, a zemlja treba da pokaže napredak u ovogodišnjem izveštaju o vladavini prava, saopštila je u sredu uveče u Briselu potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova. Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava iz 2022. navodi da se mediji u Rumuniji suočavaju sa problemima kao je transparentnost vlasništva u medijima koja i dalje nije potpuna“ i pogoršanje situacije u vezi sa pretnjama, slučajevima uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Na pitanje da li su novi zakonodavni instrumenti koje je Evropska komisija predložila prošle godine i koji se trenutno usvajaju dovoljni za rešavanje ovih problema, Vera Jurova je odgovorila potvrdno, precizirajući da do tada, od rumunske države, očekuje više. Rumunija i dalje ima prostora da unapredi situaciju, a ne da čeka da je pravo EU pokrene. Bila sam u Rumuniji i želim da dođem ponovo zbog pravosudnih pitanja i naravno, u interesu je Rumunije da pokaže napredak u izveštaju o vladavini prava u jula ove godine u odnosu na onaj iz 2022., rekla je evropska zvanicnica Vera Jurova.
Newsroom, 27.04.2023, 17:23
Situacija u medijima u Rumuniji nije baš ružičasta i ima mnogo prostora za poboljšanje, a zemlja treba da pokaže napredak u ovogodišnjem izveštaju o vladavini prava, saopštila je u sredu uveče u Briselu potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova. Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava iz 2022. navodi da se mediji u Rumuniji suočavaju sa problemima kao je transparentnost vlasništva u medijima koja i dalje nije potpuna“ i pogoršanje situacije u vezi sa pretnjama, slučajevima uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Na pitanje da li su novi zakonodavni instrumenti koje je Evropska komisija predložila prošle godine i koji se trenutno usvajaju dovoljni za rešavanje ovih problema, Vera Jurova je odgovorila potvrdno, precizirajući da do tada, od rumunske države, očekuje više. Rumunija i dalje ima prostora da unapredi situaciju, a ne da čeka da je pravo EU pokrene. Bila sam u Rumuniji i želim da dođem ponovo zbog pravosudnih pitanja i naravno, u interesu je Rumunije da pokaže napredak u izveštaju o vladavini prava u jula ove godine u odnosu na onaj iz 2022., rekla je evropska zvanicnica Vera Jurova.
U Odboru za obrazovanje Poslaničkog doma u Bukurešta danas su nastavljene rasprave o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, nakon što su u sredu završeni razgovori o Nacrtu zakona o preduniverzitetskom obrazovanju. Po novom zakonu, srednje škole mogu da organizuju specijalna odeljenja za nadarene učenike za određene smerove. U odnosu na varijantu koji je predložilo ministarstvo, granica od 60% za dodatni ispit smanjena je na 50 odsto, a što se tiče ispita Male mature, zadržana je verzija ministarstva, uz ispit dva strana jezika. Istovremeno, Religija je uvedena kao izborna disciplina za test specifičnog profila. Što se tiče visokog obrazovanja ciljani su amandmani koji se tiču oblasti istraživanja, ali i aktivnosti studenata uopšte. Komisija je zadržala programe univerzitetske psiho-pedagoške obuke, predlog Ministarstva prosvete. Resorna ministarka Ligia Deka je naglasila da nacrt zakona predviđa mere za povećanje stepena obuke i finansijsku podršku diplomcima koji se opredele za profesorsku karijeru. Mandat
rektora trajeće pet godina, a lice ne može obavljati funkciju na istoj
visokoškolskoj ustanovi duže od dva mandata.
Od 1. maja izvrsna vlast u Bukurestu menja način davanja finansijske pomoći ukrajinskim izbeglicama. Novčan pomoć bice direktno dodeljena izbeglicama, a ne porodici u kojoj su smešteni, kao što je do sada bio slučaj. Bezuslovnu pumoć izbeglice će dobiti samo za jedan mesec. U naredna tri meseca ukrajinske izbeglice moraće da se zaposle i da upišu decu u školu ili vrtić. Nakon 5 meseci boravka u Rumuniji ,oni će moći ostvariti novčanu pomoć uz dokaz da su zaposleni u Rumuniji.
Sebastian Radulecu je novi rumunski sudija Evropskog suda za ljudska prava, navodi se u saopštenju te institucije. Parlamentarna skupština Saveta Evrope izabrala je Sebastijana Radulecua na devetogodišnji mandat, koji će početi najkasnije tri meseca nakon njegovog izbora. U drugom krugu glasanja dobio je 84 od 165 glasova. Sudije Evropskog suda za ljudska prava biraju izmedju tri kandidata koje je predložila svaka država koja je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Trenutno ovu funkciju u Evropskom sudu za ljudska prava obavlja Julija Motok. Ona će od sledeće godine biti aktivna u Međunarodnom krivičnom sudu.
U Francuskoj je ubijena petogodišnja devojčica rumunskog porekla, a glavni osumnjičeni je petnaestogodišnji tinejdžer. Zločin se dogodio u malom gradu Rambervilliers, na istoku Francuske, gradu sa skoro 5000 stanovnika. Dopisnica Radio Rumunije Danijela Koman javlja da su roditelji male Roze-Izabele najavili nestanak svoje devojčice u utorak popodne. Žandarmi su identifikovali tinejdžera, koji je govorio prilično nepovezano i koji im je rekao da je ranije video dete. Sat kasnije pozvao je i policiju i saopštio da je telo devojčice pronašao u torbi ispred svoje kuće. Kada su stigli na navedenu adresu, žandarmi su otkrili da se torba nalazi u stanu majke osumnjičenog, koji se nalazi na manje od 300 metara od kuće zrtve. Policija je odmah uhapsila mladica. On je odranije poznat policiji bio je 2022. godine osuđen na godinu dana boravka u centru za prevaspitavanje zbog otmice, silovanja i napada na maloletnicu. Prošlogodišnjom istragom utvrđeno je da pati od mentalnog nedostatka i preporučena mu je specijalizovana medicinska nega. Članovi njegove porodice izjavili su da znaju za njegove psihičke probleme, ali da ne misle da je sposoban da počini zločin.
Predsednica Maja Sandu ponovo je u četvrtak u Kišinjevu
optužila Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari zemlje, samo tri dana pre izbora
u Gagauzijskoj autonomnoj oblasti Republike Moldavije. Ona je u obraćanju na
lokalnoj televiziji izjavila da su mnogi kandidati na izborima zakazanim u
nedelju, ruski agenti. Vidimo otvoreno mešanje u ove izbore u Gagauziji, rekla
je Maia Sandu. Ona je izjavila da Rusija ne poštuje i nikada nije poštovala
suverenitet i nezavisnost Republike Moldavije, a sada pokušava da destabilizuje
situaciju kako bi opstruisala evropski put i izazvala haos. Ona je rekla i da
Rusija finansira proteste i razne partije u Republici Moldaviji za povratak na
vlast političara koji su pod njenom kontrolom i da se, uz podršku Evropske
unije, vlasti u Kišinjevu protive ovim naporima Moskve. Rusija je odbacila
optužbe.
Danas
se tri teniserke iz Rumunije takmiče u drugom kolu WTA 1.000 turnira u Madridu,
sa ukupnim nagradnim fondom od preko 7,7 miliona evra. Irina Begu se sastaje sa
Čehinjom Karolinom Muhovom, Ana Bogdan protiv Amerikanke Šelbi Rodžers, a
Sorana Kristea za protivnicu ima Beloruskinju Arinu Sabalenku, drugu teniserku
sveta. U drugo kolo u Madridu plasirala se još jedna Rumunka, Žaklin Kristijan,
koja je sinoć pobedila Amerikanku Sloun
Stivens. Ona će u petak igrati protiv Ruskinje Anastasije Popapove.